Srpski narod
13 маја 1944
СРПСКИ НАРОД
Страна 3
ДВА РАЗНА ПРИЗНАЊА
СМИСАО ДАНДШЊИЦЕ Искушења која Бог шаље људима и народима немају за циљ њихово уништење. Често Он кажњава оне који су Му најмилији, јер закон живота гласи: живеће само онај ко је за живот способан. Дрво које је постало неплодно мора се сасећи. Они који не желе или нису у стању да раде на делу уздизања како појединца тако и човечанства, ти су у најмању руку сувишни. Кад патње наиђу, онда се јасно показује да ли појединац и народ има у себи животне снаге или не. Малодушни губе присуство духа и услед тога пропадају. Млаки не могу да се онределе и пасивно чекају своје уништење. Хвала Богу са српским народом ни једно ни друго није случај, бар са огромном већином његовом. Српски народ мушки подноси несреће које му је овај рат донео. Штавише, оне су појачале његову отпОрну снагу. Српски редови се збијају, тако да српски народ никада није био једнодушнији него данас. Југославија је пропала добрим делом стога, што Срби у њој нису били уједињени. Покрајинске разлике и расположења били су одвећ јаки и ометали су стварање јединственог српског менталитета. Тога је данас, хвала Богу, нестало. Целокупно Српство дише данас једним осећањем и једном мишљу. То се најбоље види по томе што су Срби једнодушни у борби против комунизма, који иде за тим да Србе идеолошки и политички ликвидира. Идеолошки на тај начин цјто хоће да униџгги све оно што је Србину одувек било свето и драго, а политички тако, ,што Српство хоће да поцепа и разједини. Јединствени национални фронт српски данас је стварност, о којој свако мора водити рачуна. Ако то јединство очувамо, ако своје редове још више збијемо, онда се за будућност немамо шта бринути. Бог и Његови закони доделиће нам праведну награду. Несреће и искушења пробу диле су у нама Србима снаге којих у доба мира ни сами нисмо били свесни. Ако те снаге још више ојачају, онда нека су сва страдања и патње благословене! Онда жртве које смо као народ поднели неће битв узалудне. У временима као што су данашња живеће само они коЈи су готови да се боре за своје право на живот. Њега нико никоме не може изборити. Они који се сами борбе одрекну, ти су се истовремено и свога права одрекли. Данас ,је већ очигледно да ће исход борбе која се данас води у свету платити свакоме по заслузи. А и право је да тако буде. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ
Реч је, на прво • месгу, о ви• соком признању ноје је дошло са званичне немач/а. стране српским добровољачним одредима и свим српским нациокалним снагама, које се удруженс боре против бољшевичких банд>: које покушавају да се уселе н, учврсте на територи.т окупиране рбије. Први пут у званичном нетчком војном извешгају истакнута је борба српскога нарбда против бољшевизма, а тиме је и подвучен његов удео у борби за општу европску ствар. Као ретко који народ у Европи, с обзиром на прилике у којима се налази, српски иарод је ево скоро три године пружио мноштво доказа о свом антибољшевичком расположењу и о својој борбеној готовости, да се до крајних могућности заложи у борби за хришћанску и европску
сао српско млеко, дао је већ изјаве у том правцу. Он је покушао да увери енглеску јавност да Титове банде нису кому.нисти него „народно ослободилачка намерама Тита, које су тобоже војска". Г оворио је о будућим скроз демократске и предочавао мањинама на подручју Југослави је немогуће ствари обећавао нм је посебне универзитете, листове, библиотеке и још много других ствари. Види се да је ои • добио наређење да обмањује енглеску и америчку јав.ност у истом моменту када је комунистичко воћство са демократским елементима у
борби за крајње циљеве бољшеуизма. Зна добро комупистичко воћство да није тешко завести и обманути многе претотавнике де мократије за коју је скоро Пјер Лавал сасвим тачно рекао даопа није ништа друго него „предворје комунизма". У изјави Владимира Велебита нарочит .0 је интересаитно оно ие сто у коме ,/е истакао, да није ни покушавао да ступи у контакт са краљем Петром. Нама су јасни разлози заштб то није уч.инио. И да је покушао да успостави контакт са Краљем то му Сигурно не би пошло за руком када се зна за одлучан и неком-
мљу оно што је најдрагоценије у човеку: његову слободу, религију и националност. Бољшевизам приноси све на жртву сатанском остварењу светске револуције која у.ништава све религије, а све народе сврстава у безобличну масу и потчињава цео људски род јеврејима. У посланици се констатује и то да су бољшевиии у Нобгороду и многим другим местима ваз душним нападима и артилериском ватром намерно уништили православне цркве и манастире, заједно са њиховим светињама. Претседавајући на овој конференци.ш, митрополит Сергије пао ,је у међувремену као жртва бољ
промисан антибољшевички став Краља м за све веукусвости Твта и његове околине са којима су иступили према Краљу. Ова два призпања дају за право српско мнароду којн се дЗвас налазв у одлучној борби протиа бољшевизма в оправдавају љегов вапвовалнв култ н његовв напоре. Опо прво признање за нас је врло важво и ивтересавтно, ово друго само као допува наше аргументације о правом жш ку и намерама србоистребвтеља Тита чија се спага све више гасв и чија петокрака звезда востепено алн сигурво залазш.
шевичких атентатора. Његовом смрћу потврђена је~исправност гледишта изнетих у овој посланици, гледишта која претставља.ју произ.вод дугогодишњег горког искуства. , Глас Христових пастира из Ри ге претставља светли мементо за све хришћанске народе у данаш њим тешким и замраченим данима. Он ,је од особитог значаја за наш народ ко.ш је исто тако као и руски народ верно пригрљен сво.јој родној груди и дубоко срастао са сво.јом национал ном црквом. Као и руски народ, и српски народ осетио је на својој грбачи дела оних кО.ш обећава.ју „бољшевички ра.ј".
ствар. Плодови ге борбе већ се осећају. Признање које је дошло са званич.не немачке стране изванредно је важно за нас као народ, јер показује да се на нај меродавнијим местима европске политике води рачуна о свачијем доприносу и о томе ко и колико стварно доприноси уништењу бољшевизма, главнога .непријагге. ља свих европских народа. Пор &д солидно продубљеног и из нашег животног става исклесаног борбеног антибољшевичког расположења ово званично признање даће нашем народу јак потстрек да продужи борбу и да је на своме подручју уз немачку помоћ доведе до побе• де. Јер и данас се из појединих крајева јавља да је титовштина у свим њеним одвратним србоистре битељсКим нијансама скоро ликви дирана и назире се дан када неће бити ниједног титовог бандита на простору на коме живи срп ски народ. То је истина и то су чињенице које нас радују. Признања која долазе преко енглеских обавештаЈних агенција о све већим по разима титових банди потврћују горње наводе из којих се види, да се титове банде налазе у фази ликвидирања и деморалисања. Очевидци сведоче да је озлојеће ност код маса које су Титови бандити повели са собом па чак и код партиског кадра толико ве лика, да поручују оним елементи ма који су се надали на помоћ Енглеза ово: „ПОМОЋИЋЕ ВАМА ЕНГЛЕЗИ ИСТО ОНАКО КАО И НАМА РУСИ". Ово значи да се осећају преварени и обманути и да и сами почнњу увићатн да од доласка црвене армије нема ни речи. Њено надирање заустављено ј'е и по свим знацима њени покрети момиће се вршити само уназад. Титови покушаји да преко разних војних изасланстава продужи живот своме бандитизму дра гоцено су признање његове немоћи и наговештај скорога краја. У низу таквнх покушаја треба нарочито истаћи одашиљање Владимира Велебита са једном групом бандитских „официра" у Енглеску са задатком да тамо обману енглеску и америчку јавпост о правим циљевима Титове акци.је на нашем простору. Велебит, буржуј по пореклу и по животу, човек који није уси-
Православни епископи Естоније, Летони.је и Литве одржали су 5 априла у Риги под претседништвом митрополита Серги.ја једну конференцију на којој су расматрали данашњу светску, у првом реду европску ситуацију и опасност која прети њиховим земљама, целом нашем континенту и многовековно.ј хришћанско.ј култури од на.језде бољшевизма. У посланици коду су донели на том састанку каже се између осталог: „Уложите све ваше снаге у бор бу за савлаћивање безбожничког бољшевизма, помажите при одбрани од његове инвазије и изво.јевању победе над њим. Тиме ћете убрзати час радости и повратак светих предмета у вашу драгу земљу. Бољшевички вепријатељи примакли су се нашим границама и угрожавају нас поробљавањем. Ако би им то успело, онда би нашу земљу претворили у пусто згариште, њено становниш.тво које воли слободу било би истребљено и изгнано као робље. Драгоцене светиње и ненак.надиве вредности, дела љу-дског ге нија и рада безброЈних нараштаја била би предана уништењу. Оваква судбина не прети само нама него и сваком народу и сва коЈ. земљи коЈа би подлегла бољ шевичкој инвазиЈи. „Зато треба ставити све снаге у службу одбране. Бољшевизам не доноси само психичко умртвљење. не само ужасе огња и мача него и истребљење. 0<т доноси пре свега умртвљење душе. Детронизирањем Бога бољшевизам уништава и лик Божји V човеку. За бољшевизам не постоЈи ништа свето ни на небV ни на з&лљи. Бољшевизам ба ца на зе-
ПОСУВРАЋЕНИ М03Г0ВИ
УСПРШНЕ БОРБЕ ПРОТИВУ ТИТА У недавним борбама против Титових комуниста храбро еу се заједнички бориле немачке и бугарске трупе као и српски добровољци и државна стража. Борбе су биле врло тешке а губици комуниста велики тако да је било више хиљада мртвих и заробљених. Подручје борби очишћено је од бандита а комунисти су највећим делом разбијени сем неколико мањих ионтингената који су потражнли спас у бегству. Накнадно се још сазнаје да су се у једном другом простору формације четника спонтано са услехом бориле против комуниста који су тамо продрли. На жапост не постоји између напред наведених формација и четника никаква повезаност која би дозвољавала да се обострани успеси постигнути против комуниста заједнички искоришћују. Због овог разлога су мање комунистичке групе могле да се спасу. |
Материјалне прилике у бомбар дованом Београду нормализуЈу се, али у истој мери не спџоводи се нормализација у духовима извесних београћана. Док се огромна већина оних, који су веровали у „савезнике", у њ.ихова обећања и у њихове лепе речи, после грозног и незаслуженог бомбардовања, пробудила из сна и изгубила сваку веру у Британо американце. дотле има их коЈи још налазе разлоге да оц,равдаЈу ово терористичко бомбардовање престонице. ^ Док су код већине београћана смртонооне ускршње бОмбе разбиле н последње илузије о „осло бодилачким" намерама Британоамериканаца према српском народу, има их неизлечивих англофила. који вам у поверењу, као да имаЈу директну везу са Лондоном, саопштавају разне фантастичне вести у циљу извињења терористичког бомбардовања Београда од стране Брнтано-аме. риканаца. Чиме све не пуне уши и шта све не измишљају у одбрану днвљаштва своЈих британо-америчких пријатеља! Те се Черчил извинио у Доњем дому, те енглески краљ одговорио Бош ку Недићу и извинио се због непрецизног гаћања и обећао да ће се причињена штета надокнаднти и Још тма све лућих од лућих извињења! Не зна шта човек жа мисли о овим посувраћеним мозговима, коЈи у рушевинама београдским, пред толиким невиним жртвама, брину бригу како да оправдају вероломство и вандализам британо-американаца? Више него невино проливена братска крв, ближи су им Британо-американци, чиЈи пољуљани углед хоће по сваку цену да поправе. Шта човек да мисли о овим српским изродима изопачених схватања о вредности српске крви. која ио-
же слободно да се пролева. да се не би трошила скупоцена британска крВ. Мора да су то патолошки ти• пови, оптерећени тешким комплексом инфериорности. кад могу да бране англо-америчке вандале, који су без срца и душе за Србе, за српску децу. српске мајке н сестре! То је врхунац за слепљености и плиткоумности, којих нема~ равних на свету. Јавнн боЈкот свију ових адвоката британо-америчког зверства треба да објави свесно и разум• но грађанство. Треба пљунути у лице оваквих Јатака ваздушних терориста и песницом запушнти жвалава уста, која имају речи оправдања и извињења за ове зверове у људском облику! Срећа Је што огромна већина београдског граћанства мисли другојаче о злОчину од 16 и 17 априла и у основи је изменило своја схватања о моралним особинама ослободиоца". Ко год је имао макар и мало здравог разума и логике увидео Је шта вре де приче лондонског радио и разумео Је шта траже Британо-американци од српског народа: да га нестане са лица земље, ако то захтевају интереси Велике БрмтаниЈе. Ускршње бомбардовање престо нице само је на један очигледан и необорив начин потврдило енглеску политику према српском народу за ових три године. коЈа Је тражила само жртве од њега н сада тражи да врши самоубиство. стављајући се на странч ан• ти-српског фронта „маршала" Тита и кажњава га кад не ради по њеноЈ жељи. Зато разумемо револт оног несрећног београћанина, коЈи над лешем свога јединца сина заклиње се да ће уби ти првог Енглеза или Американ• ца, кога сретне у живогу. В. А. .
ГЛДС ХРИШЋДНСКИХ ПАСТИРА ИЗ РИГЕ