Srpski narod

20 аовембра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страна 9

ПРЕТСТАВНИЦИ СТАЛЕЖА И УСТАНОВА УЧЕСТВУЈУ У ИЗГРАЂИВАЊУ ПРОСВЕТНОГ ПЛАНА

После свечане седнице наставило је рад Велико веће Главног просветног савет^. Министар про свете и вера отворио је дискусију по рефератима поднетим претходног дана. Сви говорници поздравили су замисао о стварању дугорочног просветног плана и одали признање Министарству просвете и вера на великом труду око изградње пројекта овога плана. Говорници су се низали следећиМ редом и у својим говорима углавном рекли следеће. Први је узео реч Миливоје Костић. извозник. Он је у своме говору поздравио замисао да и они, привредници, могу рећи св_оју реч када је у питању будуће васпитање и образовање наше оцугадине. Њему се чини да нашз омладина одвећ много годича провецг у школама. штз претставља ^убитак за наш национал ни доходак. Треба омлзачние што пор оспособити за продук тиван ргд и стваралаштво. Инн{. Душа.н Глишић говори је о предвиђеним техничким и зангтиккм школама и истакао ве лику плребу у нижим техничким сиЈУ^њацима. Он је за то да деоба на хуманитарни и реплни отсек у гимназијама поч-Јње од 5 рагреда гимназије, нам : г.то од 7. хако је у пројекту предвиђено. Инж. агр. Драгиша Арсић износи да смо ми пренасељени и да код нас 61,4°/о сељака има испом 5х. земље. Отуда толики сдлив омладине са села. Сељак шаље синове у гимназију да не би морао да и даље цепка свој посед. Воја Младеповић сматра да ће се сувише велики прилив ђака у гимназије спречити најбоље на тај начин, ако се измени одредба Чиновничког закона по којој 2, 4, 6 и 8 разреди гимназије претстављају квалификацију за државног службеника или чиновника. Многи одлазе у гимназију не да је заврше, већ да стекну оеу квалификацију за ступање у државну слуисбу. Кад се ова мера буде предузела, онда ће наш вародни подмладак одлазити у тако потребне стручне школе. Инж. агр. Драгољуб Миловановић, претставник Мин. пољопривреде и исхране поздравља државни просветни план, али сматра да пољопривредне школе у погледу пољопривредног образовања треба да су под Министарсвом пољопривреде и исхране. И он је за то да несвршени гимназисти не одлазе у државну службу: Ђура Терзин. претставник Србозара залаже се да се наш заиатски подмладак не школује у вечерњим већ дневним часовима. Противан .је такође празничним школама, јер недељом и празником омладина треба да је у цркви. Он је за то да се ниво свештеничког образовања повећа. Поздравља замисао о стварању саветовалишта за родитеље, која ће родитељима, на основу пажљивог посматрања деце од стране наставника, давати мишљење на који позив треба да упуте своје дете, с обзиром на његове уроћене способности. Зато треба помоћи и Психотехнички. завод при Београдској општини. Сарадња државе и приватне иницијативе Инж. Јован Петровић претстав пик Индустриске коморе поздравља иде.ју о Државном просветном плану. То је .једна капитална новина, која обећава срећнију будућност нашег народа. Поздравља такоће овакав састав Главног просветног савета. по ко ме држава и пруватна иницијатива сараћују на'.једном важном народном послу.

Он ,је за то да се за гимназије заведе нумерус клаузус. Свршена гимназија не може бити квалификација за ступање у државну службу. Он је за то да се нарочито број средњих техничких школа повећа. Вишак са села тоеба да одлази у стручне школе, а преко ових у занате и индустри.ју. Код нас је и у погледу подизања индустрије владао хаос. У Србији нисмо имали ни најмању фабрику уља. У свим школама нарочита пажња мора се обратити васпитању. Филм и радио могу бити веома корисна н^ставна средства, али ако и опи буду дириговани и под контролом. Јован Сарачевић, претставаик Министарства правде ода.је признање учињеном напору Министарства просвете и вера али Vказује на опасности ако би се ггросвета поставИла на чисто техничку базу. У нашој просвети

Др Јустин Поповић, претставник Св. Синода, у своме дужем говору, ко.ји је оставио дубок утисак на све присутне, истакао је прави смисао речи просвета. Она треба да просветли сваког нашег човека указујући му на идеал коме треба да тежи. Он та.ј идеал види у нашем светосавском хришћанству. Школа тре ба да ствара бољега човека, па тек онда интелектуално и стручно образованог. Сваком нашем детету треба да буде идеал Растко, а одрасломе Св. Сава. Проф. Светозар Ранчић, указује на штетне последице ко.је су настале услед тога што де у нашој просветнод политици владала анархија. Поздравља идеју планског дириговања у просвети. Наша народна школа, својим програмом и својим наставницима, стварана де према потребама града, и отуда де нашем сељач-

мора бити духовног плана и дух г вне основе. Ми смо пропали заго што у .нашем народу није биго духовне орнјентациде. Др Стеваи Иванић, пратставиик Главног савеза српских земљорадничких задруга ода.јг призгсње напорима Министаретва прссвете и вера. Наша прхвегна политика мора да створи смо заштитни систем нашег наро еа. дер већ од дужег врем:на има знакова нашег биолошког опадања. Наша српска школа треба да ради ра стварању нашег ерпског човгка. Просветни план успсће тек онда ако наставници буду били на достојној висини. Мегд њима мора да влада дединетво мисли и циља. Нарочиту пзжњу треба обратити задругарству, преко кога треба да се спро води народно просвећиваље. Захтена да се у школске програме врат^ изучавање старослов«нског Језика,

ком свету остала страна. Учитељ Се мора припремити за рад у селу и зато . поздравља мисао о отварању пољопривредних учитељских школа. Милан Стојановић, претседник Занатске коморе сматра да де добро што су све школе сконценгрисане у Министарству просвете и вера. Раниде, док су стручне школе биле у стручним министарствима, узалуд су се обраћали тражећи њихову реформу. Одлив деце са села треба да иде у стручне школе. Ми морамо ићи за стварањем аграрне индустрије и дачањем занатства. Марксисти су тврдили да ми немамо услова за развидање занатства, дер је тобож њему учинила крад индустрија. Мећутим, у индустриској Немачкој има процентуално двоструко више занатлида него код нас. Ствар са просветним планом је врло добро постављена. У недељу, 21 о. м. на дан Св. Архангела Михаила, биће отворена у Београдском павиљону, Дечанска 1 изложба петорице српских уметника: Миодрага Петровећа, Драгог Стојановића, Боре Анђелковића, Миомира Денића и Марка Брежанина, вајара у корист Фонда српских привредника за школовање сиромашне обдарене српске сеоске деце. Ова изложба има свој нарочити карактер. Она није само доказ уметничког стваралаштва наших уметника, већ је уједно и једна идеална добротворна акција. У заједници са српским привредницима одлични српски уметници излажу своје сликарске и вајарске радове за један високо племенити 'и идеални циљ — за васпитање и школовање наше омладине. Српски привредници, чија историја говори гласно и јасно о њиховом националном осећању и о Њиховој хуманој делатнсти кроз многе деценије, основали су овај фонд под протекторатом и надзором Министра просвете и вера, без сумње најидеалнији од свих фондовд у нашем јћвном животу, јер је омладина, и то духовно здрава омладина нашега села, наша будућност, услов нашег будућег духовног напретка.

Овај корак, редак, а можда п једини у историји наших уметничких излагања, има да буде символ једног идеалног схватања, разумевања и помагања народнога духа. Овај гест је доказ будне националне свести српских привредника и правог схватања мационалног васпитања од стране наших уметника. Будна национална саест наших привредника манифестовала с« у разним својим установама, у којима је увек и свуда имаЛа за циљ да васпита омладину здраву и способну за рад, који је увек био прожет духом искреног национализма. То што се хумана организација српских привредника нарочито ослања на талентовану децу нашега села, већ је само по себи од еминентно националног значаја и може да служи као класичан пример нашим културним и васпитним организацијама. Ова изложба је показала пут другима који ће их, нема сумње, следити у овој идеалној вези с»ла и града, практичнога рада и лепоте идеализоване добротОМ, у вези која ће извести нашу нацију кроз рад и лепоту из овв твшке садашњице на дан светло« сти, истине и правде.

ШКОЛА СЕ МОРА ПРИБЛИЖИТИ СЕЛУ

СТВАРАЊЕ КАРАКТЕРНОГ НАРОДНОГ ВОЋСТВА

Инж. Милосав Васиљевић говори о томе како да се добиде карактерно и одговорно народно воћство. Зато треба нарочиту пажњу обратИти на оцеНу из владања у свим школама. Не сме се дозволити да морални олош сдлази у надвише школе. Да де о томе раниде вођено рачуна ми не бисмо доживели оно што смо доживели. Др Цветко Лазаревић, претставник Министарства финансида слаже се да на духовну и моралну страну у нашим школама треба обратити нарочиту пажњу. Истиче да досада ниде било школа за финансиску струку. Отуда поздравља установљење Админи;тргтивне академиде, као и отварање економско-финансиског отсека на Правном факултету. ,Инж. агрономије Никола Симић поздравља идеју о просветном плану. План је добро постављен и нарочито истиче, као врло корисну новину, установљење зимских народних пољопривредних школа. За њих се он и раније залагао. али без успеха. Предлаже установљење Завода за школска учила и поучне филмове. Селу треба дати и радиоапарате, преко којих се успешно може вршити народно просве ћивање. Др Никола Поновић, ректор Универзитета обдашњава девизу коју де министар Јонић истакао у своме говору: „Наша омладина се има васпитавати у духународних традиција, а образовати у смислу народних и државних потреба". У овоме де садржан читав просветни програм. У томе духу је извршена и реформа нашег Универзитета. Устаје у. од

брану науке и износи сав њен значај за напредак. Нетачно де тврђење да се наука и религија искључују. Само лаици и недоучени људи могу то тврдити. Мило Милуновић, претставник Академије ликовних уметндсти устаје против погрешног схватања да права долазе испред дужности. Наша школа мора научити омладвну, па и читав народ. савесном вршењу сводих дужности, према нацији и друштву. Спасоносна идеја Велимир Трифуновић, начелник Министарства просвете и вера истиче да школа треба да васпитава а не само да обр'азуде. У школи мора владати морална крепост. Школа треба да даде целога човека, не само интелектуалну, већ и моралну личност. И он сматра 'да ми имамо одвећ гимназија, а премало стручних школа. Инж. Ненад Ланцош, помоћник министра грађевина поздравља просветни план, коди предвиђа добар брод стручиих школа. Што се тиче Миниетарства граћевина оно ће свесрдно помагати Министарство ппосвете и вера у спровођењу Државног просветног плана. Инж. агрономије Вукашин Тоскић. проф. Универзитета објашњава зашто наш сељак нерадо даде своју децу у пољопривредне школе. Одвећ су често мењани директори у пољопривредним школама, а често били и нестручни. Недељко Савић, претседник Савеза трговачких удружења по-

здравља овакав састав Главног просветног савета, у коме де и привредницима омогућено да рекну своју реч какве су школе потребне нашем народу. Ово је требало'давпо учинити. Захвал^ује Министру просвете и вера што де донео ову реформу. Идеја о Државном просветном плану је не само добра, већ и спасоносна. Али де потребно да се наставници матерално обезбеде, како би се потпуно посветили своме на-

ставничко-васпитном позиву, од кога добрим делом зависи будућност народа и државе. Пошто' ,је листа говорника била исцрпена, то де Министар про свете и вера прочитао предложену поделу чланова Главног просветног савета на радне одборе. После овога он се захвалио свима члановима на активном учествовању у дискусији. Заседање је завршено читањем резолуциде, ко.ја гласи:

РЕЗОЛУЦИЈА

„Саслушавши поднете реферате о раду Просветног одбора на реформи наше просветне политике, као и начела на којима се она спроводи, Велнко веће Главног просветног савета доноси следећу Р Е 3 О Л УЦИЈУ: 1) У потпуности се усваја начело планске просветне политике, која је једино тако могућна, ако се са једнога места буде управљало целокупним образовањем и васпитањем наше шкблске омладине. 2) Констатује се да је просветна политика до овога рата повлађивала гимназије, а запостављала отварање стручних школа, тако потребних за здрави привредни развитак наше земље. Услед тога се поздравља мисао о стварању дугорочног Државног просветног плана, по коме ће се типови и број школа утврдити према стварним потребама нашег народног живота, а њихов распоред извршити према демографско-привредној струк тури појединих крајева. 3) Једино савесно спроведено одабирање омогући ће да се ученици упућују у оне школе, за које имају стварне способности Ово начело селекције мора бити нарочито строго примењнвано према оној омладинп која одлази на највише школе и универзитет, како би српском народу

било омогућено стварање моралне и интелектуалне елите, која једино може обезбедити поуздаНо и достојно народно и државно воћство. 4) Ово одабирање најбољих и најспособнијих има се вршити из свих друштвених редова. Због тога се поздрављају напори Министарства просвете и вера да у сарадњи са приватном иницијатнвом омогући школовање сиромашне, а даровите деце са села, тога вечног извора моралног и физичког здравља народа. 5) Васпитање наше целокупне омладине има се вршити у духу здравог српског национализма, заснованог на идеалистичком схватању света и живота, коЈе је код нас свој најмоћнији израз добило у Светосављу. Због тога се поздравља уношење веронауке у програме свих школа, као и обавезно изучавање иаше националне нрошлостн иа свим факултетима. 6) Исто тако поздравља се рад на изградњи нашег Општег културног плана, по коме се наш научни рад има да доведе у сагласност са нашом српском стварношћу и изводи плански и без обзира на дневнополитичке и друге утицаје. Наша национална култура има се изградити на темељима здравих традиција и усмерити правцем народних и државних потреба.

КЗЛОЖБА СРПСКИХ УМЕТНИКА У КОРИСТ ДОБРОТВОРНЕ УСТАНОВЕ СРПСКИХ ЛРИВРЕДНИКД