Srpski narod
Логатарнна шмИмнт у готоп?
9Г.
т.
РПСКИ
НЕДЕЖНИ ЛИСТ Број 10 Год. IV Београд, 4 марта 1944 ПРИМЕРАК 4.— ДИНАРА
1
1
1
Ј
■
СПРЕГА ИЗДАЈНИКА
Винстон Черчил » гвнерал Симови-Ц нашли су св на заједничкој линији издаје. Иако је Симо^вић неупоредиво испод Черчила он је имао черчиловске амбиције да влада у југославијк и да ствара догађаје. Понет том манијачком сујетом еж је извршио пуч и кроз пуч упропастио Југославију. Када није могао да учини нешто, добро и кор^сно Он јв учинио зЛо и то» по свему изгледа, потстак.нут и плаћен од бољшевика. Почетак његовог успона осенчан је издајом. Кад је за своје наредбодавце свршио поеао Симовић се нашао у Енглеској слабо и нерадо примЉен као што то сведочи ових дана један амерички новинар. Види се да су у Лондону знали да Симо•иК увек служи по два господара. Винстон Черчил и Душан Сим;>вић двл су морална пика старог света, који ^е у огњу овога рата бити уништени. На њиховим личним примерима најбоље се може показати колико људи тому и упропаш^ују овоје карактерв кад се предају у руке тамним мвђународним силама. које под»0„јмлаагј». са нШ ј ЗД мо. буре са ЈлбрСким таласимвТ Кога су издали оки? Черчип је мздао себе, своју животну идеју м Британску имлерију и удостојио ев нечасног назива »ликвидатор Британскв ммперијеа Под старе дане, кадв човек треба да сабира духовне плодове свога живота, Черчил ев нашао у положају да негира све оно што јв писао м зашто се борио. Не«ад одличаи и одлучан антикомунистички идеолог, Черчил је постао обич№ потркуша бољшевизма, који свв више поткопава енглески поредак на острвима, а да се о доминионима и ие говори. Генерал Симови^ је издао своге Краља и заверио се против *>вга: он је издао и своју војиичку заклетву и у овим одлучимм моментима борбе за нациомшшо биће определио се за Стаи»ина и Тита, који је физичгеи џедавт бољшевизма према српском иароду. Овај несавеони и неродољубиви човек, који је тако радо лрдвио позе и волео да изазива утисак, лакомислено је прешао преко свих језивик патњи ерлскога народа које су последица бољшевичког насиља и дивјљег злочинства Титових банди. Шта би ова два издајника могли донети и дати.ново? Савршеио ништа. Они су обадва оличек>е онога старога света, ружног и одвратног, из кога је израстао хаос наших да«а и деструктивизам који у разним облицима и на разне начине погађа данас род људски. Ова два човека изразит су пример како се људи могу предати и продати. Јер оно што данас ради генерал Симовић ради за паре. Више је него сигурно да је његов последњи говор био не оа,мо званично скројен од стране Черчила и Стаљина, него и добро ппапен. СимовиЦ се- без обзира на интересе земље и народа, потпуно предао у руке сатанске спреге капитализма и бољ шевизма и служи им данас као неотпорно средство за постигну&е онога што они желе. Черчил је због тешког положаја БритансКе империје и због
тога што Јв инструмент јеврејске политике постао скоро смешна фигура у коју нико трезвен и реалан не може више да верује. Он је типичан пример како једа« државник великих претензија и солидних квалитета може да изневери себе и интересе земље којој стоји на челу онда када је масон вишег степена. Јер трезвено разматрање положаја у коме се данас налази Британска империја посведочава, да њен интерес није био улажење у овај рат. Черчил је, и поред свега тога, увукао у рат да би данае себе демантовао на разне начине. Поред губљења личног, моралног и политичког престижа он је својим изјавама о пољским гра ницама осрамотио и Енглеску, јзр је опорекао оно што сав свет зна да је енглеска влада гарантовала, — пољске држазне границв. Као пришипетља у удварању Симови^а и Нерчила маршалу Титу а преко њега Стаљину, појавио се на сцени м Черчилов син капетан Рандолф. Енглеске радиостанице пре не«и дан.су као нарочито интересантну вест објавиле да се капетан Рандолф Черчил{ кога је отац припремао за министра пропаганде, ступио у
Титов штаб овакако зато да би још више појачао пријатељске везе између Черчила и Тита. Пошто је данас у Енглеској модерно улагивање бољшевицима Черчил нијв оклевао да свога сима пошаље тамо где се врше крвава разрачунавања Титових доглав ника. У моменту када у Титовој околини гад ждере гада Рандолф Черчил &е имати могуКности да види прави лик бољшевизма и праву физиономију »ослободилаца« којима енглеска штампа ових дана пише славопојке. Када се врати кући, јер је он овде само на викенду а не због борбе, он ће имати шта да прича и говори енглеској јавности. Он ће несумњиво покушати да свој подвиг што боље искористи за своју будућу каријеру и личне перспективе. То је циљ његоеог доласка у Титов штаб, а не нешто друго од чега би зависио темпо партизанске акције, која ће све више долазити у шкрипац. Пред нама је чудна спрега издајника. људи бедних, одвратних и достојних презира. Пред нама је спреге у којој с,в нв зна ко кога издаје. Сви е» изгледа издају међусобно. »С—Н.«
ЗБУЊЕНОСТ
У енглеској јавности и међу трезвенијим политичким људима примећује се, у.: последње време, све већа збуњеност. Черчилов говор, који је био пун песимизма и мрачних перспектива, унео је доста неспокојства у оие кругове који су веровали званичној енглеској пропаганди о брзом и доста лаком свршетку рата. Черчил је, међутим, рекао да је неизвесно када ће се свршити рат и да, у сваком случају, претстоје још велике тешкоће и искушења. Черчилова разлагања поткрепљује и минустар Идн, а још више од Идна врло ефикасна немачка бомбардовања Лондона. Све је то учинило да се постављају све чешћа питања о стварном положају Енглеске у овоме рату и траже објашњења: зашто је Енглеска политички потиснута на свим плановима. Као главна тема разговора и у Доњем дому и у јавности поново је Атлантска повеља, која претставља званично формулисање енглеских ратних циљева, а од које се одступило у свим правцима. То одступање дошло ,/е нарочито под јаким притиском Совјета тако да се „Опсервер" са приличним негодовањем пита зашто је то тако и одговара: „Ми смо то учинили и чинимо јер смо знали и знамо да један трајни мир не може бити остварен на принципу изнуђених територијал.них . промена (овде се
мисли иа доношење Атлантске повеље). Ако сада отступамо од овога принципа ми то не чинимо зато што смо у супротно убеђени. Ми то чинимо из поштовања према руским територијалним захтевима према Пољској џ због пољских захтева оштећења на западној страни иако без икаквог помињања плебисцита или консултовања јавног мишљења у конкретном случају." У овом формулисању налази се срж енглеске збуњености: јесте, говори се у Енглеској, ми смо донели Атлантску повељу да би њом посведочили своја демократска схватања "и тежње, али дџнас под силом околности морамо да отступамо од ње иако н-ам то није ни право ни корисно. То отступање од принципа Атлантске повеље тешко погађа и оно мало морала и престижа, који је имала Енглеска у свету од почетка овога рата. Писац чланка у „Опсерверу" је тога свестан када каже: „Атлантска повеља била је једино званично форшулисање принципа због којих се налазимо у рату. Ако се ми одвојимо од њих, онда делимо политику 'од принципа... Један део наше моћи био је увек морална моћ, чврсто држање принципа, што ,/е друге народе, нарочито мале нације у Европи, чинилб нашим природним савезнипима." (Наставак на 2-ој страни)
НОВИ ШАЈЛОЦИ
Литру европског меса, грми пред Доњим домом енглески премијер Черчил. Литру српског меса, чује се рефрен на Лондонском радиу бившег генерала југословенске војске Душана Си мовића. Литру меса, пева у хору бољшевичка руља из Москве, док се стари шајлок Стаљин сатански искезио од задовољства и тапшајући крвавим џелатским рукама довикује им: тако децо моја, ми смо ту! Литру бела меса, финог и кул тивисаног, европских жена и нејачи, то је цена да би варварске хорде на Источном фронту и даље крвариле за рачун англо саксонских плутократа. Литру меса, тражи највећи садиста XX века, Черчил. Литру меса, тражи сифилистичар помућеног мо зга и истрошених нерава, српског порекла«, Шта је период Хуна и Авара према овој гомили удружених разбојника, које је у своје време овековечио Шекспир. Шта ће историја рећи после сто година о овом раздобљу у коме су дошли до изражаја живоТИН.СКИ инстикти људи, који су једно време претстављали „златни" век напретка и људске цивилизације. Европа је у смрт' ној опасностн да буде опљачкана до голе душе и сатрвена у популацији до последњег човека, од удружених разбојника са Истока и Запзда! Два полусвета укљештили су између себе стародревну Европу, колевку културе и цивилизације, да је опљачкају и униште попут друмских разбојника. Јадна демократијо на какав си подао начин открила своју трулеж Ми би живсли још у обмани да су демократска начела створила политичку етику изражену у принципима демократског јеванђеља „Права Човека", да није биЛо овог рата, у коме је откривена сва црвоточина лажних апостола. Кад данас слушамо носиоце тих високо моралних начела к®ко хушкају гангстерске хорде на уииштење европских вароши и убијање цивилног становништва, нама се смучи при помисли да смо се и сами дуго брљали у тој моралној каљузи. Шта чекате браћо Срби! Зар нисте чули очајни позив оног манијака из Лондона, Душаиа Симовића који вас зове у бољшевички рај под окриљем „ослободилачке" војске југословенског мвршала Тита? Пошто вам је отфикарио пола литре српског меса 27 марта 1941 године, ево где тражи још оно друго пола литре, да би намирио рачун својим бољшевичким господарима. Да би примио исе својих господара, потребно је браћо Срби, да нанижемо још хиљаде гробова наше деце, јер би иначе умро од гладл Душан Симовић у Лондону. Шта се њега тичу српска з»-аришта, шта животи невиних домаћина, треба бољтевизирати Србију, да би успео Душан Симовић и задопољио своју амбиЦију, јер он још верује, да за нпг нешто значи. У тпу - л '« чч мо "»чнч ша(лочи наплаћују друмарину за улазак
у бољшевички рај, подмируЈући европским месом своје личне рачуне. Као скакавци кад навале у плодне крајеве и остављају за собом пустош, тако и ови мародери људског рода, остављају за собом згаришта, глад, заразу и гробове. Душан Симовић гробар српског народа имао је пред собом параван младог југословенског Краља, кад је 27 марта гурнуо Југославију у рат по наредби из Москве и Лондона. Данас му ништа не смета, да се обрне противу тог истог Краља и Његове владе, да би удовољио својим господарима, за чији је рачун веру праотаца променио и постао најновији бољшевик. Европа ће се вероватно побринути за своју сопствену кожу и одговорити на ове провокације Лондонских јатака из Москве. То је њена ствар, али је наше да размислимо шта ћемо радити са оваким'и сличним одродима који систематски раде на уништењу нашег народа. Ми смо свесни да на српском тлу нема ни пса који би још пошао за Д> шаном Симовићем, толико је по злу познат нашем народу, за то иас он и њепова балезгања више не интересују. Али ми имамо мушки да одговоримо на остале жеље шајлока из Лондона и Москве у заједници са културним земљама Европе. То ћемо наЈбоље учинити сабијањем својих редова у јединствеи фроит н давањем заједничког отпора бол>шевичким буљуцима у српским крајевима. Да би у том подухвату потпуно успели, нема нико права међу нама, па ма ко то био, да квари српску слогу, српска прегнућа и да омета једини наш спас у ]уначком хрвању са комунистичком аждајом. Тек тада, када она буде у борби оборена и задављена, Србија и српски народ биће спасени зле судбине, коју су јој припремили ови модерни шајлоци. Сазнање о заједничкој опасности, нека нас једном освести да не чинимо којекакве глупости правећи свом народу медвеђе услуге, него нека нас здружи поново у чврсте фаланге како би наш отпор био јачи и успешнији. Ко то ни данас не схвата, тај не може бити добар Србин, тај није пријатељ своје земље, тај није и не може бити патриота. Саобразимо своје поступке узвишеном циљу заједничке одбране од бољшевичке опасности коју нам намештају удружени шајлоци и покажимо целом свету, да је српско месо скупо за крвави пир сладострасника који припрема најновији бољшевик српског народа Душан Симовић. За Србију и српски народ, за његову срећнију будућност, положићемо животе своје и своје деце, али за комунистички рај не дамо ни измет нашег домаћинства. То требају да једном схвате удружени модерни шајлоци — трговци европског меса и да бар нас оставе на миру. Али то исто нека схвате и она наша заведена браћа која поново падају у грешку да за туђ рачун ваде кестење из ватре. Б. Ђ. Н.