Srpski narod

српсни добровољац

ЗАСТАВА И снага србије ш и ствлршштвд

Код противника лобровољаца влада пометња појмова. И то не случајно, него по самој природи ствари. Непријатељи срвског опстанка и његове боље и светлије будућности не израстају из једиог корена, ни из истих основа. Једно су оНи који су уништили у себи све што једног човека веже за свој народ, земљу и њихову судбину. То су они, комуиизмом обескорењени и кроз комунизам одрођени и однароћени типови, који су свесно постали оруђе за наше колективно уништење. Друго су они, који веле за себе да нису комунисти, а раде исто као они или, понегде, и још горе од њих. Крсте се разним именима, али испод сваког иазива избија очајва унутарња пустош, незнаље, погрешна обавештеноот, зла воља и, веома често, иеобуздана зична сујета. У једиом судбински историском моменгу када се, на пајширем плану, ради о томе хоће ди српски народ и даље остати ово што је био или ће сасвим нестати, они аа све гдедају из перспектива лачног пресгижа, уског полигшканства и туђе пропаганде. Ни сва искусгва вгоја су мх нелосредно погодила иису их опашетима в отрезнида. Као примитивни фетишисти оии замењују Једног идода другим — Лондон Вашингтоном. Они не виде ни позадииу, «и стварне иитенције шолштичких збивања баш на оној страии иа коју се васлањају. Заго изгледају и Јадно, ш бедио и иадоумио. Овај тип људи ие види оспов®о — а то је, да генерал Недић и сви људи који раде са њим, по његовим упутствима, све потчињавају једном основном закфну, — спасењу и унапређењу Србије и очувању сваке српске гза• ве. Свака мисао, свако осећање, сваки потез — све је то подређено овом основном. Ни жудња за влашћу, ни страст за удобним и лаким животом, ни машта о слави, — ништа од свега тога не узбуђуЈе и не онеспокојава нас. Ми се свесно и самодисцпплиновано уздижемо изнад свега. И изнад пакости и злоби дана и изнад њиховог безумља и непоштења према нама. Нисмо ни лични, ни уски. Верујемо у правични суд историје. Све друго је безначајно. Преко једног не можемо прећи, нити га превиђати — прекб последица њиховог рада и става за народ и његову судбину. Њихово безумље, њнхова кратковћдост, њихова вечита пометеност и погрешна оријентисаност погађају народ. И то тешко и крваво Њихов романтизам, који нема пишта заједничко са нашим епским романтизмом, чини их пустахијама, лакоумним и неодмереним људима, који увек све погрешно ростављају и предвићају. И данас тако раде. Пред свииа људима који се осећа.ју националистима и који се трезвено удубљују у проблеме који стоје пред нама, јасно је, да ће се и овај рат и наша националиа судбина решити на плану борбе протиз бољшевизма у свим

његовим облицима и нијансама. Стубови те борбе, језгро националног окупљања, сила која спа• ја, и сасвнм сигуран и.нструмент у рукама генерала Недића, јесу добровољци. Без њих, а још мање против њих, немогуће је организовање националног отпора против разаралачких стихија бољшевизма. Они су идеолошки изграђени и продубљени. Зато су непоколебљиви и постојани Јер истину виде и судбину иарода посе у својој рођеној судбини. Они су иепобедиви, јер кроз њих говори стихиска народна воља за животом. Њих снажи борбени дух ове свете земље. Они разумеју догађаје и спремају народ за боље СУТРА.

То је срж и идеја добровољаштва и крајњи смисао свих напора из којих треба да се роди нови свет, и вови, бољи, потпунији и социјалнији, људи. Они су застава Србије која се диже и њена спага. Ко њих мрзи и ко њих напада, а зове се Србииом, себи добро ве жели. Ако се ти иапади одвијају по пману и систему онда је сигурво да иза њих стоје љути иепријатељи овога народа који иорају битн кажњени зато што иарод хоће да живи ш да. се спасе. Да их је много види се и по томе што су вапади на добровољце разноврсии и по методу и по оштрини. Они су, сви одреда, беспредметнн и пустш. В. От.

Да би се српски Иарод из вукао из страховитих тешкоћа у које је запао, синови српски морају да буду задојени једним другим духом од онога, којим је одисао наш јавни и политички живот за последњих двадесет година. Дух уживања и утркиван»а за грабљењем о права, мора да уступи место духу дужности и стваралаштва. Прво створити па тек онда уживати мора да буде формула новог живота, к не бринути се само за права и уживање створенога, а на стварање и не мислити. Овај дух пожртвовања и сгваралаштва сачињава су-

Кроз брда и долине ШумадоЈо

(Фото:.Арх. В. от. С.Д.К.)

ШЕСТ САТИ БОРБЕ Кратак приказ борбе код села БОвна.

Жива историја наша, коју ства и на тај начин спасавали хиља.-

рају српски добровољци, алостоли и нооиоци нове српске будућности, проткана је многим агодама и незгодама. На свом путу трн>ем а не цвећем посутим, добровољци су моради да издрже велике тешкоће и искушења. Вековна заповест српског самоодржања налагала им је да их издрже, како би се с пуним успехом борили против многих разарача народног организма. Исконска светосавска мисао била је основНо „вјерују" и извор несаломљиве снаге у овој н>иховој борби Отуда и толико »ихово самоодрицање самопрегор и неодољива решеност да » животе своје жртвују на жртвеник спаса српског. Они су трпели и мраз и голотињу, и босотињу и немаштину, и летње жеге и кроз све то као и кроз огањ борбе излазили очишћени и очеличанн. У добровољачким борбама. било је много таквих које су се могле мерити мерилом нћравне борбе Давида и Голијата. Али, и у овим борбама млади ударници увек су односили победу

дама живота Срба и Српчића. Једна од оваквих борби згбележеаа је у аналИма доброво«.аштва 17 јула 1943 године. На овом месту доНосимо крад-ак приказ ове борбе: Тринаестог јула око тридесетак нас кренул« смо на терен, у шуме и брдз, да требимо губу из торина, да крушевачки крај чистимо од црвених злочинаца. Ноћ се већ била спустила када смо пошли из Малог Шиљеговца, у колони по један. Идемо кроз шуме и долине. Уморан дневним пословима, сеоски свет одмара се у својим кућама^ а ми кроз ноћни мир трагамо за оним који нарушавају спокојство и безбрижност њиховог живота. Ове ноћи наилазимо на многе трагове комунистичког разарања. Наилазимо касније и на лешеве двојице сеоских домаћина, закланцх дан раније од комуниста.. Под тешким утиском наставили смо евоја трагања и дал>е. И тако три дана прођоше. Четвртог дана, нерасполоЈкени што на убице и паликуће нисмо нигде

наишли, враћамо се у евоју 12 чету. Не надамо се д? ћемо их још на преосталом путу срести. Али, када је последња иСкра наде била изгубљена приметисмо Доле на путу, на отстојању од 400 до 500 метара, две гомиле у кретан>у. „То су наши", — рекоше једни... „Сељани иду са рада'', — одговорише други... „Бандити с пушкама", — повикаше трећи. Водник Пајкић рогледа дурбином и паде кбманда. гледа дурбином. Одједном добисмо ватру са бока, Пуцњи: прпоче борба. Развеселише се наша срца. Испунисмо се неком неизмерном храброшћу и радошћу. Више наших глава шибају млазеви куршума^ Али, стра!ха од њих н од смрти нема. Жаока и неман смрти нестаје пред високом свешћу добровољачком. Многи од нас е песмом и смехом на лицу, а по неки и из стојећег става, пуцају. Комешања нема. Тутњи и као да. се тресе и небо и земља, као да се пакао отворио, као да се утроба земљина отворила и уеијану лаву избацује. (Наставах ва 8-иој страиш)

штину политикб генералз Недића и свих оних који за њиме иду а нарочито српских добровољаца. Узети на себе непопуларне дужности, које су још уз то и изванредно тешке, жртвовати се за свој »арод и то како за оне који ове жртве разумеју, тако и за ону нашу заблуделу браћу, која се каменом бацају на оне који се за њих жртвују, ето то је служба народу српском и генерала Недића и »ас српских добровољаца. И на томе тешкоме путу српски добровољци ће за ге нералом Недићем истрајати, не због тога, што тим путем иде генерал Недић па му се треба некако додворити, него што је то једини прави пут којим се српски народ може извести из данашњих тешкоћа, Двадесет година је нашим народом владао дух себичности, искоришћења свега и свачега, дух права уз занемаривање потпуно духа дужности. Двадесет година су код нас људи мислили да се може уживати вечито само од стваралачког напора једне генерације. И због таквог схватања у нашем јавном животу, доживели смо ово што сада сви заједно преживљујемо. Српски добровољац хоће да прекине са тим духом готованства и лакомислености. Уместо права, дужност; уместо уживања, стварање; уместо личне себичности, жртвовање за заједницу. Нема народа, који је могао да се одржи на овоме свету ако његови синови нису узимали на себе дужности и часно и поштено их извршавали. И сам живот људски Ие настаје због свести детета о своме праву »а живот, већ због свести његових родитеља о својим дужностима према породици и нацији. Народи живе од људи који извршују своје дужности, а не од оних који се грабе о права. И кад год је у .једноме народу преовладао дух права и уживаЊ.а над духом дужности и стваралаштва, тај је народ морао да доживи перибд назадовања. Обрнуто, кад год је у једноме народу преовлаДао дух дужности и пожртвовања испред духа права и уЖивања, тај је народ ишао напред и Бог је благосиљао његове напоре. Српски добровољци су но сиОци духа дужности и пожртвовања према своме народу. И у овоме су они и у.једињени за генерала Недића који заставу тога духа високо држи и носи је трновитим путем којим је пошао, али Којим ће, са Божјом помоћи, извести српски народ на светлост дана. / Инж. ДГ, В«