Srpski narod

Страна 2

СРПСКИ НАРОД

73 октобра 1943

НЕДЕЛзНИ ПРЕГЛЕД МЕТ ј УН АРОДНИХ ДОГАТ ј АЈА Око крзна медведа који још није убијен

|| Ако верујемо вести ^Дејли | експреса" коју је он примио из „ 'Анкаре, у Турској постоји у из' весним круговима мишљење да " ће на тројној конференцији Мој сква дати званичну изјаву о свом држању у питању Дарданела и целог политичког комплекса који на.рочито интересује Турску. Ова вест је веома карактеристична за садашње стање појмо И неутралци, и људи коалиционих земаља, па чак и поједини грађани припадници блока Тројног Пакта очекују од тројне конференције нешто на. рочито значајно. Очекују разјашњење многих питања од првостепеног значаја, као што су на. пример, односи између чланова коалиције, убрзање рата или даље продужење стратегије спорих радњи, подела утица.јних збна, послератни планови и т. д. Ке бисмо могли да кажемо да се створила хистерија због трој не конференције, ади свакако постоји извесна нервоза, и радозналост. Нервоза код оних који бн желели да у Москви дође до неких остварљивих одлука. Ра дозналост код оних који уна,пред знају да одлука неће бити, а који би ипак желели да виде на каквој ће грудви да се спотакне та тројна конференција. Претпоставља се да ће пита н>е другог фронта бити тај камен спотицања. Истина, да. постоји огромно размимоилажење између захтева: стварајте други фронт! и мишљења: нећемо стварати други фронт. Али Британци су исувише искусни дипломати да би тако отворено рекли „не". Они су одмах по публикацији совјетског захтеза да се на конференцији реши питање другог фронта, почели да се изј&шњавају у том смислу да је други фронт њихова, британска жеља, и да .је захтев другог фронта потпуно оправдан. Листови Правда и Известија изнели су не само категоричко мишљење Москве о потреби да се питање другог фронта најзад реши, и то одмах, већ су потпуно отворено објаснили својим партнерима у коалициј^ да је питање послератних западних граница СССР искључиво совјетско питање, и ничије више. Иако је британска јавност била јако шокирана том брутадношћу Москве, ипак је британка штампа сервилно почела да пише да нико и не мисли постав љати Совјетима неостварљиве за хтеве. А за такве захтеве треба сматрати мешање V политику у оним зонама које Совјети рачуна.ју да су њихове. То је потпуна капитулација британске политике према Совје тима. Што се тиче америчке политике, она ни у европском питању није капитулирала зато што се није ни борила против Совјета. Она је испочетка ишла у сусрет свима московским жељама. Европа је тотално предата комунистичкој Москви. На тројној конференцији може бити само покушаја да се из нуди, или боље речено измоли, совјетско разјашњење до

0.ар"ОА ГЛАВНИ УРЕДНИК. одговоран за садржину листа: Велибор ЈониК ВЛАСНИК: Мих. Станкови^ из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке) Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«. Краљице Наталије 100. Тел. 21-772 Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресе« а. д. Влајковићева 8.

којих граница би Совјети хтели да прогегну своје територије, а до којих грашца своје утицајне зоне. Својом капитулациЈОМ Британија покушава да ублажи сов.,ет ски став у питању другог фронта. Она покушава да придобије сагласност Стаљина да се рат и даље води искључиво између Со вјетске Уније и Иемачке, а да два друга члана коалиције само помансу материјално, без жртвовања људства. Има. дилетантских политичара који сматрају ово енглеско попуштање ка.о један далековидан маневар. Ти дилетанти мисле да БрНтанија мами Совјете у даље борбе са намером да ослаби Совјетску Унију и да се затим са њом обрачуна. Ово је више него наивно. Америка неће да се обра чуна са Совјетском Унијом, јер она има пред собом још 5—6 годиНа рата на Пацифику. А Британија би морала за обрачун са Совјетском Унијом да пошаље милионске војске на континент, тј. да пошаље кудикамо више војске него што уопште постоји у Британији. Британоамериканци попуштају пред Совјетима зато што су сву с^во.ју енерги.ју употребили ради окупације Африке, Блиског.Исто ка, ради борбе у Индији, ради експанзије у Јужну Америку. Они немају енерги.је, нити смаге да организују у Европи сво.ју утицајну зону, Зато препуштаЈу Европу бољшевизму. Они се надају да ће Стаљин сам да одреди западну границу својих аспирацида. Али онај ко.ји гледа Стаљинову политику крсз две деценије, тај зна да се СтаЉин никада не изјашњава унапред. Он са^То понекад врши рекапитулаци.ју оног шта је учињено, а никад не дозвољавз себи да буде одређен у формулисању сво.јих намера. Тај лукави Ђурђи јанац неће ни на ово.ј конференци.ји да унесе јасност у односе у коалицидн. Зато ће резултат конференциде бити много мањи од садашњих очекивања у британоамеричким земљама. То ће бити резултат декларациони. Стваони резултат биће гош мањи од декларационог, и то зато што се конференци.ја бави питањима ко.ја не може да решава, а решивши не може да спроведе. Она не може да решава о судбини Европе без Европе. Она не може да спроводи своје намере према Европи мимо жеља Европе. Сада се често понавља речи „издаја Европе". Ово ниде тачно. Треба рећи „намера издаје Европе". Код Британрамериканаца по сто.ји намера да се Европа изда комунизму. Али не постоји за то могућност. Не посто.ш могућност да се изврши злочин према Европи, јер је Европа антикомунистичка и Европа је одлучна у же љи да се успротиви комунизму. А снага Немачке је гарант да се британоамеричка завера неће моћи извршити. Британоамериканци пуштају комунизам у Египат и арабљанске земље, ствараI ју комунистички агитациони центар у Каиру и комунистички борбени центар у Алншру. Британоамериканци вр ше притисак на Балкан, замењујући свог досадашњег љубимца Дражу новим фаворитом Титом. Али све је то ништавно према национал ној снази европских народа и континентално.ј снази европске заједнице. С ове стране је снага. С оне стране је неслога, тј. слабост. Чак и у акцијама које би се могле схватити као сна.га, појављује се код Британоамеоиканаца слабосг због неслоге. Британци су изнудили од Португалз пристанак да уступи Арорска острва

за енглеску базу. Одмах су САД изјавиле да оне рефлектнрају па та острва, и то не само док траје ратно време, већ и за послератна времена. Азорска острва, као и Канарска, као и Капверска, треба да буду источна граница америчке зоне безбедности. Дрскост америчког империјализма нема граница. Изнудившн од Португала један пристанак на уговор који се не може довести у сагласност са ставом неутралности, Енглези по кушавају да убеде и Турску да и она може сачувавши неутралност, уступити Енглезима извесне базе. Турска на то, одговара изричитом намером да ништа не мења у свом ставу између савеза са Британијом и уговором о пријатељству са Немачком. Осим притиска на Турску, Енглези журе сада са својим плановима уједињења арабљанских држа.ва. И опег овде видимо неслогу између Британоамериканаца. Док Енглези у Каиру преговарају са једним претставницима АраблЈана, Американци у Вашингтону преговара.ју са другим претствницима, нудећи им бољу комбинацију. МЕС.

Министар привреде Рајха Фуик о вредности новца

Свет се о томе већ могао уверити да ни једно воћство народа не говори тако отворено и тако често народу о свим државним питањима као у Немачкој. Немачко воћство од времена до времена износи народу сумаран преглед свих догађаја у свету, као и мера које су предузете у Немачкој, како би нема.чком народу било јасно где се он налази, као и коме циљу иде. У оквиру тог свестраног обавештавања народа о свим збивањима, претресају се често и питања којима се свакодневно занима мали човек са улице. На тај начин долази до живе измене мисли између воћства и народа по свим политичким и културним питањима, а разуме се, и привредним, јер рат засеца данас својим замахом у све привредне области, које упињу све своје снаге како би покриле ратне потребе и обезбедиле најбитније животне потребе свакидашњице. Засто) у шзајцарској поивредн

У току првог полугођа ове године повећао се број симптома који указују на слабљење привредног живота у Швајцарској. У сектору индустрије учестало је отпуштање радника, а у трговкни забележено је опадање обрта. У појединим привредиим гранама запажа се све више тенденција за ликвидацијом појединих предузећа. На берзи су индустриске акције забележиле смањење курсева. Томе насупрот запажа се извесно ојачање штедних улога, што показује да слаби тежња за пласирањем капитала у трговину и индустрију. Исто т^ако не постоји код публике тежња да купује објекте подесне за очување вредности капитала. Иако су тај развој привредног живота у Швајцарској у извесној мери условиле во.јне и политичке вести о догађајима у свету, ипак је главни узрок тог развоја све већа несташица сировина, коју индустрија већ одавно осећа. Тешкоће у вези са одређеном количином сировина којом је Швајцарска располагала, отклоњене су у сво|е време добром организацијом расподеле. Али се и тада знало да сама расподела те тешкоће не може отклонити, већ да их само може одложити за доцније време. А то доцније време је сада дошло. Тој појави у оквиру птвајцарске индустрије придружује се још и чињеница да публика све мање купу.је, јер приходи зао-

стају за скоком цена, тако да смањена куповна моћ становништва иде тако далеко да Многн не могу ни да искористе додељене маркице за исхрану, јер нема.ју средстава за подизање рационираних артикала. То је у више случајева довело и до Социјалних трзавицЗ. И швајцарска извозна трговина налази се у сличној тешкој_ ситуацији. Известан застој забележен је и у оквиру планског оспособљавања швајцарске пољопривреде у циљу исхране становништва. Међутим, иако се нове необрађене површине не приводе појединим културама, то ће консолидација досадашњег напора бити ипак у стању да привуче вишак радне снаге из индустри.је, нарочито с обзиром на то што је знатан проценат становништва стално у војној служби. И поред тог општег застоја у швајцарско.ј привреди, било би сада још и сувише рано када би се говорило о некој депресији или о опасности да ова претсто,Ти у најскори.|е време v оквиру швајцарске привреде. Узимајући у обзир све побро.јане симптоме. може се само са сигурношћу утврдити да се птвајиаоска привреда у садашњем тренутку. налази у ставу ишчекивања. Цела ппивреда и појелинци желе дз истра^у и дочекају, крај рата како би се онда посветили обноТ>.Т* Т>Р> Ц Т/ПГЈТТЈТЈ^ТТТ?^

Када се размишља о привреди, о функцији шених појединих сектора, онда се увек мора узети као база — добро. Једна врста категорија привредног размишљања је добро, могло би се чак рећи, основна категоријљ Чак и мали човек са улице, лаик када размишља о привреди мора да узме за базу свог размишљања добро. Јер, када тај мали човек после мукотрпног радног дана погледа своју над' ницу, онда морз да констатује да му је остало много више новаца него раније, иако Ј 'е више уштедео вего раније. ТаЈ' мали човек се при свом размишљању врло мало бави проблемом ратна производње и њеном расподелом у циљу покривања важних рат* них потреба. Он се можда нешто више бави питањем финансирања рата, уписом заЈ 'мова, развојем пореских прихода, повећаг њем новчаничног оптицаја, али у крајњој линиј"и новац прет^ ставља за њега, и за шире кру< гове, главно мерило вредности. Мали човек рачуна са новцем и цени га. И он је разумео да је у данашње време употреба новца морала бити ограничена како би Н.егова вредност разме< не, односно куповна моћ, била сачувана у целости. . Све ове мисли, коЈ "е докуменч тују стабилност немачке валуте, изнео Ј 'е Министар Рајхз Функ приликом Ј 'убилеја Градске штедионице Берлина на начин који је био разумљив сваком малом човеку. Том приликом је Министар Функ оштрим речима указао на тезауризацију новца, као и на ловце разних предмета од вредности. Данашње време, са свим својим тешкоћама и ограничењима коЈ 'е нам намеће рат, тражи од сваког поЈ 'единца свестрану штедњу. Штедни улози су обезбеђени, јер нико не мисли у Немачкој да штедне улоге опорезује неким нарочитим порезом. Сваки новац кој*и није утрошен, већ сачуван у виду штедног улога, има троструку вредч ност и важност: политички зз финансирање рата, привредно — за повећање поризводње, социЈ"ално политички — за привредно јачање и подизање појединца. НОВИ СФИНКС - СТАЉИН

У Каиру падају југословенске емигрантске величине као жртве новог сфинкса — Стаљина