Srpski narod

*>! .

Мштарина мммк >

НЕДЕЉНИ ЛИСТ

Број 11

Год. IV

Београд, 11 марта 1944 ПРИМЕРАК 4.— динара

АИФЕРАНТИ СРПСКОГ МЕСА

Случај генерала Душана Симо вића није за потцењивање, о ње му се мора много говорити и више рззмишљати, Прилике које су владале у времену изаршеног иуча 27 марта 1941 године, нису истоветне са данашњим прилика ма. Онда је Србин веровао у своје водеће л>уде и ћије много мислио, зато је пуч олако извршен и створио непријатно изнеиађење. Двнас Србин другојачије гледа ма све ствари. Тешке прилике натерале су га да размишља о своЈој судбини, да ником не верује м да критички посматра свачији рад, јер не жели, да још једном, буде изненађвн. То не значи, да ■ данас нема ' људи који праве гпупости и који бм хтели да свој иарод заведу. Св« је разлика у томв што тв глупости остају па»аиизоване, јер им народ не следује поучвн гортш искуством из »рошлоеш. Свда т т оиучај генерала СиЉовића критички расматра, заглет св у теоавдину целе ствари ш ммлачи ев поук«. То Ј« довол»тв ш «рпаш млрод да остане иј«ум од Ломдонског отрова. Па и гемврал СммввгА мијв св појавчо ввојвм добром волом на Лондамском радку. иошто |е дуго врвмв бме ПММТМЧШ1 мртввц. Ои Јв шаручвн, наме№ена му је жои улвга и ом св стара, да еввЈу У»вгу добро одигрв; ва■о бм «аде80№мо мовв господаВ*. Затв Јв појавв гвнервла Ситопмћа врпо ммтерееа»ггна само «ввв в*о гвввра виглвског преми|вр® Черммм првд" Дон>им домом, у везм догађаја којм е@ ра»вм|«ју у Каирекој- атмосфврм. Аио бм »вглвдалм у позадину евв стари, запазилм вм да је генерап Сим-оејА само слаба карит у {едном невидљивом ланцу, моЈм еу егаернли, невезали и начмнилм бољшевици из- Совјетске вмбаеаде У Лондону у епоразуму еа Черчилом. У том ланцу саака карика мма своју посебну улогу у иазначемој личнбсти. Од Черчила преко генерала Симови&а и мисије народног посланика Мек-Лина код Јосипа Броза у боеанским планинама, у којој се налази м Черчилов син, па еве дв »изввнредног« опуномокеника Бранка Чубриловића који лута од Лондона до Каира, осека се једна нечасна спрега људи, који имају главни задатак да повежу ергаеки народ са »ослободилачком« аојском партизана Јосипа Броза. Просто речено, ова спрега жели да српски народ бољшевизира, предајуви га на пешкеил, Стаљину у Москви. Овај би се посао ипак добро м срекно свршио кад м® би биле

извесне запреке, као што Је, ма првом месту одвратност српског народа према бољшевицима м к<омунистичкој доктрини м војске Немачког Рајха која је ту на лицу места. Да би се пребродиле ове незгоде, сада је нечасној спрези задатак, да искористи ауторитет младог Краља Петра и са његовим пристанком створи нову владу у Каиру, која би бил-а под претседништвом Бранка Чубриловића или генерала Душана Симовића, као замена емигрантској југословеиској влади др Пурића. Овај сатански план треба поново да распламти братоубилачку борбу у српском народу, да поднесе поново огромне жртве све за рачун англосаксонских плутократа и њихове игре са бољшевицима. Није се генерал Симовић зауставио само на свом провокаторском говору на радио Лондону, он је за ту стввр урадио још и вмше. Као командшт. нових југосповенских трупа формираних у емиграцији, он је одвојио око 4000 војника, вероватно комунистички настројених и уз потпору енглеске Врховне комзнде утоварио у лађв и послао на далматинско острво Корчулу. Или је крануо, или је требао и он да крене из Лондона у штаб свога

новопретпостИвљвнвг комаидвитв Тита, тачно се тв још нв амв, шм разочареше јв дошло бржв нвгв што јв генерал Симови* могао ма шта да покуша са новим сввјим бољшевичким трупама. Онв су страховито потученв вд етрвне немачких бомбардера, да нмје ни једна четвртина здрава ®стала. Ето још једнв незавидне улвге бившег јуогсловенског генервла, Душана Симовића, кога јв српски народ само по зпу запамтио. Постао јв лиферант српског меса за бољшевичке рачуне на Балкану. У својим подухватима, генерал Симози+1 је такав баксуз, да је право чудо како још има људи који миелв на њега и користе се његовим услугама. Надамо се, да као што није успео у својим намерама у нашој земљи, да тако исто неке успети да преко јеврејског зета Бранка ЧубриловиЛа арасаок миадог Краља, да позајми свој велики морални капитал овој спрези непријатеља српског народа, која жели да овим предузећем посредством пустолова Тита намири своје рачуне са црвеном Москвом. Ово нвјновије морално срозавање Душана Симови&а је један/-

НЕДИЋЕВИ НЕПРИЈДТЕЉИ НЕПРИЈИТЕЉИ СРБИЈЕ

Слав,пи иатематичар Даламбер је рекао: „Моје је место мало у свету и ја гледам да га још више смањим: највећа је срећа ие бити нтом на путу." Али кад је неко на некоме месту по дужности онда не може да га смањи и онда мора некоме бити на путу. Нарочито кад је на челу државе: то је највеће место. На томе месту мора имати млого непријатеља: то је правило. Али има и изузетака. Такав је изузетак био, например. . славни француски државник Ришеље. Он је изјавио: „Ја немам личних непријатеља; мо'ш непријатељи су непријатељи Француске." Такав је изузетак и наш Недић. Он је на своме садашњем месгу по дуж.ности као што је по дужности за време ратова био на командантским местима. А то је једна тешка дужност. Руски цареви имали су обичај да говоре о „бремену управљања". Једно такво бреме управљања носи на себи генерал Недић. Они ко.ји се боре прбтив њега не желе да му одузму то бреме. не желе да га замене. Они се боре против државе на чијем се челу Недић налази. Недикеви неппијатељи то су непријатељи Срби/е. Највећи Недићев ■непријатељ то /е „маршал" Тито Србија. је за Тита натећа ■ сметша. Србига је бедем пред-којии се заустав•

ља Титово продирање на Исток Тито није Србин. Али има Срба који с њиме кооперишу, који су његови савезници. Његов је савезник сада и бивши наш претседник владе Душан Симовић. Тај човек је 1941 године гурнуо Србију у амбис. Недић /е Срби.ју извукао из амбиса Сад Симовић, у сарадњи с Титом настоји ма Србију опет сурва. Педагози су се занимали пита• њем да ли рћави примери могу васпитавати. И решили су га у пози т ивном смислу. Као што нас побри примери уче како треба да радимо. рћани примери нас уче како не треба да радимо. Из историје знамо да су се многи људи прославили свошм добрим пелима. Али има их коги су се прочули због својих рћавих дела. Један човек ове друге врсте био /е Херострат, који /е заПалио Дијанин храм. Као што ,/е приметио један Философ. вечна слава људи као што је Херострат то је вечно прези• рање. Тим вечним презирањем биће кажњен и Душан Симовић бивши кр*љев'еки пре^сепник владе а сада експонент претседника „југоелппенске републике" његове екселенције „мартала" Тита. Крста Цицварић

»ише докав мошсм народу, како можт м имтапигвнтам човек да добиЈв жмвотим>скв нвгонв, кад своЈу саввст прода ђаволу. У нечаоноЈ епрези, са душманмма своје ро1)внв земљв, гвнерал Симови^ епаеава личну угрожену ситуацију мв питајуКи за цену коју треба да плати ерпски народ, као што за то нијв питао ни 27 марта 1941 годинв, да би га историја мвкар м пв злу поменула, да ја м с«и некада бмо полмтичар м државник. Жалостан *в бити крај овог човека, чмјв су руке до рамена умочене у иевино проливену крв српског народа, коме тог проливања никад иије доста јер се острвио и вишв незне за границе. Али и еудбина српског народа ннје боља, кад му је суђено, да још од оваквих Срба завИсм. Од евију Срба који еу се затекли ван граница своје земље кад Је рат отпочео, као и од осталих који су избегли вољно или невољно, најнедостојније понео се генерал Душан СимовиК Наш народ лепо вели, кад Бог хоће кога да казни, он му прво памет одузме. Подвизи СимовиКа • које је досад починио или које ће још починити, објашњавају се једино Божи;ом казном. Јер оно што је Симовић починио или што сада чини, могуће је једино тако, што у његовој глави није нешто у реду. Ми то све разумемо, али никако не разумемо што 4 је овај јадни народ толико згрешио да он мора стално да плаћа животима своје деце лудачке иступе појединаца? За то је дужност оних из његоее непосредне околине да га или чувају или да му навуку лудачку кошуљу и сместе у какав енглески завод за умоболнике. Сатански план ове нечасне спре ге- непријатеља нашег народа неће успети, јер је он духовно оздравио. Напротив, његове откривене намере отвориће очи свима добрим Србима, да своје редове сабију још у чвршће фаланге, како би комунистичку неман сатрли у корену. То ми добро схватамо овде, то схватаЈу и наша деца под оружјем, али то треба да схвате и сви остали добронамерни Срби којима још магла није потпуно ослободила очи, дз све добро виде. Српски народ у двогодишњем јуначком хрвању са комунистичком аждајом ослободио је земљу од ове обести и стекао права на заслужени мир. Ко му тај мир ремети или угрожава, није и не може бити добар Србин. Сви обзири морају бити згажени, јер нам је Србија најпреча. Б. Ђ. Н.

ВРЗИНО коло У КАИРУ Какро је постао центар полвтичких иитрига и смицалица за Балкан и за земље Блиског Истока.'Већ неколико месеци у Каиру се налази секретар Коминтерне Георги Димитров, који ,је тамо отпослат зато да организује политичку пропаганду бољшевика и да утиче на пораст бољшевички расположених елемената на Балкану. Један од на.јопаснијих бољшевичких паликућа, револуционар светског формата, Димитров је једном приликом на свет ском Конгресу Коминтерне као референт за Балкан јасно истакао да је бољшевизирање Балкана немогуће пре, него што се уништи Југославија, а да де уништење Југославије немогуће пре него што се разједини, завади и уништи српски народ. Та његова мисао ушла је у директиве комустичког рада на нашем простору и у основу познатог споразума у Сремско.ј Митровици у коме к речено. да се у првод фази револуционарне активности треба уништити српски народ. Када је нглеска влада морала да попусти пред политичким при тиском бољшевика она (е у Каиро послала, као V неку врсту и"нтернације, југословен.ску емигрантску и грчку емигрантску владу. Ни .је то учињено случајно. него свесно и намерно. У Каиру је ова влада препуштена на милост и немилОст бољшевичке активности и енглеске незаинте- , ресованост-и. И није случајно да је од овога момеита дошло до сзе уочљивијег потпомагања партизанских банди на нашем простору и до све већег политичког притиска на Краља Петра и емигрантску владу. После конференци .ја у ^Москви и Техерану тај притисак је добио и званичну форму. Сам Черчил је, у два маха покушавао да изнуди од Краља Петра попуштање својој и Стаљиновој политици. Када у томе није' успео он се, као што се види из његовог,последњег говора. определио за Тита. али је послао свога сина Рандолфа да покуша премостити супротности измећу Тита и Пурићеве владе у Каиру. Пошто ни то не изгледа могуће и вероватно Енглеска је у Каиру Фор мирала „југословенски антифашистички комитет" коме се на челу налази др Милан Мартиновић. Хрват, лични човек Јураја Шут.еја и веза са групом Шутеј —Крњевић-г-Шубашић, који су. се пОтпуно определили за енглеску и бољшевичку тезу. Под »осом Пурићеве владе, врло провокаторски, Черчил је формирао свој комитет више као наговештај оног што треба да доће, него као дефинитивно решење. ' Да је тако види се јасно и из вести које шире енглески листови и енгтеске агенције, а према којима је оно што онемогућава споразум изМећу владе у Каиру и Тита „ пУнсрпски" елеменат. кош заступа Пурићева влада. Главна интеици.ја енглеске политике у овом моменту јесте елеминисање тих пансрпских елемената и стварање једне владе у коју ће или делимично ућа партизани или која, ће бити озаглављеиа личностима др Бранка Чубриловића или Симића, садаш њег посланика Пурићеве владе у Москви. (Наставак ва 2-ој странп)

/Ј>