Srpski narod
1 трпж ГЖ
СТГГСЖШ нлгож
Сграив 9
Омладински ступци „ПАС СВАКОЈИ СВОЈЕ БРЕМЕ НОСИ'
(Награђенн рад на Омладннском књижевном конкурсу „Сраског народа") Почињемо овим фтаозофским стихом нашег .најве^ег песника, ( јер нам се чини да никад ниједно поколење нашега народа није имало теже бреме на својим плећима од нас данашњс српске младице. У вихору светске 6у ми смо се Нашли очас скрхани и кад смо после пада ирогледа.ш учинило иам се: текопине столећа лабке V праху. царство наше заувек изгубл,ено. народ робље, а земл.а гробл.с, видокруг у мраку ни зрачка ни свигања? Је ли то крај, иропаст. смрт? Има Ли нг!де у васкрс. вере V нови живот? Да Ли ће и ово Косово значити колевку на пробу, рађање живота и смрти? Изгледало је да су ова питања без одговора. али народ који |е умео себи у часу .пропадања своје средњовековне лржаве да довикне; „Иако смо иаосгво изгубили, душе сво.је губити немо.јмо", није могао дуго да остане у оча.ју несреће. Сннгом свО|в бесмргност.и, српеки народ је; осетио велику истииу да данас више но икад треба да очува своју душу, јер је само душа букти!ћа којом се иде Кроз тмину. Тоеба стегнутн срце. наарегнути мишице и пазорну снагу очајања. дробити радом. самрпрегорним. пожртвованим и несебичним, Схватити Дух времена и нсумитне закше историске дкнамике била је мудрост која се само кроз рад мргда сазнати. Личну срећу и лично спасење потчинити општем дббру народне задеднице. разумети да се само кроз -целину :.мож.е остварити. благостање поЈединца, појмити да је Србија данас Србину једина служба и једина утеха. биги свестан да : бити ... Срб^и,|| ,,.^шас значи'слуЈкити сноме % .џароду7^то вадатака које |е жив'о^"ишеративно наметао. нама ,данац1и»0Ј српско.1 омладини. Под тробојним стегом на коме Је утиснута наша Нанионална лкзинка „Само слога Србина спасава", ,у времену коме по тегоби равна нема у историји иаодег народа ми сМо данас зубл.а срнске народне виталнОсти која. .сагорева.јућџ, светли путепе нашем нарсду ка бољрј и срећнијој бу,дућности. Ми смо омладина ко.јој ,је дедини закон у жнвоту помоћи св.оие народу. Ми немамо друге ми-, сли, ми не смемо ,да имамо друке мисли. То је наша трагика;
али ће то сутра бити * иаша м. личина. Данас, ми," Српска омладина, узидавамо себе поДут младе Гојкошше. у темел.е новог Скадра, новог рода, нове Србије. Можда ће наод:; ^ладост остати без младости, али иако ћемо се тиме можда лишити краткотра.јие лнчне среће, бићемо задовољни: У васкрслој Србиш стру.јаће моћно младеначко било наше крвн. „Помоћи своме иароду" то кунају нагна млада срца. тим трепери наша нрва и последња мисао, тиме се г.рче наи1е снажне мишице, тим клоттара ју наше дрвене иипеле, тим рДјекује наша громка песма. Верујући V Србију. V свој иарод. ми верутсмо и у себе саме и кад бура. буде прохујала ми ћемо бити најбоље награћени ти. ме шо смо издржали сва иск\'шен,а и што душу свају изгубили нисмо. 22 сепембра 1943 год. у Беслграду. Јопдн Р. Батић. ученик -УН, разреда I мушке гимнази је
Илзе Вернер — љубимица наше публике у Београду
ддјјајш
СјашЈ
с '
Казанова" дело
Јована .Геца на сце^и поворишта Улружења глумаца Да по кеки глумци пишу н позорлшча дел! није ни иало нова стп'.р. После ШскСпира, Молијера, Жорж Бера и других. многи су се огледали од њих V овој врст.н уметности, са иа.ње или више успеха. . « : ј ■ •Дело- Лована Геи*.. •-уиетнжк* гла 1.це београдск.е сиев®- Управника„цС>зо|)идцта.;Удру >Ј <.сња , г.лумац«,г -заезужује, гедк-к н.у, ;баа1- т .обз.идам на • све- гореЈјеч.-адр. Геи нам је-до данаслау'■жио; неКолико > сппри, дОђИги-ва^' не или у преради. што- снедочи да као пксаи. лије ков, на сиеии. Н*;>. ч; му 1е го. као . грд и глума; за1;:?ман>е. Са те тачке глелишта. професионализма, и треба посмаТрати успех момедије V три чина. „Казанове", ко.ја тече лако, жнпо, са потребиим драмским ,заплетом- и рпдњом. ' . На оглас V -нгтинама. долази до преписке изме.ђу ле.гштиде Зоре и параћинског; трговца- Настаса Марића. Зопа жели паре, а Настас авантуру. Радња ,се, раз-
ш ш
и • •
...
*!
Илзе Вернср у једноЈ од саојих најбољнх упога (СпавуЈ) (Фото: Уфа)
■'';'■ Илж, Вериеп, .идол имте оиладНне, Љу;бимица наше публике, налази се у Бсограду. Огромне Масе' обожа.валаца дочекале су ,је на станнци, велики редови ;су од раиог.а јутра. чекали на карте за п.ене нриредбе, Београћани. који су толико пута доказали како умеју да цене уметност. овога пута посведочили су своју гостољубивост, прима.јући Илзе Вер-
Пелом. Српстну иекад »вбрујаан Лкоиа Из овога града честитога кнеза, Одавде се просу са нарског ам^он.«:, Да се само слогом Српству тражн веза. Кад помамне хорде Азијата (Јесних Нагрнуше силно преко земље свете, Глас честитих Срба опасности свесннх Из овог се града широм земЗве- крет& Свест јединства засја преко земље ове И надјача вику душманина ратну, • Јекну поклич силни ко.:и у бој зове: „Срби, за крст часни и слободу злагнуТ*; Одавде се војска Лазарева крену Да изгине храбро на К^сову равну, За слободу рода и за веру њену Да Србина пише повесницу славну. Из тврђаве ове Српскбга имена, Глас се и сад ори преко брдгц појмц оа.;; . Из овога града ступа нова смена, ■ А с њоме н живот н будућност 6о31Л.." '• • " И одавде чујте поруку Срб>|На-: : , Сложите се, браћо. то је дужност света, Нека једна мисо' лебди вама свима Да нам,. браћо драга, Србија процнет*. Миловаа Псггрокпћ, VIII разр; тимназије Крушскац
вија у једном од домаћих бања где је заказан састанак, па се и добија ;тетњ,и-.; луди. бањски врели штим.у-нг,-...... . ■■■ Поред главне радње, у комаду постоје и узгђедне споредие фигуре са недовољно изграћеним карактерима, један луд темао, динамика која узвитлава пажњу, хаос претстава и у ств.ари немогу ћих сигуација. Па ипак... Исход комада је дрг.ао, мало нејасан н морално сумњив у односу на главну личност комада, Зору. чи, ,ја фигура лебди изнад граница, проблеМатике, да се коНачно све сврши у веселом расположењу мира и пријатељетва: Јован Гец је и као писап ка.1-. стор сиене. То је !ош једаред посведочио, успео је да цремеје публику. да је паж^Бом веже за ситуације на бини. а то је за комад .ко.ји се игра. и главно. Редитељ |е морао схватити себе кар писда. Али то су учинили и претстављачи. у гпаницама могућностиГ Сам Јован Гец, као тр. говац Марић, био ј е убедљив и интиман; Д. Ђорћевић. као заљубљени студе.нт Бранко. одличан; Стапко Буханац са улогрм „агентг-М-ике: „Риголета" и Р. Јоксимовић. као Параскева. МариЈће. ва жена, одлични; остали претстављачи (др Ђока Поповић М. Т>чнић. Зора — В Радојеви^. кума Дара Ц. Јовановнћ. Мн«а удовица — Б. Поповић. Арса — Р. Сарић жена —- Ж Матић. шум..—~ В: Величковић и келнер — Д.Јеличић) поиети темпом створене ■ентуације. саплитали су се о сопствене улоге, брзали. па и да.ти ■ мање од о-них могућности. којима располажу. Са мало 'труда , вшне: пажње, а мап.е нераиа., сви.би •достигли; гопњи ни»о. дали уједначеву игру. па ти*е и једву нохвуно усгелу претк и. а.
иер у јпгшг средииу са огромиок срдачношћу н одушевљењем. # Илзе Вернер претставниаа је данашње младе девојке. Она је реална девојка. али није лишена оне потребне сентименталности, која свакој девоти да.је драж женственостн и нежности. Вечито у покретУ. насмејана и ведра. са погледом. ко.ји много говори. н песмом. која осваја својим приСним акцентом и несташним моДулаги.јама. Илзе Вернер суверено влада публиком. загрева.ј.ући срца до епонтанога одушевљења и стварајући ону драгоцену флуидну везу која је најлепша спона измећУ уметника н публике. Глума Илзе Вернер (е исто тако непосредна као и њена песма, као и њен читав животни став. Без много гестова и непотребних наглапшвања. она нам у свим улогама. ведрим или тужним., да.је чисто језгро сврје праве уметности. Истински животна. пуна пра вога схвзтања околине и људи. она нам пд\е прилике. из филма V филм. да се искрено дивимо њеној ичтеппретацили. која је увек на висини. Сетимо се само њенога филма „Премијера љубави". који је седмипама одушевљавао београдску публику, Њена музикалност, песма. звиждање. њена лепа. наивно-несташна интерпретациЈа једне сваремене жене. која уме да се носи са свакидашњицом а да при томе не буде зловољна. показале су у томе филму читаву скалу њених могућности И не само тај филм. — и многи други сведоче о њеном истинском таленту. • Илзе Вернер роћена је т Холандској Индији, на Јави. Угледала је свет под проетраним тропским небом, под великим, врелим сунцем. Зато је сасбим разумљив велики жг-> њепрга темперамента, њена животна радост н стална ведрина. Своје детињство провела !е мећУ кокосовим 'стаблима. на пространим плажама,.. И ако детињасто-наивна,.. она је умела да се диви необИчним тропским ноћима са небом посутим круп ним звездама. Још увек је то у њеном сећању. још увек она рада о тоие говорм л често о том
сања И сад к док муш Ј* ( краса и ситница, које потнчу сш Јаве, ,јер јој је средина, у којој је угледала света, веома драга. Кад 1 'е малој Илзе било десет година. њени су родитељи одлучили Да прећУ У Европу. Наст»нили су се прво у Франкфурту иа Ма.јни,. где је Илзе имала прилике да се диви аитомости пејсажа и једној дивној благој клими, која чини људе мирним и племенитим. Ту је она провела иеколико година. уживајући на благим обалама Мајне. Мећутим. прелазак у Беч био је значајан за читав њен живот и њеиу каснију уметничку кари» јеру. Беч. град уметно-сти, валцера^ »исоких глумачких стремљења. Препрродио је младу дево.јку ■ Прбвео је у један други свет. Он ,је запалио у њој неодољиву жељу да глуми, да и она сама буде један део тог компликованог уметничког збивања. Почела је да студира глуЛт са заносом и нестрпљењем и после пет месеци напорнога рада наступила је на Салибуршким Свечаним играма, као статискиња. Сам наступ не би био тако значајан по младу уметницу, да је тада ције запазио интендант Јозефстатског позоршлта у Бе ,( 1у и да је ни.је позвао к себи. Из његових је руку Илзе Вернер добила своду прву улогу у „Срећи" од Амијела. После четири седмице студира «.а и учења, ступила је први пут пред бечку публику и освојила је. Био је то велики успех, јер треба имати на уму да је бечка публика навикла да види првокласне глумачке снаге и кад се нешто њој свиди, то је заиста ла правој уметничкој висини. Од тада су ћочели да се нижу један за другим, њени успеси. Пазбришна публика је њоме одушевљена и филмска се предузећа зз њу интересују. Тек могућности филма изразиле, су потпуно све ниансе талента ове младе глумице. Њена музикалност ту долази до пунрга изражаја, њеи темпераменат зрачи са филмскога платна и осваЈа публику широм сђета. И на Филму њена слава добнја свој поави замах. Данас је онз иа.јомиљени.ја млада глумица. Заиста млада, ,?ер 1е тек превалила двадесету годину. • И данас је она У иашо.ј средини. Насме.јана, расположена._ Она осећа да су је наша публика, а нарочито наша омладина. примили присно и спонтано. да је у средини ко.ја разуме уметиост и ко,ја то показује на један. можда бучан. али искрен нзчин.
тА5Р1КШ \ЈУ V С&Јм (сц~рш /
Оте в«г. с.Бр ?«>1 од п, ц, з