Srpski narod

П повембра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страна 9

Велики успех финансиске администрације

Поводом објављивања Уредбе о одобрењу Државггог завршног рачуна Србије за буџетску 1942 годину и његовог изласка из штатпе обрати-чи смо се господину Министру финансија, који ја изволео датн претставницпма, домаће штампе сдедећу изјаву: У нлзу значајних мера, да се изведе потпуно срећивање државних финансија, финансиској администрацији је успело да изради авај по реду трећи Државни завршни рачун Србије за 1942 годину, и његова појава значи практично спровођење у дело планског и реалног финансирање државе и завођења реда у финансиској администрацији. Државни завршни рачун Србије за буџетеку 1942 годину, који је овога пута штампан, одобрен је од стране Министарског савета Уредбом о одобрењу Државног завршног рачуна Србијв за буџетску 1942 годину, која је јуче обнародовака у Служб&ним Новинама. Ово одобрење Државног завршног рачуна за буџетску 1942 годину од стране Миниетарског савета дошло је, пошто је претходно, сходно закоцској обаве' зи, Главна контрола извршила преглед овог Државног заврш-

Заседање Главног лросветног савета (Наставак са 5-те страче) Зима се само национално може егзистирати и завладало је сувише механичко гледање на напредак и на дужности према заједници. Зато се данас осећа прешна по треба да се на свим пољима националног живота извиди и уста нови шта је Српству за његово изграђивање у будућности неопходно потребно, затим шта је по реду националних потреба прешиије, а шта се доцније има изградити. Отуда је у МинИстарству просвете и вера поред рада на изради државног просветног плана израђен и Пројект нашег културног плана, који предвића рад орпских покољења аа дуже време и обухвата све секторе важне за национално-духовно, ћа ционално-биолошко, нациОналноекономско, национално-Техничко изграђивање нашег народа и наше земље. Овај пројекат израђеи је уз сарадњу наШих најбољих Сгручњака, првбнстабно професора универзитета, јер се пошло са Гле дишта да су људи са новог, реорганизованог српског универзитета за то најпозванији. Са овим проглашујем отеореним прво заседање Великог већа Главног, просветног савета и желим му успешан рад. После тога узео је реч помоћник Министра нросвбте Влад. Велмар-Јаиковаћ И одржаб је значајан говор о српском цивилном плану. На^крају свечане седнипе Мини^тгр просвеге В. Јонић прочитао је поздравно писмо претседника владе, генерала М. Недића.

ног рачуна за буџетску 1942 гоаину, и пошто је нашла, да су стања рачуна тачно показг«а, и пошто је оверила његов-у исправ ност. Појава оваг Државног завршног рачуна омогућена ј е крај. њим залагањем финансиеке администрације, пошто је исти израђен у најкраћем року по свршетку рачунске године, и он претставља веома важан докуменат, којим се одговара законској обавези полагања-рачуна о Државном буџетирању, и омогућава и олакшава израда Државног буџета за 1944 годину, сходно тексту Уредбе о државном рачуноводству „да се државни завршни рачун последње истекле буџетске године подноси на одобрење једновремено са предлогом буџета за наредну годииу. Сем тога, у њему су јасно и отворено изнети резултати успешне изградње и обкове земље у оквиру извршења буџета за 1942 годину, при чему се водило рачуна о највећој штедњи и безусловном одржавању финансиске равнотеже. У буџетској 1942 години држаВа ' Ј е имала две врсте издатака: Расходе предвиђене по буџету и непредвиђене ванредне издатке ван буџета. Исти је случај био и код прихода. Практично ово значи, да се финг.нсирање државе делило на два сектора: на буџетско и ванбуџетско пословање. По буџетсКом пОслобању оства рен је вишак прихода над расходима у изноСу од динара 1.891,293.352.26. Овде је и код' државне администрације и код самосталних државних установа наплгЈјено државних прихода у укупној' суми од 7.243,449.295.61 динара, док је укупно извршено државних расхода у 'суми од 5.352.155.944.38 динара. Овај вишак прихода над расходима по буџетском ггослпв:.њ\У износу Од 1.891,203.352,26 динара бно је употребљен на покриће непредвиђених ванредн.их државних расхода по ванбуџетСком пословању, вршених преко државног Обртног капИТала. Расходи овакве врсте, који су се појавил^ у току буџетскс 1942 године, били су сви покривени, тако да је преостзд још изиос од 48,378.604.31 динара као суфицит Целокупног државног фИнансирања, који је осгварен на крају буџетске 1942 године после ЛоДмирења- Државччх издатака како оних по одобпечж буџету, тако и оних ванредрчх ван буџета. На ова,} начин очуван је принцип финансиске ррвнотеже, што је у данпн1н-'?м Приликама од великог знччаја. Ово нарочито кЗд се имј нз Уму, Да је влада вги одобоеР(.ч буџета морала Проширити делокруг свбга пословања, што јг била последица извршењ^ Ж ноВих уредби, донетих озди обнове земЉе у Привредчом, сопидалном и финансијском погледу. НРИВИЛЕГОВАНД ДГРДРНД БДНКД И ПЛДНСКД П0Љ0ПРИВРЕДНД ПРОИЗВОдЊД

Планска пољопривредна производња заведена .је код нас пре две године као неопходна нужност ратних прил^ика. Било је оних који су сматрали да једна таква институција неће наићи код- нас на иријем и могућност спровођења. Међутим данас, после две године планског рада на подизању, уређењу и регулисању нгше пољопривредне производље, ми видимо пред собом заиста изванредне резултате, такве успехе у најтежим приликама, који нам очигледно указују какви би тек били успеси спровођења планске ЦољОпривредне прО изводње у бољим приликама наше прошлости а исто тако и У престо.јећој будућности. Пре рата многи пољопривредни производи који служе непосредно за исхрану или као сировине за прераду у животне намирнице, нису се код нас производили у Довољној количини, као што је био случај са кромпиром, шећерном репом, јечмом, поврћем, ланом, и конопљем, или се нису готово уопште производили, као што је случај са сунцокретом. Ради извршења илана предвиђено је организовање радних' јединица — мобе људске и сточне радне снаге, постављени су нарочити органи руковаоци планскс г.олзопривредне производње у шсло.ј земљи одређене су дужн )сти и других органа и вла сти итд. УЛОГА ПРИВИЛЕГОВАНЕ АГРАРНЕ БАНКЕ За спровођење опсежиог пољопривредног плана, поред обезбеђена земљишта и радне снаге, исто је тако потребно и обечбеђење капитала. У том погледу појављује се као чиниЛац од прворазредног значаја Привилегована аграрна банка. По закону о Привилегованој аграрно.1 банци она може у циљу спрОВођења плбнске пољопоивредне производње Давати креди те Министарству пољопривреде и исхране. Ма основу наредбе претседника Ммнистарског савета министарство ,је било овлашћек)

Овај износ финансиског суфицита из буџетске 1942 године употребљен је на смањење износа дефицита из буџетски- периода јули—децембар 1941 године. Према томе, крајњи резултат државног финансиран,а "д 1 м'|јз 1941 године до 31 деиембра 1942 године извршен је са дефицитом од 40,266.520.54 линара. Овако повољни резултати државног финзнсирања у буџеТској 1842 години постигнутн су једино захвал,ујући напорима српске владс, да се санирају државне финансије путем одржавања безуслбВне буџеТске равнотеже у финамгирању редовнијс и ванредних поТсеба држ~!вне администрациЈе. Сви владини напори били с> усредсређени на извођењу овс га цил»а, та.ко да стабилност др жавних финанси.ја. претставља данас несумњивО сигурну основу за еггровођење свестране гтривредне и финансиске обнове Србије ; У томе погледу и Државни завршни рачун за буџег;ку 1942 годину ствара пут, да се у буџбту 33 1944 годину овај рад на привредном подиззњу Србије наотзвН још рб&лније 4 интензивније, водећи рачуна о м гућностима држзве и о прили / кама, у којнма се земља налази.

да закључи код Привилигозане аграрне банке кредит од 50 милиона динара, одређен као почетно сретство за. организовано спровођење плана. Тај кредит Је искоришћаван према потреби, а нарочито за набавку пољопрцвредних справа, семена и стоке, као и за пољопривредну пропаганду и наставу, Код ПривјЈлеговане аграрне банке образован је Фонд за спро вођење планске пољопривредне поизводње у чију се корист наплаћуде посебан допринос на све културе планске пољопривредне производње или па њихо ве Прерађевине. Појзед ове помоћи, Привилигована аграрна банка разви.та де и ширу делатност у том правцу. Она је помагала посредно плгн ску пољопривредну производњу кредитирањем установа које су с њом у вези. Између осталога одобрила је Главној земљорадничкој произвођачкој задрузи 145 милиоиа дин., Српском а. д. за аграрне произвОда 100 милиона дин., Задрузи за прераду икдустриских биљака 40 милиона дин., Главној земљорадничкоЈ на бављачкој' задрузи 20 милионз дин., Главиом савезу српских земљорадничких задруга 10 милиона дин., затим веће суме предузећу „Вегетал" за прераду соје за људску исхрану. Маљуревачкој индустриској млинарско.ј задрузи итд. КРЕДИТИРАЊЕ ЗЕМЉОРАДНИКА Данашње пОтребе, па према то ме и Плаи о планској пољопривредној производњи, стављају у дужност земљораднику да обради сваку стопу зиратне земље да би се поСтигао макСимЗЛан приное. Према томе он је дужан да гаји и иЗвесне интезивне културе, чија обрада захтева улагање већих магеријалних сретстава. С тим у вези појављује се као неопходно питање земљорадничкоГ кредита потребног за набавку семена за набавку справа, при плодне стоке итд. Потребу за кредитом осећа нарочито мали пољопривредник, који јединО на тај начин може да подигне своду производњу до највеће мере омогућсне данашњим приликамЗ. У питању су већином потребе за ситним и краткорочним кредитима. које није тешко задовољмти д спроводе се најбоље преко земљорадничких задруга, чија је делатност у Срби.ји тоЛиКо разграната, Да стоје у нспосред-^ ном додиру са сваким поЈединим сељаком, ј 1ривилегованЗ аграрна банка. кода гади задружни кредит, а то ће чинити и у будуће у још већој мери, моћи ће са своде етране да допринесе много дачату наше пољопривредне про изводње и обезбеђењу пуног успеха планске по .љопривреде. Поред осталог држава. односно Привилегована аграрна банка могЛа би, УЗ бонификацију камате од стране државе. одобравати пољОприареднииима позајмице са знатно сниженом каматом. иЛи чак безкаматне, радИ убођења и унапређења извесних важних културз ко.је до сада нису код наС уопште гајбне. или су гајене у врло малод мери. Исто тако могла би се на основу стручних прорачуНа одредити и иавесна свота кредита коју би банка давала по хектару, а према култури која се на Њ6МУ гаји. ЕКОНОМСКО-СОЦИЈАЛИИ ЦИЉ Привилегована агрзрнз бз.нка допринеће на тај начин да се, по ред општег национално-економског задатка који је Пла« поставио. а ко!и се Саетоји V кмр гш и обезбеђењу опстанка сопског народа. оствари и један економскв-еоцијални циљ, а то ;е подизаЊб и унзпоеђење иаших у првом реду малих Сељачких гззлинсТзве и сељзчког етзлежа vопште. ПривилегОвана агпапН) банка ,је спремна да кредитира

ца првом месту она ситна сеоска газдинетва кода буду хтел^ да се посвете гадењу особито подгсних кулдура, као шго је »оврће и др. Овакве кред*пе банка ће давјти преко посго.јећих задзуга, или ће дати потстрека за об&аЗСеање нлрочигих задедница сист^вљених искључиво од малих земљорадника V циљу гаЈењ^ доипчних култура. А познато ;е да те култ^ре могу обезбедити •• акав приход, да и сигном земљораднику створи услове, за добар живот. Код нас је пдзнека пољопек- 1 вредна производња тск у изград њи. До сада ее настојало углавном на томе да се шта боље оО~нади свака стопа зиратне земље, да се произведу сви они пр јизводи који су игдподесниди за из(»сз и да се сточарство што бољш развиде и унапреди, У будуће биће гштребно да се план црошири и на прераду производа. као уљаиих биљки, ве-ћа, стоке, кромпира итд. и на њихову расгшделу. Цео тај план требало би да се спроведе на бази задругарства, кгко би наш сељак постигао што веђе користи од свога рада. При спровођењу овако црошнрсног плана Привиле,гована дграр на банка, као цеитрална установа за кредитирање задругарства, имала 6и надважниди задатак. Она је и до сада имала знатнсг, удела у области продаје земљо-| радвдчких производа оЛобозвзњем повољних кредита, али ће се њен на.јважниди задатак у буду* ће несумњиво састодати у финансирању задругарства за пзовз-; водњу и прераду земљорадничк их производа. Одзив на апел Фонда српских привредника На апел Фонда српских^ правредника за школовање обдарене српске сеоске сиромашне де* не одазивају се у великом броду и привредници Из унутрашњости преко својих удружења Као и задруге преко сводих централних Савеза. Така су приложили чланови Удружења трговаца ( За срез пожешки и то: 1 600 динара :Милета и Ннкола Милић. По 560 динара: Миленко Кубуровић, ДобрОсЗВ Јевтовић, Анђелко Јешић, Стеван Станојевић, Милисав Па&ићевић. СтаииСлав Глушчевић, Петар Мићовић. ,Видоде Ршумовић, Милисав Ристивојевић, Срећко Перић. ДрЗГољуб КостИћ. По 300 динара: Драгутин Петровић, . По 200 динара: Марко П. ГОјгић. МилијЗн Пајовић, ЖЗрка Николић. Душзн ЈоКсимовић и ЛСарко« Миливојевић. ДобрРсав Топаловић. каменорезац из Трстеника приложио 1е 2000 динара и Стеван АиОвкћ, бифеџија на станици Бела Паланка 500 дин. ЧланОви СЗвеба набављачких задруга приложилн су као оснивачи Фонда како следн: 30.000 динара: Савеа набављачких задруга држ. службеника. 25,000 динарз: Набављачка задруг-а држзвних службеввЈса, Београд. 5000 динара: Набављачка\ задруга државних саобр. особља, Београд. 3000 Динарас Набзвљачка задруга жељезничких' службеника. Краљево. Па 1000 дин.: Набављачка задруга државних службенИка, Александровац. НабавЉачка задруга државних службеника, Ваљево. Набављачка задруга _ државних службеника, Свилајнац. Кредитна задруга држ. саобраћајног особља. Београд. Набављачка задруга университетских настзвника, Београд. Нзбављачка задруга држ. службеника Гор. Милановац.