Srpski narod

(Митарина плаћена у готозу

РПСКИ

Балкан, несрећни балкански народи, оруђе и жртва прохтева великих, улази данас у нову еру евоје историје. У оствареном духовном јединству Европе Балкан треба да добије своје место и одређену улогу сходно своме геополитичком положају и своме економском стању. Једна велика историска неправда треба да се исправи и да се на Балкану оствари један праведан поредак, у коме ће настојања и тежње балканских народа бити задовољене у њиховом заједничком интересу, а у корист целокупне европске заједнице. Некада пасторче Европе, кривац за многе несреће, данас Балкан треба да постане равноправан фактор у одлучивању овоје судбине и у стварању нове, величине Европе, која се дацас бори за своју независност и за своју мисију у свету. Овај историски преокрет у животу балканских народа дешава се данас захваљују^и настојањима Великог Немачког Рајха, који и поред ратних лрилика, које захтевају концентрацију пажње за војничка питан»а, хоће према вестима из Берлина: »да се са целим Југоистоком створи другарски однос, да се ратне тешкоће што брже преброде, те да се на тај начин омогући да Балкан врши ону европску функцију, коју Је вршио већ и раније. Истовремено треба искључити стране силе да не би интригама онемогућиле ову сарад»у«. То су циљеви немачке политике на Балкану, чије етапно остварење треба да обезбеди у овом вулканском и запуштеном простору мир и благостање, за којима је он узалуд тежио де^нијама. У ствари то је настављан.е традиционалне немачке политике на Балкану, где Немачка нема никаквих територијалних тежњи, ве& је само желела да развије што боље економске односе са њим, јер се аграрна производња балканских народа допун»ује са индустриским капацитетом Немачке. Отуда и тежња немачке политике за рационалним економским организовањем овог балканског подручја, да би се размена екоиомских добара вршила што лакше и што правилније. Џ ' N Отуда и жеља да и политички односи између Немачке и балканских земаља буду што бољи у духу искрене и конструктивне сарадње у обостраном интересу. х

његовој вољи, коЈи је лишен свам ких завојевачких намера према Балкану гледао другојаче на балканске проблеме. Исправност и мскреност свога става према Балкану посведочио је Немачки Рајх 1940 год. кад је одбио предлоге Молотова у погледу Балкана, које су Совјети тражили за себе. Тада се Немачки Рајх показао као прави заштитник независности Балкана, коју улогу он данас са већим могућиостима наставља за добро и срећу балканских народа и Балкана као заједнице народа, која имд да изврши своју функцију. Отстрањењем кобног утицаја савојеко-бадољевске клике, традиционална немачка политика иа Балкану мо^и ^е да дође до свога изражаја, обезбеђујући Балкану независност и мир у раду и благостању, који су им толико потребни да би постигли пропуштено време и залечили ране прошлости. Зато вести које стижу из Берлина из најмеродавнијих извора и које говоре о стварању услова за организовање новог порегка на Балкану имају далекосежан смисао и значе прекретницу у судбини Балкана, који добија могукност да оствари свој идеал. Српеки народ који Је толико пропатио због себичности Енглсске и који је био велика жртва своје сентименталности, после садањих искушења прогледао је коначно и своју виталну снагу и своју конструктивност ставља у спужбу балканске солидарности, уверен да је у њеном остварењу његов прави интерес и да тиме најбоље служи себи и Европи. Почиње једно ново раздобље у животу мрцвареног и напаћеног Балкана и српски народ, схватајући значај ових догађаја, једнодушан је у испољавању своје радости због ове иницијативе и у својој вољи да евима својим могућностима и силама допринесе да се она оствари, захваљујући истовремено наЈСвесрдније Великом Немачком Рајху на његовим плзменитим настојањима, »С-Н.в

•»ЕДЕЗБНИ ЛИСТ Бр. 42 Год. » Београд, 30 октобра 1943 ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА

Нова ера на

Нико не може оспорити да су то били циљеви немачке политике на Балкану, у корист Балкана, на супрот других сила које су се служиле балканским народима као инструментима за остварење својих империјалистичких циљева. Зато је деценијама Балкан био крваво поприште, на коме су несревни мали балкански народи пролевали нештедимице своју крв због ривалства великих. Они су веровали да се бију ради својих интереса, док су они били пиони моћних, које су ови бацали једне на друге. Зато су повлаш^ивали једне да би изазвали мржњу код других; зато су сејали семе раздора на Балкану да би могли слободно да вршљају и одређују сфере утицаја. А јадни балкански народн, не схватајући паклену игру велмких, јуначки су се тукпи

између себе место да у заједници раде на својој независности и на своме заједничком прогресу. У том погледу нарочито с® истицала својом безобзирнош^у енглеска политика, за коју је Бал кан био једно варварско подручје, са чијим народима она је хтела да располаже као што ради са урођеничким племенима у Африци. Налазећи се на раскрсници њених империјалних путева, она је страховала да консолидован и свестан Балкан не буде опасност за њену гголитику експлоатисања најбогатијих делова земаљске кугле. Она се бојала исто тако да на Балкану не преовлада други који утицај, који би спречавао њене планове или угрожавао њене позиције у овом делу света на путу за Исток, где се налази њена главна снага и извори свију богатстава и сировина.

Зато је Енглеска водила на Балкану Једну од најперфиднијих политика. Зато она има на души море балканске крви, зато је она била највећи непријатељ балканске солидарности. Скупо и крваво су плаћалм балкански народи свој геополитички положај на једном од важних путева енглеске трговине, као један од чворова светског енглеског госпоства. У току овога рата Немачка није могла спроводити своју традиционалну балканску политику: Балкан балканским народима, због својих савезничких обавеза. Италија савојске клике ради остварења својих империјалистичких циљева довела је Немачки Рајх на Балкан мимо и противно

Плутократско-бољшзвички сватови у Москви

»Нека Јехова благослови ову везу«. (Кумови: друг Халифакс и лорд Молотов)