Srpski narod

Српски народ -2} септембра ,1943

ВЕРА ГЕНЕРАЛА НЕДИЋА СПАСЛА ЗЕ СРБИПУ

венв Москзв или плутократског Лондона. А очигледност и опипљи вост добивених плодова даје генералу Неди^.у на челу Владе на -г. родног спаса још већи морални ауторитет да оствари духовно јединство српског народа, излучујући из његове средине све одметнмке од националног закона, било да слушају енглеског агента Дражу Михајловића или црвеног експонента Тита. На прагу нове епоха, која долази српском народу, потребно је већ сада, не остављајући то историји, забележити као наук данашњице, јер сво тешкокв нису преброђене, како је српски народ успео да се спасе од пропасти, у кој^ су га гурали бездушки агенти Лондона и Москве. Рекло Св с правом да св десило као чудо, јер смо остали живи иако смо били као онај болесник, кога су сви осудили на смрт. Али да се чудо деси потребна је вера, вера безграничн.а и неодољива, »вера која спасавв..;« М када су готово сви изгубипи еваку веру и чекали посету анђела смртм, у мраку очајања ка трагичном беспућу бпеснула |е вера генерала Недића у српски народ, у Ма |ку Срби|у којја мора вечито да живи. И њена чиста светлост засенила је очи упропаститеља српске будућности и моћни пламен сагорео је све изроде српСког народа, који су хтели, искоришћујући све негативне склоности једнога народа, да га увале у највећу катастрофу. Црпљена из дубина српске историје, поникла са шумадиског тла, очеличена дугим низом година у искључивој служби Отаџбине, српска вера генерала Неди&а сачувала је живот српском народу и дала му данашњу могућност бољих дана, после невиђене катастрофе и страховите пометње, кад је небрат устао на брата, кад је изгледало да Србија не&е никада више васкрснути. Сада већ долази и награда за све те напоре, које ^е у општој историји бити забележене као пример најтеже врсте хероизма, јунаштва које не тражи тренутну жртву живота, већ данрноћно жртвовање најсветијих и најдражих осећања. То је мучеништво које прелази преко понижавања, увреда и клевета и ћутке у миру савести врши своју националну мисију, коју. му је Провиђење доделило за спас свога народа. Српски народ, кроз чије је би■ће прострујала пламена вера генерала Неди&а у будућност Србије, у најтежим моментима пробудила је у њему националну свест и вољу да опстане упркос сатанске завере мрачних сила противу његовог Опстанка и ње-

гове будућности, Имајући данас. пред очима прве плодове ових напора у борби за свој живот и за своје место под сунцем, које му је обезбедио генерал Неди^, ми смо уверени да Ф,е српски народ у овом раздобљу своје историје још оданије и потпуније

, слушати савете Оца српске Отаџбине и сваку његову реч, сваку његову жељу или савет схватити као заповест Отаџбине, која се има без поговора извршити да би се Сачувало оно што је добијено, и могле добити нове тековине, како је прадвиђено.

Ззто верујемо да ћо му српски Иарод дати данас јсш потпунмју подршку да у екима областима нацконалног живота слрозеде најетрож:«ју дисцнплину и кационалну сол •дзриост, јар само тако мо-ћемо поправити свој положај, задржати задобијену позицмју.

Показују^и пред лицем Европе нашу градитељску моћ, нашу конструктивност ми ћемо оправдати повзрење које нам се обнавља, и само тако мо&и ћемо поштено и часно испунити своју српску, балканску и езропску мисију.

Зато је од највевег значаја да у овоЈ новој етапи посло историске прекретнице, везане за догађај од 18 септембра правилно схватимо сав његов далекосежни аначај са свима взликим могућностим.а које нам он Пружа. Починили бисмо смртни грех, учи-

нили бисмо најтеже издајство најсветијих интереса српског народа, ако бисмо учинили коју нову непромишљекост, ако се не бисмо испели на потрабну историску висину да схватимо свој задатак. У том смислу треба разумети потребу да се овим циљевима мора ићи смишљено и ра^умно. путем постепеног обнављања државне самосталности, испољавајући при том у све већој мери нашу конструктивност и нашу оданост европској ствари. У оствзривању великог националног плана мора се ићи поступно, по етапама, јер је то пут мудрости, који налажу спољне и унутрашње прилике и који најсигурније може да нам донесе нове позитивне резултате.

Зато још једном понављамо да у овом новом периоду нашег националног живота мудрост и дисциплина, чување безусловног реда и мира, утакмица у испољавању конструктивних особина нашег народа, стрпљење и вера у буду^ност Србије јесу заповести које у име Отаџбине генерал Недић поново упућује српском народу, свестан свога права и своје одговорности пред Богом И пред историјом у данашњим судЗокосннм часовима. »С-Н«.

мрилике

Због изванредне важности за разумевање данашњих : догађаја преносимо главне Делове чланка г. др. М. Снал .аЈковића, који је изишао у „Новом Времену": ...После толиких класичних примсра, које нам пружа историја света, о нераздвојној вези између етике и политике, Хктлеров последњи говбр претставља савремен и најубедљивији доказ те вечне п апсолутне истине. Та се естипа већ од почетка рата, из дана у дан, горко свети Енглезима који су издали европске нарбде и европску кул\туру, а Италија је одједаред искусила неумитну строгост моралног закона сад, кад је усред рата издала свога највернијег савезника који је бранио и њену територију и њену културу. У своме говору Фирер је нарочито подвукао ту моралну истину која је категорички императив за све људе, па били они политичари или не: „Ја г.ерујем, рекао је Хитлер,- да је, упркос неких противних схватања, и у животу народа као и појединаца, верност ненакнадна вредчост, без које би се људско друштво морало пољуљати и његова срганизација разбити пре или после". Политичари бивше Југославије могу данас потпуно схва>тити шта значе у политици пропуштене, то јест „изгубљене прилике" или оно што у рату Французи називају изразом „оссавјопз регс!ие$" кад говоре о пропуштеним повољним моментима за пресудну одлуку у ратним операцијама. Хоћу да кажем ово: да није ЈугосЛавија 1941 године бесмислепо проиграла свој опстанак, да је сачувала своју неутралност и да се до данас одржала, она би сад претстављала економски најбогатију, финансиски најсређенију, политички најважнију и војнички најмоћнију чињеницу на европском југоистоку. Другим речима, Југославија би данас у очима Европе биластварно нова велика сила. Она би значила један бедем више не само за Балкан, него и за целу Европу про-

тив сваког ђарварства које прети евроПској кулТури. Немци су то иистинкгивно осетили и рационалпо назрели јсш пре толико година и хтели су да тај бедем учине што чвршћим. Још за вреМе Краља Александра они су почели радити у том правцу, јер су запазили и код покојнот Краља иста стремљења општег европског карактера. Тадашње питање о „аншлусу" зближило је Берград и Берлин и утрло путеве за разумне и конструктивне напоре'у будућности. Мени 6у Краљеве мисли и планови били потпуно познати. За сада ћу. само поменути да је Краљ Александар у спољној политици имао стално пред очима опште европске проблеме, а међу њима као најглавније тежиште: коначно уређење француско-немачких односа. \ Југославтгја је могла рачунати на пуну материјалну и моралну подршку Немачке. Као противник Србије у прошлом светском рату, Немачка је праведно оценил а стојичко држање Српског народа и српске војске и желела је да у Србима стекне сталне пријатеље. Краљ Александар јеу спољној политици био увек готов да послужи као мост за зближавање између Немачке и Француске. У унутарњој политици он се одређивао својим великим замислима о улози коју је намењивао Југославији у будућем мирном сређивању прилика у Европи. Ма колико да му је била јасна заједничка судбина главних народа у Југославији, као и у Европи, он је ипак био свестан да сваки од њих има своју историју, да међу њима постоје и супротности, да су решења у појединостима веома тешка и да се могу постићи само временом. Отклањати мирним путем упутарње сукобе и трења, а у исто време стварати на свом простору једну чврсту заједницу, имајући увек у виду независност чланова заједнице тако да се они могу потпуно пок.ветити својој националној изградњи и у потпуности одговарати својим дужностима у оквиру целине,- то је био главни

смер Краља Александра како у унутарњој тако и у спољној политици. Али сви они, у земљи као и ван земље, којима такви планови нису ишЛи у рачун, трудили су се Да их по сваку цену омету. У томе факту треба тражити кључ за објашњење Краљеве погибије. * За време намесништва огав Немачке према Југославији постао је још одређенији. То сам сазнао и од самог ЈКнеза Павла још 1937, о чему ћу можда другом приликом нешто више рећи. Врхунац одређености и педвосмислености немачког гледања на Југославију и њену функцију у југоисточном простору Европе добио је свој потпун изражај у пакту 1941. О тсме бивши југословенски министар спољних послова Цинцар-Марковић има несумњиво још обилатија и конкретнија сазнања. Одмах после смрти Краља Александра Немачка је имала тешкоћа с Италијом баш због саме Југославије. Под притиском из Берлина, Рим се помирио са гледиштем да се Југославија мора Одржати и да са њом треба постићи тодиз умепсИ на политичкој и економској а не на ревизионистичкој основи. Не могу овде улазпти у појединости из тог времена, за које сам сазнао од Кнеза Павла и које су од историског интереса не само за српски, него и за француски народ, јер бацају пуну светлост на озбиљност и достојанственост становишта данашњих немачких управљача у схватању евронских проблема. Немачка је, и поред искуотва из 1915 године, остала све до краја искрена и верна према свом италијанском савезнику, иако јој је тај савез не само у војничком него и у политичком погледу био пре на терету него од помоћи. Својим понекад неодмереним амбицијама, Италија је често пута стварала Немачкој знатне тешкоће. Она је одговорна што се Немачка после примирја није мо-

гла потпуно споразумети са Француском. Она је ставила Немачку у врло деликатан положај, објављујући рат Грчкој. Хитлеру је било још непријатније — као што је сам лично изјавио Кнезу Павлу — да заузме став против Грчке, да би само помогао своме савезнику у невољи. Италијански фронт у Грчкој имао је неколико тешких последица: от• крио је слабост Италије, принудио је Немачку да изгуби иеколико драгоцених недеља 1941 на Балкану и, напослетку, да прими на своја леђа највећи терет фрон та на Средоземном мору и у Африци... И место захвалности према пријатељском савезнику који је крвљу и сваковрсним Жртвама испуњавао своју дужност више него само по тексту уго»ора" — издајство „кога ђе се генерације у Италији стидети", №о што с болом у души изјављује сам Фирер. Али то издајство Баљове Италије, које је последица моралног пада извесних италијанских кругова, није могло довести ни до најмањег поремећаја у Европи. Културна Европа, која се са Немачком на челу бори против бољшевичке најезде, испуниће до краја, и поред Бадољова издајства, своју историску мисију. Др М. Спалајковић

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Вели бор Јоник ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке) Тел. 20-383 ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел 21-772 Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресв« а. д. Влајковићева 8.