Srpski narod

Српски нзрод, 21 августа 1943

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

КАУЧУК - СИРОВННА ЗА КОЈУ БЕ ВОДЕ РАТОВИ Шо1(§ап§ Јипвег: Катр! ит Каи1зсћик, \лгИсће!т СоМтапп Уег1а& ш 1_е/р2/ЈГ, 51г. 224. Ш. 6. Борба за сировине већ деценини.јама влада модерном светском привредом, и, чак је врло често" доводила до тешких светскополитичких заплета. Каучук спада у једну од најважнијих сировина, јер* је он основа за успешан развитак најважни.је привредне гране данашњиие: аутомобилске индустрије. Модерна привреда, модерни ратови не могу се замислити без аутомобила, без моторизације. Проналаском вештачког каучука, буне, немачки хемичари су највећим делом учинили немачку индустрију независном од иностранства. Историја каучука је драматична: некада су авантуристи из целога света улазили дубоко у бразилијанске шуме и искоришћавали каучуково дрво на такав начин," да су читаве каучукове шуме уништаване. Како ,је каучуково дрво расло само у Бразилији, то је она имала монопол ове сировине која је одједном постала тако важна V светскод привпеди. Да би сачувала тај монопол, Бразилија је под претњом смрти забранила извоз каучуковог семека из земље. Али, једнога дана су британски агенти успели да тако брижљиво.чувано каучуково семе украду и да га донесу у Енглеску, која га затим засади у Бпитанско.ј Малаји и Холандској Индији, где су подигнуте велике плантаже каучука. Бразилија ,је била скинута са свога престола, а на њено место су ступиле Велика Британија и Холандска Индија. Узалул су С.је;дињ§не Амери.чке Државе покушавале да се ослободе британско-холандског светског монопола каучука. Ове две држ -зве су остале господари на тржишту. Плантаже каучука америчких фабрик^ната аутомобила у Бразилији и Либериш тек су у своме зачетку и треб.аће много времена да оне буду у стању да под^ире америчке потребе. Цова епоха у историш каучука настала је проналаском немачких хемичара, који су сталним побољшавањем вештачког каучука успели да немачке потребе потпуно задовоље. Јингерова књига је нанисана са ретким познавањем предмета и врло занимљиво, тако да се чита кзо роман.

ИСХРАНА СТОНЕ

Др Драг. Николић И инж. Иван Пуцељ: Исхрана стоке. Издање Српског пољопривредног друштва. Тежакова библиотека св. 15. Год. 1943. Страна 160. 17 слика у тексту. Исхрана стоке је од прворазредне важноети за њено унапрећење- и одржање. Човек гаји домаће животиње да му буду од користи: да га помажу у раду, да му да.ју-производе којима се храни, да чму дају сировине које му служе за одевање, за индустриске, занатске и друге сврхе. Да би домаће животиње могле дати поменуте користи у што већој мери, потребно је да их човек правилно храни и негује. Међутим, ако се запитамо како их ми хранимо, одговор је негативан, и то готово у целој земљи, са малим изузетцима. Нарочито у току зиме, а још чешће пред крај зиме и у почетку пролећа стока управо гладује, а каткад, нарочито ако је зцма дугачка. чак угине услед глади. Последице лоше и недовољне исхране су многобројне. Стока је недорасла, ситна и кржљава, мршава и нејака на раду, те незнатне или никакве млечности као музна стока. Сем тога слабо и недовољно храњена грла дају врло мало ђубрива. Откуд то да наш пољопривредник своју стоку, ко.ју иначе необично воли, тако слабо храни? Зато има више узрока, од којих су најважнији следећи: Непознавање основних појмова о исхрани стоке. Наш пољопривредник још увек- није довољно упознат са потребама животињског тела у погледу хране и начина њеног искоришћавања од стране животиња. Он не познаде довољно хранљиву вредност појединих хра.нива, нити зна како их треба припррмити да би их животиње што боље искористиле. Најзад ни у поеебни део исхране, који обухвата исхрапу појединих врста стоке, натп пољопривредник није довољно упућен. Оскудица у храни је готово редовна појава код малих поседника, којих има бројно највише и који немају довољно добрих пашњака за иепапгу своје стоке, нити пооизводе довољне количине сточне хване за исхрану стоке у току зиме. Поред тога мали иоеедцик држи обично већи број стоке нвгр (цто може правилно да исхрани. Нагп народ погрешно елатоа ла. је 6рд>ч' дрмаћин ена.ј кр.ји и^а веђи брв.ј стоке,

П У т КА ЕВРОПСКОМ ЈЕДИНСТВУ

Еигора — Напбћисћ с1ег роНПзсћеп, киПиге11еп ип<ј ИПг1всћаНПсћеп Еп1п>1ск1ипв Еигораз. , ■ Можда изгледа исувише смело и преурањено, усред рата, који ,је достигао свој врхунац и ко.ји се води баш за јединство Европе, говорити о последицама тог .јединства, ггокушати да се да један општи поглед политичког, привредног и културног развитка будуће Европе. Али једно од својстава модерног тоталног рата је, да д"е он продужетак политике само другим средствима. Политички, привредни и културни задаци не иду порбд војних, већ' у највећој мери утичу на развитак војних задатака: Политичке и привредне неопходности не чекају на војнички крад рата, оне Зактевају од свих заинтересованих разумевање, добру вољу, сарадњу. Ма колико да је јасна заједничка судбина свих европских народа. ипак су решења у појединостима врло тешка. Европа. није један неисписан лист светске историје, већ она има свој дуги живот. пун разних суко.ба, су-

протности. И важан задатаЛ нов.ог .европског поретка је да од многих народа који л<иве на једном релативно малом простору, створи једну чврсту заједницу, али да увек има у виду њихову независност. Јединство Европе мора да буде тако јако, да се у будуће сви интерни сукоби морају решавати.мипним путем као и да се онемогуће све интепвенције ваневропских сила. Истовремено аутономија по.јединих чланова европске заједнице мора да буде тако велика, да они могу да се потпуно посвете; својрј изгррдњи и у потпуности одговоре своји^ затацима у оквиру целине. Ова књига је узела на себе задатак да покуша да покаже могућности и пут ка европском јединству. Водеће личности политике, привреле и културног живота. припадници готово свих европских цација имају у њој реч. Тако ,је књига хроника еврогјских догаћаја, скуп докумената, која са описом појединих европских држава претставља приручник од трајне вредности,

без обзира каква му Је стока. Међутим, исправно је гледиште да је бољи онај домаћин који има бољу стоку. Све дотле док наш пољопривредник не буде довољно упућен у горња питања и док не почне да води више рачуна о производњи сточне хране, нарочито на ораницама, и о бољој исхрани стоке, сваки већи и бржи напредак на унапрећењу сточарства биће немогућ. Правилна исхрана стоке је, дакле, први услов и камен темељац за унапређење сточарства. У том погледу врло ће корцсно послужити нашим сточарима ова књига, која садржи врло лепе и корисне поуке и упутства. У њој су изнети општи појмови о исхрани стоке, затим су посебно обрађена питања исхране говеда, коња, свиња, оваца и коза, под свима условима у погледу разних могућности и намена. ПРОИЗВОДЊА ПОВРШГ СЕМЕНА Инж. Владимир Јоваичевић: Производња поврћног семена. Издање „Југоисток". (Сејач, књига 13—15). Страна 95. Цена 45 дин. Књига „Производња поврћног семена", која је ових дана изашла из штампе у издању „Југоистока", претставља драгоцен прилог развитку наше домаће пољопривредне производње. Од рата на овамо наша земља је страховито много осетила недостатак поврћног семена, тако да смо у поврћу имали чак велике оскудице, ма да је наше поднебље ванредно погодно за гајење скоро свих врста поврћа. Међутим, како се поврћно семе код нас пре рата готово није гајило, његова нестагаица јако је утицала на смањење повртарскиЧ приноса. Неопходно је потребно да се одмах приступи код нас рационалној производњи поврћног семена и д& јој се поклони пажња, погато за њу постоје најповољнији климатски и земљишни у-., слови. Да би се у томе потпуно успело писац налази да су неопходно потпебне следеће мере: Да Савез српских земљорадничких задруга, односно Главна произвођачка задруга што пре оснују повртарско - семенарске задруге у местима где постоје најповољни.ји услови за производњу како поврћа, ,тако и поврћног, а по могућству и осталог семе.на. Да Министарство пољопривпеде и исхране и Министарство просвете по пољопривредним школама, заводима за пољопривредна испитивања и у државним воћним и лозним расадницима оргаиизују десетодневне и коаће течајеве за задружну ппоизводњу.поврћног и осталог се,лена. Да Главни задпужни савез, Главни савез сп.пских 1 земљопалничкич задруга и Согтско пољоп^ивредно дпутптво на закупљеним земљиштима под стручним надзооом опганизутУ произволн > у поопћног и осталог семена. Да Министарство пољопаивпеде и исхоане олобри потоебну помоћ оним поогћееионалним повртаоима и пољопоивреднипима. а наро"ито • свгнпеним ученицима пољопоивпелних тчкола. кош се оба^ежу та ппоизводе пов п ћно, а пг) мог\ г ћгтвУ и остало сем!ен,р. Рпчо ОПП1т »г )ТТО писац V свот'о.1 књизи и^'"оги' гпутстпа и пОлатке о ппоизчолњи семена и семерлпоуој тпго^ини кол "ас. о под; н"блзУ, земљнтнту. ђуооењу. плолопгету и обпали. опоанТи^њу пветова. времрну сетве, „тоатању втетапи'«. нез{1. жетви. вршидби и читђрњу срм«"на. Узимљава:ЊУ копрнастог 'и осталог повоћа очпр^еног за пооизволњу семена и "атзал о оплемен-ив^њу семрна. Поеебно су обра^ р на упутства за све наше восте обичног и илеменитог поврћа понаособ.

& & (јј* (4* &

СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ

/5.00— 6.15 6.15— 7.00 7.00— 7.10 7.10— 9.00 9.00— 9.20 9.20—12.00 12.00—13.00 13.00—13.10 13.10—13.50 13.50—14.00 14.00—14.50 14.50—15.00 15.00—15.30 15.30—16.00 16.00—18.20 18.20—18.40 18.40—19.00 19.00—20.00

20.00—20.20 21.40—22.00 22.00—22.15 00.00—02.00

Другарски поздрави Емисија за српске сељаке и вести на српском језику Вести на немачком језику „Добро јутро, драги слушаоци!" Вести Пауза Подневни концерт Вести на српском језику Подневна музика Вести на немачком језику Нешто за тебе Извештај о водостању Извештај Врховне команде и кратке вести за војску Пауза Српске емисиде Час немачке народне груие Музика за тебе „Из савремених догађа.ја" на немачком тезику и веСти на страним језицима — бугарски, мађарски. франпуски и румунски. Вечерње вести - ! ^' ! Поздрави младог београдског стражара Последње вести Поноћне мелодије.

с лаганим понављањем

НЕДЕЉА, 22-У111-1943 16.00—16.05 Извештај Врховне команде на српском језику 16.05—17.00 Београд поздравља Бор. Суделују: Тамбурашки оркестар Араницки, Божидар Милосављевић, дует Катински, Мита Божиновић, квартет Савовић, трио Симић, Војин Поповић и Мироелав Баџевић. I ПОНЕДЕЉАК, 23-УШ-тЗ 15.30—16.00 'Пауза. 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—16.30 Када виолина свира (плоче). 16.30—16.35 Извештај Врховне комзнде. 16.35—17.00 Концерт радио хора под управом Богдана Цвејића. 17.00—17.30 Глаеови са позорнице. 17.30—17.40 Предавање. 17.40—18.10 Народна музика. Изводе Народни оркестар Милановић, Ружица Јаковљевић и Александар Новаковић. 18.10—18.20 Из савремених догађаја.

•••••■» кн ■ -п

УТОРАК, 24-У111-1943 у. 16.00—1-8.20 Српске емисије. 16.00—17.00 Музика из тонфилмова. 17.00—18.10 Народна музика. Изводе: Народни оркестар Милановић, тамбурашки оркестар Араницки, Злата Јефтић, Симеон Цесаровић, Марија Маринковић, Радослав Павловић, Петар Старчевић, Љубиша Спасић, Вучић и Крњевац. 18.10—18.20 Из савремених догађаја. СРЕДА, 25-У111-1943 16.00—16.30 Београдски гудачки квартет Немечск—С :атк :. 16.30—16.35 Извсштај Врховне команде. 16.35—16.00 Оперске арије (плоче). 16.50—17.00 Из савремених догађаја. 17.00—18.20 Забавни час. ЧЕТВРТАК, 26 августа 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—16.30 Аудиција Радио Београда. 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—17.00 Забавна музика. Изводе забавни оркестар под управом Фрање Седлачека. Солисти: Дивна Радић и Драги Петровић. 17.00—17.30 Звуцц тамбурица. Изводе: Тамбурашки оркестар Араиицки, Катарина Лилић, Зорка и Богдан Буташ. 17.30—17.40 Предавање. 17.40—18.10 Дечји час. 18.10—1^.20 Из савремених догађаја.

ПЕТАК. 16.00—18:20 16.00—16.30 16.30—16.35 16.35—17.00

17.00—17.30 17.30—17.40 17.40—18.10

27 августа Српске емисије. Концерт београдског синфониског оркестра, под управом проф. Пашћана. Извештај Врховне команде. Народна музика. Изводи народни оркестар под управом проф. Петра Крстића. Солисти: Дивна Радић и Драги Петровић. Народне песме певају: Милена Чееаровић и Душан Николић уз пратњу народног оркестра О-бреновић. Предавање. Шлагери. Изводе: трио Симић, Војин Псгаовић, квартет Ђорћевић и сестре Перић.

18.10—18.20 Из савремених догађаја. СУБОТА, 28 августа 18.00—18.20 Српска емисија: Добровољачки час.