Srpski narod
\
страпа 6
СРПСКИ ИАРОД
13 иовембра 1943
ДОГАЂАЈИ НА РАТИШТИМА Поморске катастрофе Британо -американаца
Ових дана је Рузвелт изјавио да је беома задовољан последњим догађајима у обласги Саломонских острва, где Мек Артур спроводи тактику „скок по скок". Нарочиго је амерички претседник био задовољан битком за острво Бугенвил. Свако ко познаје лажне изјаве господина Рузвелта, одмах је осетио да је до те оптимистичке изјаве дошло само зато што код Американаца постоји разлог за песимизам. Ова претпоставка се потпуно оправдала: Јапански главни штаб објавио је два ванредна саопштења у којима је донео податке о изванредној победи јапанске авијације над америчком морнарицом. Победа је изванредна зато што је постигнута уз необично м^але сопствене губитке, док Је америчка страна изгубила скоро целу своју садашњу ратну морнарицу. Од 31 октобра до 8 новембра трајала је ова битка ваздуха против мора. Јапанци су нападали углавном авијациЈом, готово без употребе ратне морнарице. Јапанци су изгубили разарач, а једна њихова крсгарица је оштећена. Код Американаца је избачено из строја 38 ратна брода и 49 транспортера. Између потопљених, а делом оштећених транспортера, има 9 велИкиХ паробрбда, као и већи број специјалних лађа за искрцавање. Између 33 избачених из строја ратна брода има 3 потопљеиа и 1 оштећени ратни брод, 2 потопљена носача авиона, 16 потопљених и 11 оштећених тешких крстарица, лаких крстарица и разарача. Овај страшан пораз америчке морнарице начинила је авијација захваљујући пожртвовању јапанских пилота, који су се са својим машинама бацили днректно у непријатељске бродове. Јапанци су у овој седмодневној бит ци изгубили неких 48 авиона, док је на америчкој страни губитак авиона изнео 400. Две године се је Рузвелтова земља опорављала од пораза код Пирл Харбура. Сада је опет доживела Пирл Харбур, и сада је опет њена поморска стратегија онемогућена за дуже време И на другом мору које лежи у непосредној близини нашег подручја одиграла се борба, у којој је такође ваздухопловство Тројног пакта однело победу вад морнарицом Британо-америкаиаца. Немачка ваздушна флота је страховито потукла бриг таноамерички конвој, којн је пуи војника пловио према итали,,анском ратишту, Од 22 огромна транспортна брода праћена од стране 8 разарача, потопљено је 13 бродова и два разарача. Нећемо много погрешити ако претпоставимо да је овом приликом потонуло око 10 пукова британоамеричких војника. Три дивизије су пошле према Итали|и, а стигле су на дно мора.
Ово није први ударац који је немачко ваздухопловство задало непријатељу у Средоземном мору у току три последња месеца, 13 аагуста код острва Алборна немачки торпедни авиони потопили су 25 бродова са 176.000 брт. 4 октобра код рга Тенес потопили су 16 бродова са 30.000 брт. 21 октобра су код Алжира уништили опет 16 бродова са 90.000 брт. Томе треба додати уништење бродова у лукама за искрцавање. Цеиа Ајзенхауеровог похода у Средоземно море је огромна. Од 8 новембра прошле године, када је почео тај похол. Британоамерикгнци су изгубили у Средоземном мору 2,600.00'» брт. РаЧунајући да просечна 10нажа једног брода иЗноеи 6.000 тона, добијамо да су Бритакоамериканци изгубили 430 нарпброда. Осим тога, нсколико сто-
тина пароброда је било тешко оштећено и за дуже времена онеснособл»ено за даљу службу, Ове тешкоће довоза чреко Медитерана треба сматрати за један од разлога зашто се тако споро развија Александерова акција на италијанском герену. Други разлог је веома слаб мсрал бритаиских и америчких трупа, које иду у напад само онда када се иротив немачког по ложаја прикупи пето или шестострука снага, Код таквОг темпа ратовања Британоамериканци не мају наде да ће икада убедити Стаљина у то да је њихово пузење но нталијанском терену она обећана инвазија. Зато је Стаљин у свом говору на дан бол>шевичке револуније опет нагласио потребу да се створи „прави други фронт". М. Војновић
Разбијање илузија
Главни циљ разговора у Москви изгледа да је био успављивање европских народа од опас• ности које им бољшевизам доноси. Избегавајући да војнички потпомогну победу боЈшевизма. јер се то плаћа крвљу и жртвама, Англоамерикании су прегнечи, да га помогну на овај начин Преносећи своју филијалу у поједииим окупираним земљама ча пар^изанске групе, Енглези су тим хтели да покажу, да нема разлике између њикОвог с тава и става Совјета. Они су, још, оВим хтели да покажу да бољшееизам у себи не носи никакве опасности за поједине мале народе, који су препуштени утицају, а када би плутократско-бољшевички савез победио, онда ,и директној власти бољшевизма. ПослеДЊи говор Вође Рајха развејао је у прах сву аргументацију Англобољшевика и јасно пред цели свет, нарочито пред све европске народе, поставио основни проблем овога рата. Оц јв у томе, Дћ или се бољшевигам војнички Мора уништцти или
Брзим препадом немачкејединице заузимају острво Кос
У најужој сарадњи између во.јске. морнарице и ваздухопловства извршила се, као што је извешта.ј Немачке врхрвне команде већ .{абиб, оПерација искрцавања на 282 кв. км. великом италијанском острву Коеу у Додеканезу. Овај подухват ,је збрг, његове велНКОпОтезне припреме, као и з'бог муњевитог брзог извођења и изненађења иепријатеља, поновни доказ аа чињеницу, да бри тАнско - североамеричко воћство није биЛо у стању да онемогући немачку иницијативу у Средозем ном мору или да осујети важне немачке операције. После издајствз Вадоља, посада острва Коса, која је бројала око 3.000 во.јника, пустила ,|е на острво једно одељење, од прилике хиљаду британских во,(ника, и ставила 1е брИтанском ваздухопловству на расположење потребне базе. Немачки извиђачи непреКидно су контролисали све ове не«ријател>ске операције на подруч.ју Додеканеза, у првом реду операције на острву Косу. Кад је непријатељ изградио абродроме на острву за излазне тачке својих поДухвата у. простору Егејског мора. уследили су први тешки ваздушни напади многобројних борбених авиона и авиона за обрушавање., који су -већ у првом лету уништили аеродромска постројења и многе авионе, који су били на аеродромима. Даљи јаки и ефикасни напади ваздухопловства били су затим уперени против лучких постројења острва и против артилерисгсих ноложаја и положаја противавионских батерија непријатеља. Приликом једног нарочито успешног напада немачких борбених пилота против непријатељских поморских јединица у луци острва Лерос, потопљено ,је више теретних бродова и два разарача, а један разарач и више теретнцх бродова тешко су оштећени, тако да Британци нису били више у стању, одатле пружити посади острва Коса помоћ. * После дедног дул<ег ратног марша једно одељење, састављено из малих транспортних бродова. из бродова за искрцавање и осигуравање ратне морнарице надирало је, непримећено од непријатеља. према острву. На тои места каменитог острва. изграђеног као тврђава. почело је у мраку искрцавање немачких гренадира, који су отпор о.балских
батерија непријатеља, који су превозне бродове и бродове за искрцавање немачке ратне Морнарице, почели да гађају и који су тек сада алармирали целу посаду острва, учинили небфикасним. ^Мадо доцније искрцали су се поред тога и падобрании на западу острва, који су овом на-. дирању јаких непријатељскИх снага нроурзоковали велику по-
посаде острва, К01И се повукао у планине, већ идући дан је заробљен. Мањи остаци ускоро су пронађени у својим склоништима и заробљени. Према високим крвавим губицима непРИЈатеља, који је изгубио и 3.100 заробљеника, мсћу њима 600 Енглеза, немачки губици веома су мали. Немачке трупе имале су само 15 мртвих и 70 рањених. Док^су транспортни авиони не-
Острво Кос у Јегејском мору
метњу. Падобранци су заједно са искрцаним трупама одмах прешли у напад против унутраш њости острва и против одбранбених постро.јења непријатеља и његових аеродрома и осујетили својим брзим препадом сваку непријатељску иницијативу, После кратке а жестоке борбе, у којој су учествовале многобројне непридатељске батерије, свугде је сломљен отпор непријатеља. У паничном бекству Бадољове трупе покушавале су да се спасу у планине острва, али већ у недељу у подне више сто.тина заробљеника, међу њима 100 Енглеза, било је у немачким рукаМа. Јаке ваздушне снаге непрекидно су потпомагале ову акциду и одмах ,је почело чишћење острва. где су се у првом реду енглеске труп^, којима је било више пута обећано, да ће им доћи јЗчи одреди у помоћ. сакупљале за последњи отпор. Међутим. ова.ј отпор брзо је сломљен. Већи део
мачког ваздухопловства бринули се за нормзлво снабдебаље немач ких трупа иа острву, немачки ловци штитили су ваздушни простор над Додеканезом противу непријатељских ваздушних снагЗ и тиме обезбедили опера^Ције бо.ј ске и ратне мориарице као и нападе 'одреда борбених авиона. Поред тога су извиђачи контролисали Источно Средоземно море. да би благовремено могли ухватити непријатељске поморске снаге које би се приближивале. По завршетку операција искрцавања конвој немачке ратне морНарице који је упркос немирног мора и јаке кише спретно избегавао британски поморски одред. несметано је стигао у своју базу. Острвр Кос са сводим главним градом Кастрбм и важним аеродромима данас је чврсто у нбмачким рукама.
ће он уништити и савладати једину снагу која му одолева и ко)8 својим напорима и жртвама штити Европу од ужаса и свирепости бољшевизма- Немачна је стена о коју се разбијају сви стихијски напами бољшевизма ко јима је циљ уништење нашег поретка, наших културних вредности и разградња човека какав је сн данас. Воћа Рајхл разбио је све илузизе о томе да било ко и било где може се одупрети овим навалама без Немачке и против Не мачне. Овим се хтело рећи да су узалудне и нереалне наде свих оиих елемената и код нас, и било где у Европи, који верују да пе бољшевизам моћи бити савладан од Енглеза и онда када би му Немачка подлегла. Ни једна друга сила осим Немачке пе може примити ца себе заштнту овог ксцтинанта, јер Јој иедостају к сиага духа и снага оружја. Још Једна конзеквевца може се извући из овог иеста у говору Вође Рајха. Он је јасно истакао извор оваквих схватања: ои је у кукавичлуку раслабљене, успаване, упарложене и јеврејскош пропагандом ошамућене демократске средине, која ие може ш не уме да мисли и ко]а нема спаге и куражи да истини отворено гледа у очи■ Буржоаски тии политичара и бургкоаски тип иителектуалца не могу да појме органску везу између јеврејскоплутократског запада и јеврејско-бољшевичког поретка који се учврстио на руској земљи. Оци ие виде да се и иза једног и иза другог налази исти центар и иста воља. Зато изгледају смешци када тврде да се ватра бољшевизма мОже гасити сламом плугократско-бољшевтких фраза или сервцлним умиљавањем крвожедним вођама бољшевизма. Једна од битних осовина наше епохе јесте баш у томе што поставља најосиовније и најбитније проблеме животног опстанка отворено и Јасно. У овој исполинској борби која се води победиће само онај ко буде имао песаломљиву снагу духа и воље и јасно сагледање суштине проблема. Немачка то има. То у извесној мери има и бољшевизам," нарочито на својим врховима. Зато се може рећи, да је сва борба која се данас у свету води борба између Немачке, која предводи националну Европу, и бољшевизма који жели Да сломи и Иемачку и да уништи нациопално начело као такво. Ствари су јасно постављене. Двоумљењу нема места. Још мање празним надама и заварааањнма. Догодиће се оно што Је Вбђа Рајха рекао да ЈевреЈска демократнЈа Запада може лако, пре или после, и сама прећи у бољшевизам. Колико ће онда бити разочарењс оних који данас верују у њу?