Srpski narod

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

Нв можемо без узбуђења писати о Цриој гори и о тешким и злим удесима, који су јв задесили од априла 1941 годиме до даиас. Бисер у блиставој круни вековних српских подвига, најпотпунији и најистрајнији заточник витештва, звмља из која су израстали јунаци у којима је на диван начин усклађено чојство и јунаштво, Црна гора је нераздвојни део нашег срца и наше душе, У нашој српској историји, у нашим вековним борбама да оста. немо своји и да остваримо снозе отаца, Црна гора је имала увек часно и угледно место. У н>ој се живело »пићем Обилића«, пламтело јунаштвом, заносило вером и надом у бољу, заједничку, српеку судбину. Наш величанствени историски ©п, потресна драма нашо вековнв борбо и унутарња приврженост извршењу наше мисија употпуњавани су у овом крају мимо све друге. Замон борбе, култ витештва, страствено уздизање изнад обичног, свакидашњег, материјалног, момента у животу —- то су све људи овога краја иосили у крзи као завет наслеђа и као осећање испуњења личног духа. Обдарен оштром мисли, ппаховит и у највишој мери осетљив на неправду, наш човак из Црне горе има орловски замах и полет. Тек онда, када је »изнад греха и смрти«, изнад ситног, убожјачког, 'ћивтинског ценкања и пословања, он је у својој интимној домени, тамо где се несметано расцветаввју његови дарови, гдв у пуној мери долази до израза н>егов оригиналаи духовни лик, У основи тога лика је култ јунаштва и осећање правде. Баш зато што је јунак, по призиву и унутарњој понешености, Црногордц јв човек који смело, без страха и уздржљивости, стаје на страну правде, устаје у заштиту оних који су угрожени. Чојство код Црногорца је морално засновано, духовно оправљано м витешки надахнуто. Оно |е стип живота многих генерација, које су сопственом крвљу и жртвама одуживале дуг српској мисли за коју су биле нераскидљиво везане, Црногорац је националиста. Чврст, упоран, непоколебљив. У земљу коју смо изгубили, он је био унео много идеализма, полета и вере. Он ја желео да у њој нађе смирење од тешких бор бених подвига и да стихиску динамику свога темперамента преокррне у напоре на културној изградњи и духовном продубљивању. Јер Црногорац није само витез мача. Он је херој идеје, мученик мисли, страствени борац за социјалну, људску правду. Његова полетност је велика. Његова страст за идејом такође. Није Његош случајни изданак овога крша, који је вековима обливан крвљу, него је органски израз једне средине у којој се живи од идеала и вере. Он је само један од мноштва надахнутих коме се судбииа осмехнула, да нађе свој пут. К° зна колико је таквих, са Његошевим поџетним даром, о( стало без израза и угасило се у суровој борби за образ и слобоАУ? Црна гора ја доживвла страшну трагедију. Комунистичка неман, тај свирепи антисрпски мач партизанских џелата, скоро је

МИ И ЦРНА ГОРА

преполовио мушко становништво Црне горе. Без милости м обзира, уз примвну злочиначких метода који запањују својом сатанском безобзирноиАу, сатирана је нациоиална Црна гора. И то је, поред многих других, један од изразитих доказа, да је партизанство у првом раду покрет за истребљења Срба. Својом огромном духовном снзгом, одразом дубоке национапне свести, Црна гора преодолева комунистичку опасност и, као у давна времена, треби губу

из торине. Мушки, смело, са о- 1 твореношћу која доличи националним Црногорцима, који живе заветом Косова и Милошевим духом. Из страшно.г вртлога несрећа, из хаоса и пометње, уздиже се воља за националном борбом м уништењем свега онога што је антисрпско, Црна гора се поново, у овим судбинским часовима наше борбе за опстанак, уздиже на место које јој при пада по њеној славној и часној прошлости: она св све више преобраћа у идејну и физичку гроб-

ницу бољшевизма и постаје сведок, да је све оно чиме су бољшевички агенти тровали њену душу и мисао сатанска лаж бездушних уелата руског народа. О, знамо ми добро, да се Црногорац није повео за духом и учењем Карла Маркса; у једном поретку, који је неповратно пропао, духовна глад овога краја заси&авана је лажима, да се тамо, где је некада била ввлика и славна Русија, изградило ново руско царство и да је у њему све онако како то Црногорац жели ш за-

Шк& рани..

Бијесова силних буре у мржњи децу Ти пеку, Земљо, што вековима ореол Те љубави краси. А сузе мајки Твојих страшном бујицом теку У бездан где се живот с очајним криком гаси. Крх литица Твојих голих, стуб срама бестидно држи Младост што царску круну замени Јудиним златом Док праведна Божја казна душу Ти огњем пржи Продана деца Твоја грешним Те прљају блатом, Да ли ће снага Твоја, од свију страдања јача Створити нови живот и спрати увреде гнусне, Или ћеш, поносна. земљо, у грчевима плача Отворити нове ране да млазом крв Ти пљусне. Црних гаврака јата на Твоје груди слећу Гушећц последњу снагу у Твојој крваво ј рани, Док силне легије наше ка новим борбама крећу Кроз први освит зоре буде се нови дани... У белрј копрени сунца дрхћу плавине горде Кроз'ж.чна дела палих дижу се нови пути Под снагом мишица наших дивље умиру хорде, А песма младости наше о новом добу слути. У зори новога дана јекпуће поклици бојни Мз Твојих рана последња капља крви нек кане, Синови Твоји храбри, уморни, мокри и зно јни С победом оружја светлог донеће Нове Дане... РАСТКО СТАНИШИЂ добровољац

:

— ЈЊ

|шВИВНЖт ИР V Јв

■ НИЈЈИ 74* Ш

—иД

' - <Љ а

• ■ 1

У засвдм„

•V % • V I (Фото: Арх. В. от. С.Д.К.)

мишља! И то је саблазнило неке, Али их је страшна стварност бр» зо отрезнила. Резултат тога отр&» жњења је национални фронт про« тив свих облика духовног и ф*« зичког бољшевизма. Српски добровољци од почвт« ка својв борбе мислили су на браву своју, саборцв, из кршева црногорских. И нико као ми ниј® имао толико разумевања и осв= ћања за оне хероје — мучении® што у одбрани крста од некрста, кућног прага од бвскукника, м свих српских светиња и истина од белосветских наказа и лажи падоша храбро и свесно. Одлучан став и прегалаштво националнв Црне горе давали су нам ст^лно окрепе да и ми овде, у Србији, савлађујемо лакше све тешкоће и упивали су нам наду да српско племе никад изгинути неће. У српским добровољцима и нацИоналистима Црне горе живи исти дух. Надахњује нас иста мисао и загревају исте наде. Јер смо изданци једног корена и замаси једне исте воље — воље српскога народа, да преодоли и савлада сва искушења и кроз сопстване напоре св уздигне од онога што смо били и што, епет, морамо постати. И ми смо раскрстили са гресима отаца, са свим обманама и илузиЈама. Када смо подигли заставу борбе против Титових »ослободилаца«, називали су нас издајницима. Ми смо змали да смо оружје судбине у отражњењу и спасавању свога народа. Догађаји су нам дали за право. Ми се боримо за неву отаџбину, која ке бити наша, народна, српска, људска. Данас иазиремо зору која нам сви&е, осећамо да нас исти дух и исте жељв с»е више ловезују и са потресним иестрпљењем оч&кујемо час, да ?.?!једнички одржимо помен очевмма ц бра^и, . деци и женама, који су пали у овој великој борби за веру и светиње праотаиаА тада кемо, још једном, положити заједнички завет, да никада нећемо отступити од оногв светог и великог, због чега су мученици наши дали своје животе: на њиховом примеру, потстакнути жртвама које су они дали, изградићемо српску отаубину, државу наше вере и наших снова. У њој ће морати да умуки® све оио што спутааа остварење наших замисли и што кочи изгрвдњу једив зедлље пун® прапде и истинског братског јединства. Ми знамо да тада почети наше време. Ми видиало колико величаиствене жртве уноси Црна гора у основе онога из чега треба да се роди нова, вечна Србија, Знајући за моралну величину Црне горе, за лепоту и сјај њеног духовиог богатства, ми смо горди и среКни да веН доживљујемо дане кад можемо дати видног израза дивљењу над подвизима и жртвама своје бра&е црногорске. Крв њихова и крв наших жртава дата је за исти идеал. И та свежа крз ставља заједнички печат на наше судбине и проткива их општим осе^ањем нераскидљиве заједницес. д. к.