Srpski narod
^♦4 ^'4 /К
К У Л Т У Р А
ЈК Ц1А ±14 Ж. Ж Ж
ИЗ МОЈИХ УСПОМЕНА НА НЕМАЧКВ ФИЛОЗОФЕ
Написао Др Бранислав Петрониј професор Универзитета III потпуно могућа и већ изведена у моме делу. Али га нисам могао уверити. Иако га је ова тешкоћа спречила да се јавно изјасни за присталицу нове доктрине, он ме је ипак запитао на какав је пријем она наишла у математичким и филозофским круговима. „Углавном на негативан", одговорио сам му. Цитирао сам му два мишљења француских филозофаматематичара, једно по коме нова доктрина има само индиректно-негативног значаја као „гбсЈисИоп к Гаћзигде Ји ГјпШбгпе" и друго по коме је она само „ипе 81п§:иН6ге сиНовИб". Он је био индигниран овим другим мишљењем и назвао га лакомисленим. А кад сам му у једној од посета наредних година саопштио, да је у американском часопису Монисту за нову доктрину речено, да је „ингениозна, оригинална и смела", приметио је, да могу тиме бити задовољан. И, уопште говорећи, при свакој од посета наредних година Мах би ме увек запитао: „Како стоји са новом геометријом? Пишу ли о њој?" Али је он сам постајао све резервисанији и једне од последњих посета (у лето 1912) учинио овакву изјаву: „Од нас старијих немате се чему надати, морате чекати на млађе генерације". У вези са геометријом споменућу још једну интересантну изјаву Махову. Како је дискретна геометрија много радикалније одступање од класичне Евклидове геометрије него што су то Риманова и Лобачевскова геометрија, Мах је био толико импресиониран мо.јом интелектуалном смелошћу, да ми је једном рекао текстуелно следеће: „разлике мећу индивидуама (једне исте расе) могу бити веће него што су разлике међу расама". Студирајући његову Механику и друге писце те дисциплине и саопштаваЈући му тешкоће на које сам наилазио при схватању основних механичких појмова (као што су сила, маса, акција и реакција, и др), запитао сам. га једанпут, да ли постоји књига која би излагала принципе Механике иа основу шеговог историјско-критичкога излагања тих принципа. Он ми је за такву означио једну енглеску Механику, коју сам доцније набавио и која ми је доиста учинила битне услуге при даљој студији механичких принципа. Приметићу да је та енглеска Механика посвећена самоме Маху, „чији је геније осветлио историјско и филозофско развиће механике као и многих других грана физикалне науке" (као што се каже у посвети). Филозофске дискусије у ужем смислу ретко смо водили. Ипак једног дана ја сам му изнео основне тешкоће које по моме мишљењу чине немогућим његово становиште наивног реализма. Те су тешкоће доцније биле прецизно формулисане, допуњеие и
Трећи знатни немачки филозоф с којим сам дошао у везу био је професор бечког универзитета Ернст Мах (Егпз! Масћ). Мах се прочуо најпре као писац дела 01е Месћапјк (чије је прво издање изашло 1883 а девето 1933), у коме је историјскокритички изложио развиће механике као основне физикалне дисциплине (дело је преведено на све важније европске језике). Затим као писац дела Апа1узе с1ег ЕтрГтсЈип&еп (чије је прво издање изашло 1885 а осмо 1919), у коме је изложио своје филозофско становиште наивног реализма, које искључује објективну егзистенцију физикални^ молекила и атома. Од осталих дела (која нису многобројна) чувено је са свога историјског излагања дело Рг1пс1р1еп с1ег МаптНећге (чије је четврто издање изашло 1923), затим филозофско дело ЕгкепШшз ипсЗ 1гг1ћит (чије је пето издање изашло 1926) и (широј публици нарочито препоручљиво) дело РориГаг-игззепвсћаГШсће Уог1е8ип§:еп (чије је пето издање изашло 1923). Као професор Мах је на бечком универзитету држао предавања из Методике индуктивних наука, а као испитивач био је страх и трепет за кандидате. Услед апоплексије (која нимало није умањила његове интелектуалне способности) био је приморан да се 1901-е повуче у пензију. Живео је отада у Бечу као приватаи научник, а послеДње дане провео је (после светског рата) у једном седу у близини Минхена, где је и умро 1916. Маха сам посетио први пут приликом свога вишемесечног бављења у Бечу 1907, а већ раније био сам му послао прву свеску мојих Принципа Метафнзике и расправу о дискретној геометрији публиковану у Оз4\уа1(35 Аппа1еп (Лег №1ига1рћПорћЈе 1905. Потсетио сам га на те пошиљке и на његов интерес за конструкцију дискретног простора, који се налази јасно изражен у ЕгкеппГпј« ипс1 1гг1ћит (21;е АиП., з. 447 Г.), Рекао је да је прегледао и једну и другу и замолио ме да га поново посетим. Иако аитиметафизичар, Мах је пажљиво прочитао моје дело, детаљно се бавио математичким одељцима његовим и чак био склон и да акцептира моју нову геометријску доктрину рекавши ми једног дана: „Само кад бих могао да савладам још неке тешкоће, ја бих се потпуно сложио са вама". Највећу тешкоћу нове доктрине налазио је Мах у зависности ПитагорИног става од површинских теорема. У дискретној геометрији морао би наиме посто.јати Питагорин став и као чисто линеарна теорема, што претпоставља заснованост теорије пропорција цотпуно неззвисно од површииских посматрања. Ја сам приметио, да је та заснованост
е в и ћ систематски изложене у другој свесци мојих Принципа Метафизике, која је изашла 1912 године и коју сам му послао одмах по изласку. Кад сам га те исте године у лето последњи пут посетио, обратио сам му пажњу на тај одељак друге евеске. Чешће од опште-филозофских биле су дискусије по питашима из фИлозофије природе. У једној таквој дискусији Мах ми је с похвалом говорио о кшизи једног бечког универзитетског професора која је баш тада била и* зашла и бавила се проблемом материје. Ја сам књигу набавио и детаљно простудирао. При тој студији дошао сам до закл^учка, да пишчева теорија материје пати од једне несавладљиве тешкоће. Отишао сам Маху и изложио му ту тешкоћу. Он се са миом потпуно сложио. Нисам се могао уздржати, да га, не потсетим на његову ранију похвалу. На то ће ми Мах изговорити дословце следеће речи: „1Лећег Негг КоНе&а, 8је $тЈ посћ еш јип^ег Мапп ипсЈ ги б(:геп§:. Ез чуегсЈеп 5оује1е 8сћ1есћ(;е Висћег ^езсћпећеп, (јазз 1сћ 1п тешегп АНег 2иГг1ес1еп ћг!е, \уепп 1сћ 1п е1пет Висће уоп ГипГ ћипс1ег1 беНеп ејпе етгјве псћП&е 1с1ее ПшЗе". Мах је волио разговор о разним предметима. Нарочито је во> лио да ми прича разне анегдоте о великим физичарима. Био је необично слободоуман и слободан дух, убеђени атеист и антиклерикал. Племићке титуле није волио. Кад смо једном у разговору дошли на енглеског физичара лорда Келвина, он је с иронијом говорио о његовој лордовској титули, сматрајући да једноме Виљему Томзону (Ш///аш Тћотвоп) оиа нимало није била потребна. Напослетку можда ће за извесне читаоце бити од интереса да сазнају и за "овај детаљ. Говорећи о његовим фундаменталним делима о Механици и Теорији топлоте, ја сам Маха запитао, зашто није на исти начин обрадио и Оптику. Он ми је на то одговорио: „Ја сам још пре Механике обрадио у засебном делу и принципе Оптике, али са резултатима до којих сам био дошао нисам био задовољан и дело је остало у рукопису". Доиста тај је рукопис (и то први његов део) публикован тек после Махове смрти 1921 под насловом С/е Ргјпс/реп бег рћ'^1ка11зсћеп ОрНк.
ИСПРАВКА Име Николе Петронијевића омашком Је унето у списак првака конзервативне странке уз чланак г- др Живојина Перића, професора Универзитета у пензији, који је објављен у прошлом броју нашег листа. Уредништво
ЛЕО ФОН ВЕЛДЕН: ЦРТЕЖ ПЕРОМ Шлиманов позив 16ак& аф отктат Написао Раул Барт
Г1ре 73 године, једног лепог априлскога јутра, један Немац, ччЈе ће име ускоро постати слав но, Хајнрих Шлиман, ударио је први буд&к у долини Хисарлика, у МалоЈ Азији, веруЈући да ће ту пронаћи зидове стареТроје, коју је Хомер обесмртио. И он.је успео и поред многих тешкоћа на које је наишао, такф да су ускоро зидови старога града, а с њима и остаци његовога богатствд, били откри вени. Пет година доиније, допуњујући своја истраживања о по зорници на којој су се одигравале Хомерове поеме, Шлиман прелази у Арголиду и улази у таЈну краљевских гробова на акропољу Микене, где Је такође пронашао велики бро.ј остатака из славне грчке прошлости. ♦ »- * I Сам Шлиман, таЈ чувени археолог, описао је, како Је дошао на идеЈу да врши откопавања старе Троје. Он Је имзо седам година када му је његов отац, свештеник у селу Анкерсхагену, \ Мекленбургу, причао о делима Хомерових Јунака и о догађајима у вези са тројанским ратом. „Са тугом сам слушао, говорио је Шлиман, како је Троја потпуно разрушена и да од ње ни камен ниЈе остао. Али 1829 године за божићњи поклон до био сам Општу историју од Луд вига Јерера, у коЈоЈ с.ам нашао гравуру коЈа претставља пожар града ТроЈе н на којо.ј су се лепо видели огромни зидови као и врата кроз коЈа је ЕнеЈ побегао нооећи свога оца на оамену. — Оче, ви се варате! Јеоер Је -свакако морао видети ТроЈу, кад Је могао да Је наслика. — Сине, то су само фантазиЈе! — Али, оче, ако су тако велики зидови постоЈали, немогуће Је да они буду потпуно разпуш^ни. Јеп тпагови морају и данас постоЈати само су векови на њчх набанали прашину. МоЈ отац Је тврдио супротно. а Ја сам остао ппи своме митнл>е њу, па смо наЈзад реши^и ла Једнога дана Ја одем до ТоаЈеЈ и да се .постапдм дч остатке тога града пронзћем."
# # *
I
И од тога доба ппошло Је 41 година док Је ЦЈлиман могас, да оствапи таЈ своЈ на изглед, фантастичан план. Он Је 41 годину неумооно радио како би ствооио капитал за евој подухват. Учио Је енглеоки. фрпнпуски, хо ландски. шпански, португалски. итзлиЈански. шведски, пољски. а пооед трга стаои и молеони грчки Јелчк, као и дзтиноки. научио их лобоо, како би се могао слуЖ"ти пптпебном литеоатуоом. Био Је пово шегот V Је ,т ""| оалњи V Алтону, затим у Хамбуогу, па онла V Амстеодаму, оиаку п' 3 "^ олва!ао 1е од устп само да би могао да V"и 1'езике и пооуичвз п^оптлогј Тот'е. зчтим 1МЛ гопитте од.ттр^и V Петплго .ал. отптпа та«о очо1\т пзчњ" има сћилијалу у Москви, бави се
ангро продајом сумпора, олова и боја, па када је зарадио довољно пара, онда је ту своју велику и Јако развијену трговину ликвидирао, дошао у Париз и одлучио да се у будуће посвети само археологији. Три пута је обишао свет, па је тек 1870 године, отпочео са откопавањима на лицу места. У. томе раду живс) га Је потпомагала његова жена, Гркиња из Атине, Софија. Шлиман Је био ангажовао око 200 раднчка, који су на месту, за коЈе је сматрао да се испод земљине коре налази Троја, неуморно копали под надзором, како његовим тако и познатим стручњацима за археологиЈу, нарочито др Вилхелма Дерпфелда, коЈи Је рани.је четири године провео на откопавању Олимпије. И ускоро су се показали зидови старога .града, зидови краља ПриЈама, а око њих нађено је безброј обЈеката, који су сведочили о богатству тога града. Шлиман је при својим откопавањима нашао око 9.000 разних објеката у злату, затим небројене вазе и пехаре у сребру и још многе друге ствари из античкога живота. Научни свет већ одавцо је описао знача.ј тих проналазака, уздижући пре свега необично упорну вољу Шлиманову да у своЈоЈ замисли до краја истраје, иа.ко је био сиромах човек, те је сам сво.јим радом морао стицати временом сретства како би после толиких година упорнога и штедљивога рада створио потребан капитал за ово грандиозно предузеће, које када се сада посматра, изгледа као нека бајка. Колико је Шлиман урадио као археолог, толико је значаЈан и по истра.јности и вољи, коЈу један научник мора да има при своме раду. О земљи Кинлбпа Према митологији, острво Сицилија сматрано је као земља у којој су живели киклопи. ИсториЈа овога острва почиње 763 године пре Христовог рођења када је осиована Сиракуза. Атињани, које Је предводио Алкибијад, искрцаЛи су се на то острво 415 године. Њих су свргли са власти Картагињани, са којима су Римљани нешто доцније ушли у рат. Сицилија је носле пунских рзтова постала римска провинција. Затим долази један мрачни период, нарочито 1182 године, када је, као што је познато, било приређено крваво Сицилијанско вечерње. Острво је 1504 године прикључено Напуљу. а 1860 дефинитивно припоЈено Италији. Сицилија мери 25.709 кв. километара и има четири милСиона становника. Међу своје житеље она .је бро.јала и славне мислиоце као што су Архимед, Емнедокле, Теокрит и Диодор. Вулкански масив Етне доминира острвом, захваљу.јући топлој клими, флора Је на острву врло богата и разноврсна.