Srpski narod

>1 октовра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страна 11

(Фото: Држ. пропаганда)

У ндшии РОДНИМ ВИНОГРДДИМА

Ао бербо тебе жалим клету! ие од тебе на све: Бранко Радичевић.

• "4 Та шта лепше од тебе на свету?

Пуца сунцв. Пуца зрно. Пуцају девојачке, пуца.ју момачке мишице и гроз за гроздом силази са чокота, да као бисер земље заблиста по уамиим кошарицама, по тамиим бачвама. Иде берба од виноградз до винограда, свежа и ведра, појна и го.^на, да хватима и сатима одише и земља и ваздух шећером који и старост враћа у снове младости. Сјајна је српска борба Сјајна толико да позна јесен младучанСтвен лик. добија, бубри и жубори, јер су је потоци људских' поклика и жамора са гграна свих сколили, јер се ви-' ногради као море таласима преливају берачима и бера-' чицама. јСајна је .српска берба толико да јој се приступа' у празничном руву, да јој певају, да јој игра.ју, да јој као исконој божици нај; слађег обиља, и старо и младо нуди само осмехе, говори само у стиховима,; да се и људи и земља и небо са заносом предају опој ним дражима и^цуцаног, срож&а.

( У наше дане бербу грожђа зовемо бисерним осмехом мајке земље. Пуца зрно. Пуцају девојачке, пуцају момачке мишице, ■ ђердан за ђе,рданом ниже се у медности, старце које баца у весеље, младости којој на иеицама чокота отвара бескрајност радости и заноса. Ори се сада песма родним виноградима, на јави остварује сан, јер медно бисерно море не зна за тугу, не зна за жалост. јер земља, ето„ у валима даје човеку — земљораднику најслађе дарове своје. Она је празник подм.лађивања, она је празник заслађивања и као ђердан жупу за жупом ниже, час бисером час алемом, док сухи сељак, као сухи чокот, меденим рукама. меденим речима и себе и природу гали.