Srpski narod

УШТ

СГПСКИ НАРОД

Страна 15

КОМПОЗИТОР

•А.

РЕ ДВАДЕСЕТ година уиро је V Београду Миленко Пауновић, први сопски симфонијски композитор, једна од најрећих наших композиторских личности и по снази свога галента и_по вредности музичких дела ко.]а је за собом оставио. Пау новип ,је толико значајан за наше музичко стварање и као компочитор^и као човечански лик. ко.ји 1° та К0 мало 171 У ,' СВ ° Ме КРатКОМ и.трагичном жи. ' ' зоиља врло интересантно што чо сада о њему и његовем раду не постоји једна нсцрпна студи.ја у нашој средини, од неког нашег истакнутијег музиколога или композиМиленко Пауновић је рођен 1889 год V Св Ивану Ша.жашком о.шзу Ногог Сада, а умро Те У Београду 1924 год. Његов отац Живојин био Је учитељ и врдо музикалан човек/а ма.јка његова Даринка. учитељица. свирала је на клавиру. 1ако је Миленко могао наследиги музички талент у исто време и од ма.јке и од опа. (Јсновну школу свршио је у своме родном месту, а гимназију и матуру у Новом Сзду. Музику ,је Пауновић почео да учи код Исидора Ба.јића у Новом Саду у својој једанаестој годнни. Али после једне године таквог рада он напушта Бајића и почиње самоучки да се усавршава и развија у музиаи. Када је био у петом разреду гимнази.је, 1ако исто без ичијег упуства. доЛази до сазнања музике састављене од четвртина тона и сам ствара напоаву за мерење четврт-тонова. За оно време. ово је била способност нарочите врсте и вредности. Пауиовић се и даље целог свога живота интересовао за четвртонску музику, али ни.је познато да ли је за та.ј сисгем шгогод и компоновао. Од своЈе четрнаесте године па све до с»ршетка гимназије, Пауновић се сам усавршава у музици. Виолину учи код Чермака, а клавир учи као самоук. После завршене матуре одлази у Праг да заврши студије виолине. али .је ова.ј инструмент морао напустити. због једног незгодног пада, који му |е проузроковао извесне физичке недостатке. Тада одлази у Лајпциг и учи теоријтее музичке предмете код Регера, Крела и Римана. Ту оста.је годину и по дана, када га Регер ослобађа даљег студирања као зрелог мајстора. После повратка из Немачке долази у Руму и ту постаје хоровођа задржавши се пола године, а затим прелази у Нови Сад где поста.је диригент у позоришту. После тога долази у Београд, где доби.ја место наставника музике у музичкој школи „Станкоаић'", ту остаје дедно в^реме и онда одлази V Јагодину и прима положа.ј професора музике V Учитељској школи. Године 1914 одлази V први светски рат као поручник и иде са српском војском на Крф. По завршетку рата враћа се својим родитељима у Ша.јкаш, затим једно време диригу.је у академском певачком друштву „Обилић" на Београдском универзитету. и најзад ступа у војну службу као капелник и помоћник референта оркестра Краљеве гарде, где остаје до своје смрти 1924 године. Када се узме у обзир прерана смрт Миленка Пауновића. а наоочито његоао често Мењање службе и места боравка, и на.^зад љегов аоста велики број музичких н књижевних дела. онда се мора доћи до закључка. да је он имао тежак и напоран живот пун трзавица и разо^арења. Миленко Пауновић је био од оних наших ^уметпика, којима се живогНа срећа никад ни.је осмехнула, а људн наше средине никад "га нису могли разумети Милеико Пауновић је поче^ да комџонује у својим веома раним "годинама. Већ у сво.јој тринаестој години он компонује као самоук своју ирву комлозици.ју за виолину , и клавир „Увео пупољак". Од тога воемена он се стално бави компоновањем свих врста музичких облика, али тај његов рад још и до данас није озбиљно испитан и срећен. Велики бро.ј Пауновићевих композицн.ја пропао је у Јагодини з? време првог светског рага. непажњом његове станодавке. једне ста- . ри.је простодушне жене. Изгледа Да нису сачувани чак ни називи тих композииија И све друге композиције Пауновићеве. које су осталг после њего-ве смрти мораду бити дефитивино срећене да би се једном за свагда имао тачан и јасан преглед његовог композиторског рада. Ббог свега овога у овом кратко-м чланку биће споменуте свега четири његове највеће композици.је, и то: Лрва сичфонија, названа Ј уго словенска симфоиија. Лруга симфони.ја, Ченгићага. музичка драма и Дивина трагедија, музичка драма. Од ових композиција извођена де само Прва симфонија чије је прво извоћење било V Љубљани пол дириг г вањем Дг>. Черина. Извоћење овог дела изазвало је сензацију у ЈБубљан-

ским музичким круговима и код музикалне пуб.чике у пролеће 1924 године, дакле, исте годиде када је На .уновић умро. Узгред напомињемо да је ова симфони.ја компонована још 1914 год. Љубљанска дневна штампа била је препуна хвала за ову ирву Пауновићеву симфонију: „Сама симфонија може да служи за углед словеначким компо-зиторима ... Мотивски материјал композици.је је многобродан. леп и шарен; више пута звоне нам у уху звуци српског кола и других пародних игара и песама, што даје симфопији знача.јно ,и живахно' народно обележје"... Српски књижевни гласпик од 1 априла 1925 год. донео .је критику о извођењу ове симфоније V Београду. Значи да је она одмах по извоћењу « ЈБубљани извођена и у Београду. Али је. њено надбоље и најимпресивније извођење било V Београду 1939 год, под дириговањем Драгољуба Живановића са оркестром Коаљеве Горде. И свако њено извођење у Београду остављало је утисак да је то дело дедног необич. но талентовано-г уметника и зрелог мајстора музичке технике.

РАТ И НАУКА ■ <0 — Од Вадтера Петвајдица Еиглежи кажу да они воде у прогласу каже, да -је дужност ова.ј рат да би спас.ли културу. С ваког младог Нецца „да се приКоју културу? ОСтавићемо на не мо за војшЧКИ П03И1| страну кулгуру Совјета, Једину културу кода би се спасла кад ве ^ и дз с истим жаром усавр* би Енглези добнли рат. Нећемо ши и своје духовне и стваралачузети у обзир ни културу Јен- ке способности". оцда у томе лекиа. Они дивноме делу које на-

жи једна потпуНо начелна конста зивамо културом* нису иешто више допринелн од бољшевчка. Да- тапи ' а V вези са васпитањем окле. Енглеска се може борити младине и истовремено призна« само за европску кудтуру. За ње државе и самог њеног вођкултуру, због које је Енглеска' ства туце европских народа турнула • ствчоалачка снага и.> V рат и смрт. због коде. де оом- Духовна с^варала дка снага бардовала и запалилз Келн и ци .1 е питање је вагпитања и истоМинхен. Рим и. Фиренцу, цркве времено ревности, с којом сама и музеје', библиотеке и манасти- омладина иде ре. Ради спаса ове културе, кажу Еиглези, мора бити уништен немачки народ. ' прогласу де врло добро изабран. ,, ' Сваки боран мора нмати храбУ стварању европске културе,

за овим цнљем. Израз жар у напред поменутом

која V једном вишем смислу тек омогукг-ва живот и даде му сву вредиост, имали су удела сви народи ово,г коитинента. Наравно, да је удео великих народа већи. Изузев аитике, која де ударила темељ ку лтури, култура де дело Немаца, Италијана, Француза, Енглеза и Шпанаца. Али, колики је и немачки удео у пдређењу са уделом Енглеза!? Четири имена карактеришу велике културне успехе Енглеза, од кодих де дедно име свакако генидално: Шекспир,

рости, марљивости и жара. Беа тога се не може замислити геније. - Овад жар је од велике важности. Јер од законз полуге па до чуда изградње атома и оптике » електрона далек де пут, и не на почетку, већ на краду увиђамо, да де физика краљица природних наука. Узимање физике за пример оправдава њена важност у рату и положај, који она савлађу.је, дер управља техником. У велиДок, Хјум и Њутн. Великих му- кој згради културе остале науке зичара нема. То де мало према -имају исту вредност и исто прас.јајном низу немачких песника, во музичара, сликара, филозофа и Немачка не жели и не може грађевинара. Вага поређења пре- да васпита дедну генерациду, котеже дубоко на штету Еиглеске. да би се састојала само од научИли, желе ли они да нам импо- ника и уметника. Али се мора нују Сомерсотом-Мохемом? постићи да они, коди су нарсн И поред тогач Немци се ника- чито обдарени, и имаду за то уда не би усудили да обдаве уни- нутрашње снаге, не пропусте, из шчење енглеског прилога култу- удобности или због тога, што илс ри, као предуслов за „спас европске културе". Немци умеду де заве Д ен0 интересовање, циљ мало боље да цене Шекспира, коди им дб природа одредила. него већина господе у Лондону, Једна добра и строга школа, кокоди би желели да даду Немци- ј а много захтева, не заборављалонским Ке сно Н б?вима .Тои | 0 с1 II јући притом да-између духа, тела спитаваду у Оксфорду, знаду са- и карактера увек мора бити хардожину и дух Локових и Хдумо- мониде, може много допринети

вих дела. Ово богатство велике прошлости, свакако да Немце и обавсзуде. Више него што Енглезе обавезуд? њихово. Немци мораду да покуша.ју да, своде таленте |аче развију. него остале напије, којима је добри Бог посао олакшао. Можда је то узрок нарочитих културних и цивилизаторских успеха. коде су постигли Немци. Међутим, ова обавеза важи како V миру, тако и у рату. Пре неколико , недеља Вођа Радха установио је награду др. Фрица Тота „за проналазачке успехе" ,код'и су од изванредног знача.д'а за народну задедницу због, побољшања оружда, мунициде и водних спрзва. које се тиме постиже, као и због постигнуте уштеде у раднбд снази сировинама и енергиди; ускоро потом установио је вођа немачке омладине задедно са министром Ра.јха, Шпером, дедно такмичење за омладину, да и она са своје стране према сво.јим могућностима учествуде у развоју техниI Док се Тотова каграда очигледно одређује за практичаре, Утакмицом за омладину дат де дедан општи програм од највеће важности. Када се поводом тога

испуњењу овог захтева, коди де животно питање нације.

; ■ иц

Друга симфопија Миленка Пауновића још није нигде извођена. Она џиде ни потпуно завршена. Трећи њен став ниде инструментиран. Али ипсгрументирање овог става може извршити и други неки наш композитор, или се ова симфонида може изводити и несвршена, као што де ,то случад са познатом Шубертовом несвршеном симфО'Нидом. Важно де за сизу симфони1'у то, што је сам Пауновић врло често говорио сводод сестри Јелени, да му де ова симфонида много боља од прве симфоније. Две музичке драме Пауновићеве, Ченгићага и Дивина трагедија,, за коде је он сам написао и тексг, такоће нису нигде извођене. чак мислимо да њихова вредност и овако неизвоћених дела ниЈе у довољнод мери испитана. Судећи по веома драматичнод музици његове Прве симфоније. мора бити да је и музика ових музичких . драма веома сугестивна садржадна и драматична. За нашу веома скромну оперску литературу ова два дела била би велика и богата добит, ако би било могућности да се и преко сценског приказивања иснита њихова права вредност. У првод драми изнето де неколико епизода из живота» познатога Ченгић-аге, а у другод једна важна епизода из живота Исуса Христа. Из свега о«е четири наведене композициде види се да де Пауновић обрађивао најтеже и најкомпликованиде музичке облике на један збиља уметнички достоданствен начин. Треба напоменути да је он сва ова дела написао као врло млад човек, напр. своју Прву симфониду компоновао је V сводој двадесетпетод години. Пауновић је поред компоновања писао и књижевна дела, Писао де песме приповетке и ' л >ме. Његова драма Шајкаши добила де на к дном књижевном конкурсу прву награду. По-^ ^ ред осталих доама и књижевних радова интересантно де истаћи и то, да де он написао и дед- Пре двадесет годииа наша кулгура и наша уметност изгубидраму из ндше народне прошлости под на- ла је Миленка Пауновића, ретког човека и дош ређег уметВика, словом Двори Срђе Злопогрће. коду је посве- коди де сводим талентом много остварио и много оставио, а.т вио својој сестпи Јелени. У сваком случаду и да је поживеб, више, оств .рио би и оставио би нам много виш& ове књ^жевне падове Миленка Пауновића тре- А шта смо ми.учкнили за његова дела? бало би озбиљно и исцрпно прегледати. Свег. Наотасијевшћ

С. БОГОЈЕВИЋ: АКГ