Srpski narod

* маЈ Т944

СРПСКИ НАРОД

Страна 7

Песник и борац Милош ВидаковиН Ошц,

Скоро *е тридвсвт годцна од смрти јвдног младог човвк«! ко* ји је обекавао да буде исто т»ко добар песник као што је био и човек. ТО' јв, ширим читалачким слојевима мање познати, Милош Видаковић, песник »Царских сонета«, књижице одмерених, грациозних сонета у славу зачараног националног српског Средн>сг века. Милош Видакови<\ Је рођен 1891 године, а умро је, као добровољац у рату, 1915. Размак временски између ова два датума чине само 24 године. За то време Милош Видаковик је, с»ршивши у свом ужем завичају гимназију, започео студирање славистике у Бечу, да би је убрзо напустио и сасвим се посветио умет.ничкој историји у Паризу и Фиренци. Овде га .је импрвсионирао снажни дух Реивсанса и ужегао у њему пламвн заноса за нашом преткосовском и косовском историјом. Године 1914 Милош Видаковић прелази у Србију и постајв суплент гимназије у једном граду на југу тадашње Србије. Али, чим је рат избио, јавља се као добровољац у српску »ојску. Као песник Милош ВидаковиК се васпитавао и инспирисво »Трофејима« великог француског мајстора сонета Хередије, затим Дучићем и Ракићем. Од Дучик« јв и узео назив за своје дело које је угледало света тек послв смрти, 1918 године. Видаковић није енажна лирска природа. Он је нежни, меланхолични и задивљени песник једнот минулог добв српске историје. То време је доживљавао у одломцима, мозаички, дотерано и у великој мери идеализоввно. У »Прологу« својих »Царских сонета« он каже: »Хоћу да дигнем из зафобног мрака — Лепоту целог староставног света. —■ Градовв белв С бли стањем кубета и поља пунв кула и чардака — на подножјимв гора што се плаве. Хо^у да дигнвм од мрамора дворцв — И опеване да васкрснем борцв — Славе^и њине побадв крвавв....« Тај свет јв Видаковиђ ваекрсавао слаткоречиво, усхићвно, младалачки, стиховима тананим, натопљеним сетном националном романтиком. Био је пун поштовања за нашу историју, за онакву историју какву су је давали народне песме и старе, мистичнв хроникв. У традицији српској видео је и осетио само херојску лепоту, снагу, пожртвовање. Његови сонети су заиста обилнв, строгв »помпезне риме далеких времена, — Витеза, људи и прелепих жена, чије је славно опввано име...« Милош Видаковик, песник и борац, загревао је дух свој над пустим долинама, поприштима великих догађаја, над куламв »некада пуних царевих војника, над задужбинама стаситих звоника, што су се у камењв сиво раЗасули...« , И освтио јв то доба, послв иајстрашнијег слома народа, кад више није било кога да народ чува и сачува. »Залуд беше и последња жртва. Домови -ћутв. Плачв земља мртва. И хладан ветар низ пољане дува...« Та] хладни ветар гробља и згаришта дотакао је, кроз столе^а, и песника Зидаковића својцм кри-

лом. Зато је и Ј('тео да оживи то доба славе и хвројства, које се највише и најтрагичније уздигло на Косову. На завршетку овог скромног савгња на Милоша Видакови^а потребно је, као илустрацију његовог певања, изнети бар један »царски сонет«. Изабрали смо »Аманбт мајке Јевросиме«: Благословив гв, пољубив га у чело Речв му: »Пођи молитвама пра^ен, Пођи и теши народ много паћен Служећи правди усрдно, смело.

И добар буди, сине Марко, свима; Сироте брани, воли бвспомоКнв; На збору суди, рвчи нек су мо^не: Ни по бабу ни по стричевима.« Занесен тада намерама бујним У свет се крену са крвтом олујним, На покор св!има кавгама и злима, И светост славв у вековв стечв Суде^и право како мајка рече: Ни по свом бабу ни по стричевимв«.

Онај, који ради, иде земљом овом, корача по њиви и по фабриквма и надим« груди силном снагом новом као ветар једра новим обалама. Онај, који ради, близак јв божа«ству и достојну пошту одати му треба као ствараоцу духа, гвожђа, хлеба, напорном и чистом људском величанству. Онај, који ради, чврсти замах има и оданост нашу к'о захвалност прима докле књигу пишв или њиву оре. Онај, који ради, патњу уништава, у клонулом срцу наду васкрсвва а од погледа му буктв златне зорв.

Веселин Филипови*

ЖИВОРАД НАСТАСИЈЕВИЋ: СЛИКА ЗА ФРЕСКУ

Србији

Култура и техника Од др Емила Евелинга, професора на Техничкој високо| школи у Берлину Ако под културом разумемо о- новцу, који је сразмерно Још су духовљење људског живота, онда више висок. Је »техника« један део културв. Техника је, шта више, неопходна Слично су стојале ствари прв за културу. То морају признати и Р ата и У ваздушном саобра^ају, они, који не познају технику или ® в Р У земљама са густом копнекоји је побијвју. Баш почетци кул н °м мрежом. Овде је јавност, датуре од најпростијег украса не- клв сваки порески обвезник моког предмета до средства за из- Р а *а један део трошкова да доражавање култа, зв поштовање је- Дв; ти трошкови били су потребдног божанства, не могу се за- ни да би путник, који.се вози амислити без техникв, ма то било вионом, могао да уштеди време. и примитивно. Кад су се гради- То се, наравно, није догађало зали храмови била је већ потребна то, да би се неколико сопствениврло развијена техника. Ми се да ка још више обогатили, ве^ да би нас дивимо како су у Старом ве- се помогла једна културна ствар, ку били у стању да остваре ове господарење ваздушним простоуспехе грађевинске и статике и ром и пре свега дв би св одртрвнспортовања тешких, појвди- жала шира подлога за ратно вазначних терета. Али, културна во- духопловство. ља увек је потстицала технику на V....--. „ « ове подухвате. Уштеда у врвмвну прода Јв се Данас у многомв имамо ути- Д»к"е јвш сувише скупо. То знасак, дв технику не покреке више чи, да се ове техничке справв културна потреба, већ сопствена морају брже и јевтиније израђитежња за постизавањем циља. Ра- и ти . у с - в јв злог овом развоЈу јасан је: за израду техничких справа потреб- авион постигао за времо рата, но је много часова рада. Ако са мо^и Ке у мирно доба д« претаква једна справа жели учинити творе своју вредност у привродприступачном великом броју по- нв с к аутомобила је овај трошача, она се мора израђивати ... јевтииијв, дакле за краће времв. Р' азво Ј с а Д а укочен. Код других Томе служи машина, која Јв и са- потрошачких артикала ће интенма замршени производ технике. зиван рад, који у индустрији наоВелики део инжењера и занат- ружања и последњи члан персолија бави се сада искључиво овим , средством у циљу једноставне из- налв примењ УЈ е на упрошћену ираде техничких преДмета. Тако зраду, после рата смањити тротехника стоји самостално поред шковв. културе и скоро ни један читалац не*е се збунити због наслова Тако техника Р а Д и за ^локупчланка и с правом приговорити Н У К У ЛТ УРУ- ° на не изнск У1 е да је техника ипак један део кул-

Сустегниуо срца, уздахе и ране, А са лица свелих слабосги нек мину. Миром, радом, слогом, нак истина гране, Оних српских речи — чпо нам наду сину: — Само Слога Србина Спасава! Српске мајке. реите деии својој Лик и снагу јуначких дедова, Од ко.јих ће родно.1 груди овој Градити и дати дела њиног копа. Ал' нада свим — рецте малом сину: — Само Слога Слава Ј е Србину! Српска сејо. брат ти је далеко; Рука драгог струк не ломи више. Бабо стари. син ти негде. преко Иза жица. писма тужна пише: Никад баСјо. овде не бА били, Али некад ми нисмо мислили: — Да Би Слога Срба Одржала! Само ипак —- плакати сад ни.је: Прегни роде, сад стваратп треба, А Србијом, од Старе ,до Дрине, Све од Ђале до Рашке. Власине. А кроз село, град. луг и % планине. . Ведра зора рада нек. нам'сине. \ А мислима српским речи нек сс вију: Само Слога Сгвориће Срби.ју! БОРИСЛАВ ПАУНКОВИЋ

је схватамо у свима појединостидсЈ |е телмиг\а ппап јон «" *»/-■ 14 Ј ' ма њених основа и средстава за туре и да се културно стварала- г м . ^ ' .._ решавање. Али она изискуЈе од штво без технике уопшгв не мо- ^ ^ Ј - т« свих припадника народа, а нароже више замислити. 1о важи чак " г чито од духовног радника, разуи онда. кад се под културом ра- « ^ зуме оно, што је сабрано у члан- ^ ван >® Р-Д инжењера. Борба ству Културне коморе Рајха: спи- ° ни *' С У привржени традицисатељство, штвмпв, радио, позо- оналн ° п Р ОТН8 стваралвца новога п ,^ лвиа изазива код инжењера исту огор риште музика, ликовнв уметно- ^ у Р етник * и ^ СТ Још мањв' св могу другв обла- бо 1 и Ц а нас °помињу: »Не презриГл,' м т«у те мајстора и поштуЈте њихову сти људске културе лишити тех- т ' . Г нике, ]и сваки јој поставља захтеве од којих је нвјважнији тај, да Односи изме^у уметности и' твмашина којом се свако служи, хникв испољавају се затим у рабуде једноставна. Рад са технич- ду конструктора, који своје обли ким апаратом не треба, да изи- ^ ^ ^ да ачун3( већ скуЈв ни нарочита претходна знања ни повећану пажњу. и* мора формирати слично уметКада се песнику који седи за нику на основу осећајв и који у писа^ом машином поцепа пан- лвпоти своје творевине гледа дотлика, Пегаз застане, в мУ за °Д" каз њене целисходности. Ко то лети. Све у свему: техникв треба д а помогне да се уштеди време, посматра, не*е бити тако безукоје користи култури. ман, да технику као »цивилизациОву уштеду у времену захте- ју (< супротставља култури. вамо пре свега од саобраћаЈнв Баш еадв| када Немци стоје у технике. Али како изгледа у ствар ности? Ако уместо трамваја идем б°Рби прртив Једне техникв без на посао аутомобилом, онда уш- духа, која у многоме злоупотребтедим дневно до два часа. Та два љава мисаони рад идеалиста, да часа користе или моме п°зиву, дошла новца ^ ^ или моме слободном времену, , дакле темељитости или добром «ету, морамо тој надмоћности квалитету мога радв. супротстввити немачку, т.ј. проАли ја морам знатни дво ових д У х ° вљен У технику, јер јв она уштеда у времену или одговара- Д®° немачке културе, коју Немци ју*а новчана средства утрошити сада бране. И сигурни смо да на "арање о возилу. Осим тога, ће најзад победити мвс ово ме саобраћаЈно средство мно '■ ду го више кошта него коришћење ко ' и сва кидашњи живот чини кулјавним возилом. Дакле, часовима турним, за углед целом свету, за рад које добијам супротстав- дух који продухб8Л»ава и не»'~ Iљв се вишак утрошка изрвжен у К у машцну.