Srpski narod

П децсмбра 194$

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

Завера заклетих непријатеља

05разоваше партнзанске владе са хрватскнм јеврејином др И. Рибарем и „маршалом" Титом, иеће иматн никаквих практичних последица и утнцаја на развој псгађаја у овоме простору. Али овај дога.ђај има пуно значаја у погледу осветљаван>а како односа измеНу чланова коалиције та ко и положаја српског народа. Са гледишта светске политике овај догађај локалнога значаја значи један доказ в.ише немоћи Енглеске и Америке да се олупру захтсвима и прохтевима Ста љиновога црвсног империјализма, који хоће да прогута целу Европу, а узима за гшлазну тачку Балкан. Ово образовање југословенске комунистичке владе на миг Стаљинов баш у време конференције у Техерану јесте у ствари најеклатангнији деманти коминикеа, који говори о сагласности нзмеђУ савезника. Да постоји та сагласност, зар би се Москва морала служити таквим методама да без договора са својим савезницима издаје наређења својим агентима на Балкану да их ставе пред свршени чин, образујуЈти некакву владу, за коју Лон дон сазнаје преко радиа и није у стању да прикрије своје изненађење. Лондонска' влада пушта 'чак преко радиа, који контролише, да „југословенска влада др Пурића у Каиру заузме непри.јатељски став према овој конкурентској комбинацији, коју је Москва измислила. Тако сада имамо смешну и парадоксалну ситуацију да Мссква и Лондои, сваки за себе има по једну владу, док се њихови претставниии на терену огорчено туку између себе. Ето, у најкраћим по тезима у светлосги свога скромнога примера како изгледа га сагласнсст у редовима козлиције ,која треба да савлада Европу у њеној једнодушности да се одбрани од црвенога терора и англо-америчке експлоатације. Међутим, кад посматрамо ову аферу у међусавезничким односима са нашег српског гледишга, она има још поразнији значај. Оно што смо данима и месецима тврдили да је црвена Москва заклети непријатељ српскога народа и да се под њеним покровитељством окупља све што мрзи српско име и жели његово уииштење данас мора да је .јасно свакоме Србину, ма колико да г био до јуче. под утица.јем стране пропаганде. Састав тзв. ,,'партизанске" владе у којој главну реч воде Несрби, а Србе прстставља јеврејин Моша Пијаде јесте најбољи израз намера и планова црвене Москве у погледу опстанха и будућности српског народа. У Титовој скупини нема ни чега идеолошкога, већ њу држи само мржња иротиву српскога народа, што се на.ј боље види и по присуству у тој влади Сулејмана Филипо вића бившега пуковннка усташке војске. Ту се не пита које си вере и коме се Богу клањаш, већ се тражи само слепа иослушност диктату из Москве. која је осудила на смрт српски народ.

српског народа

Мн смо се показали као најотнорнија брана против надирања бољшевичког утииаја, национална свест и виталност српског народа до сада су задавали тешке ударце Стаљиновом империјализму. и зато је црвени џелат наредио ликвидацију српског на рода. Извршиоци ове наредбе из Мо скве Рибар и Тито са својом дру жином по познатом бољшевичком репецту не бирају сретства да приведу У дело ову наред.бу и у своје редове окупљају без разлике све непријатеље српског народа и дају првенство онима, чи.је су руке умрљане крвљу без бројних невиних српских жртава. Те крраве мрље на овим џелатским рукам^ јесу. најбоља препорука и легитимација да се уће и добије добро место у Титовој војсци. Москва и њени експоненти код нас сада играју са отвореним кзртама. Маске су збачене и српски народ може у пуној светлости дана да сагледа сатанске ликове, који, не бирајући сретства раде на његовом планском уништењу. „Народно ослободилачки покрет" ради сада без камуфлаже, откривајући своје циљеве и прави значај свога назива да жели да „ослободи" овај простор и Балкан од српског народа његовим физичким уништавањем, јер је он бедем реакције и главна сметња оствррењу Стаљинових планова ' за европску и светску револуцију преко балканскога хаоса. Главна кристализациона тачка здравог иационалног живота на Балкаиу, препорођена Србија у одлучном ставу борбе противу црвен^ опасиости, мора да иестане у хаосу и нереду. То је заповест маршала Стаљина, коју његов новопечени колега Тито са својом злочиначком дру жином мора по сваку цену да изврши. Нису у питању само њихови маршалски, претседнички и комесарски положаји, већ се ради и о њиховим главама, јер ће санкције бити неумољиве ако се одређени задатак не изврши и

српски народ не буде сломљен за увек, да би могла у овом простору да пробије револуиионарна бујица. Зато треба бити спреман на еве и да ће експоненти црвене Москве из шума удружени са својим агентима у градовима, како је уосталом открила зктивност Управе града Београда, учинити очајничке напоре да покушају извођење превратничког плана по московским дирекгивама. Будна пажња и пожртвованост целог српског народа данас су потребни више него икада јер првени непријатељ лукав је и безобзиран

Наш српски случај може у будуће да послужи као класичан пример вероломства и издаје, којима се служи енглеска политика вековима, немилосрдно искоришћујући свакога да га после цинички одбаци, кад јој више не треба или смета њеним новим комбинаци.јама. Зар највећа катастрофа коју је доживео српски народ, у којој је изгубио свој некадањи реноме и у којој ,је настрадало толико хиљада Срба није дело енглеске дипломатије? Зар нас Лоидон ни.је гурнуо у мартовску авантуру, да нас после у својој

Каиро, 6 децембра Рајтер ,/авља: Нова привремена влада на челу са Иваном Рибаром није призната од краљевске југословенске владе. У једној изјави. која је после данашње седнице југословенске владе издата каже се: »Овај покрет терористичког насиља ни у ком случају не претставља демократске и социјалне појмове нашега народа нити народни дух. Покрети озакве врсте уносе у редове југословенског народа помегњу и ометају његов уједињен отпор против непријатеља. Овакви покрети у највишој мери подбадају унутрашње борбе а то је баш основно начело непријатељске политике. Овај покрет у Југославији био је последица иностране непријатељске пропаганде а савезници су по несрећи долринели добар део томе да ова пропаганда успе, јер југословенска влада није имала никаквог јавног средства да са својим народом ступи у додир.

и неће штедеги ништа да би постигао свој циљ. Данас у редовима српских родољуба и националиста нема места више никаквој забуни и пометњи. Копрене су са очију пале, дојучерања заслепљеност појединих мора бити излечена у светлости ових најновијих догађаја. Они значе коначну потврду непријагељства Енглеске према српском народу за последњих сто година његове нове историје> које сада мора бити свакоме јасно после толиких жртава које коштају Србију служба енглеској политици извесног броја ње гових заблуделих синова.

пломатије. Али постепено потчињеност Лондона ирвеној Москви избијала је на видело и ти заведени српски наиионалисти морали су. увидети ову игру и раз(Наставак на 4-ој страни/

традиционалноЈ моралиоЈ неосетљивости остави без помоћи у су кобу са највећом војничком силом света са којом смо могли у миру и пријатељству да живимо и да без жртава сачекамо крај рата? Зар Лондон преко спикера са радиа у шеговој служби није унео забуну код српских нацио 1 налиста препоручујући сарадњу са Титом и тиме највише допринео да се она оствари, наносећи толико зла српском народу? Тако је српски народ био квалификован као елеменат нереда и хаоса, био је препуштен својој судбини и платио је безбројним жртвама овај грех лондонске ди

У земљи са Стаљиковом владом

ПОТРЕБД САМОДИСЦИПЛНКЕ У овоме рату српски иарод је доживео и издржао тешка искушења. Вара*се међутим сваки онај ко мисли да је са њима свршено. Уко- ј лико рат буде дуже трајао доћи ће на ред нова искушења, која могу бити и тежа од досадашњих, јер претставници рушилачких сила свуда дижу главу и прижељкују хаос, како би у мутноме лакше ловили. Српскоме народу служи на част шго је под тешким ратним приликама успео да изврши и овакву консолидацију своје земље. То су му и други признали и истакли да је то доказ његове животне снаге и његовог здравог политичког смисла. Лер сваки онај ко у свој"ој сопственој земљи прижељкује иеред и хаос, гај тежџ самоубиству не само личном, већ и народном. Зато за срнски народ и даље постоји једна ј "едина могућа политика: наставити и даље са консолидацијом прилика у земљи без обзира на напоре и жртве које она изискује. Али да би се ова политика могла остварити, биће потребно да се све конструктивне снаге о-купб и повежу, како би се са успехом могле супротставити дефетистичким и рушилачким силама. Једино кроз самодисциплину, поЈ "единачну и скупну, ми ћемо бити у стању да одолимо искушењима коЈ "а нас очекуЈ 'у. Сви ми морамо постати свесни да ратови као такви претстављају чистилиште за народе. Једни у њима пропадаЈ "у и губе своје место у свету, док се други уздижу до нове моћи. Они народи који из рата изађу прекаљени, ти дају доказа своје животне снаге и стичу право воћства над осталима. То тако уосталом и треба да буде, јер кукавице и слабићи никада никог нису ни могли водити. Само кроз хероизсм и жртву човечанство је могло корачати на путу свога напретка и уздизања. Српски народ никада није био кукавички. Свој хероизам ои мора данас да уложи у сређивање прилика у својој земљи. Јер хероизам, и те још какав биће потребан да се тај ниљ под данаш^им приликама постигне. Ако српски Народ дочека крај овога рата сређен и самодисииплинован, онда он нема шта да брине за своју будућност. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ