Srpski narod

Ц МаЈа 1944

СРПСКИ НАРОД

Страна 9,

Фридрих Кајзлер - глумац и песник Поводом његовог 70 ро-ђендана У лику сваког човека који ду- зив није сматрао само као строгу озбиљношћу бивствовач.9, са горУовно ствара, када св приближа- службу са свештеничком озбиљ- чииом која је у нама и око нас, ва старачком добу, исписано је ношћу. То доказује чињеница да па ипак обасјана хумором мудроцело његобо би-Ке: истраживања је он још у својим младим годи- сти и музиком језика. и размишљања, борбе, порази и нама приступио позоришту »Шал У три свеске објављени су њепобеде оставиле су своје трагове, унд Раух« за које је не само и- гови »Сабра-ни списи«: Поема уписани су у његовим борама. То грао већ и писао. Али је то пре »Кругови у кругу« поред чисто лир може додуше да наслути само свега доказао својим шаљивим ских духовитих епиграмз, поред човек који се такође бави духов- комадом »Чудновати Јан« (1917 дивних балада у ведро иррничним радом, али такви ликови не године). Што је бивао старији, у- ном стиху, свеска »Магде и увек испуњавају само њега страхопо- толико је био издашнији и у ху- ту« !бајке, заге и путовања), заштовањем. Као што човек пред мору. Познати су неки филмови тим »Размишљања и глумачке беједним херојским пределом стоји у немом узбуђењу, исто тако нас обузима поглед на овакве ликове које је људски живот у току година разорио, а у којима се истовремено узбудљиво показује прометејски пркос духовног борЦа који је све ове буре савладао. Најживотнији пример за ово је >|ик Фридриха Кајзлера који је преко филма посгао познат у це1пом свету, који остајв незаборабан у сећању свакога ко јв једном видео уметничко дело овог великог карактерног глумца. Ретко св игде налази снага духа изражена у једном лику у таквој мери као код Кајзлера. То је свештеник из оних времена када су они још били видовњаци! А ко познаје животно дело овог уметника, тај зна да јв он заиста таЈвав свештеник. Родом из Шлезије, — рођ&н ]в 1874 у Нојроде као син једног лвкара — о,н јв потомак оних шлеских тражилаца Бога, који су као Јакоб Бвме настојалм да битност свега докучв на сопстевни. начин. Отуда је и Кајзлеров лик чисто шлески са двоструким погледом ;очију: једним који јв испитивачки уперен у свет и другим који глеДа у своју унутрашњост. Интересантно је да Фридри« у којима се изразито оцртава о- лешке«, »Позадина« ко|е су доКајзлер није био славан по сво- бешењачки смешак који из очију биле лепу допуну свеском »Пројим младићским улогама. То је блиста по целом лику. То је ду- мена и смисао«, сведочећи о векарактеристично за њега и њего- боки хумор који дајв добра му- ликој моралној озбиљности уметеу уметност... Испитивачка озбиљ- дрост старости. Он се најлепшв ника Фридриха Кајзлера. Своје

Непознати Коста ТрифковиН

ФРИДРИХ КАЈЗЛЕР

ност, која јв од еваке улоге ства- показујв у »Бајци од јуче, увек и рала једну нову песму, тр свеш- прекосутра«, и у филму »Тепе«. тенство није се слагало са изра- Јер Кајзлер је, што нажалост вр- жену »Хелени Федмер за успозито младалачким улогама. Тек у ло мало њих зна, и песник. По- мену«, у којој је њој, као велиМужевном добу дошао је Кајзлер ред незаборавних карактерних ро до испуњења својв глумачкв у- ла сазрело је у овом човеку и думетности, пронашао је глумачка боко укорењено песничко дело задатке који одговарају његовом особите врсте: изван гужвв свабићу. Нарочито јв био слављен кидашњице, па иоак блиско сзикао Гигес и оасвим разумљиво ма догађајима, са испитивачком као Фауст: ништа нијв тако одговарало овоме духовном уметнику као ово Гетеово уметничко дело које јв оличењв целок/пнг људског тражења. Међутим, нијв само његово шлеско порекло било од битног утицаја на Кајзлеров развој. За њега јв било од значаја и то што су његови родитељи рано умрли, тако да је, препуштен самом себи, морао носити одговорносг за свој даљи развој. Његово пријатељство са Христијаном Моргенштерном, дубоко мисаоним лиричаром и афористом, којв их везујв још из школе, такође јв било за њега од одлучујућег ут,ицаја. Позорииггу је био одан још као гимназиста. Њего® велики доживљај било је јвдно школско извођење »Ифигеније« у којој је он играо Ореста. Његовој жељи да постана глумац нијв додушв стајала на путу никаква сметња, али је било потребно да најпрв студира. Као студент филозофије у Мин*ену приступио је Академскодрамском савезу у коме су били удружени студенти, музичари, сликари и глумци изводећи модерне комаде, под воћством Ернста фон Волцогена, које Дворско позориште није смело да приказује. Тако је на пример приказано »Младост« Макса Хелбеам још пре премијере у Берлину. Директор Немачког театра у Берлину видео јв Кајзлера једном за време таквих претстава и ангажовао га за своје позориште. У Барлину јв играо у Хауптмановом комаду »Михаел Кромер« Арнолда Крамера и полако је почињао његов успон. Доцније је и сам Кајзлер признао да је из овог доба за њега било од велике важности што јв играо заједно са ЈСаинцом. . мрАут км т «<>1 ро

глумачко стварањв крунисао Је Кајслер спомен књигом за своју

кој глумици створио песнички споменик, откривајући истовремв но овоју племениту душу која говори и из његових глумлчких творевина, којв нас стога увек узбуђују до дна душе.

?,АСЛ1АНАИ Растали смо се када је хиша падала У једном јесењем сутону тужнош... О, после тога сам много и много страдала, н тражила лепоте у животу овом ружном.., Са мутнога врела подлости пила сам воде... Моја је душа нема иред отужном јавом бивала, Све моје чежње и жеље на меланхолију се своде И све ми изгледа као ружан сан што сам га снивала,,, У сваком бићу ја тражим твој осмех и очи.. . У ругоби туђих душа ја тражим душу тџоју У пехар мога живота несрећа капље точи, Осмех у тамно завијен тражи визију своју А ти си далеко и нечујеш ове речи... Не сањаш да ми је свака мисао везана за тебе, На верујеш у моју љубав Гордост те пречи... А срце у страви сумње заиире и зебе. Знам. зене }е твоје сада прекрила невера У твојој души огледа се други. срећнији лик... А лишће мојих снова покидао је ветар севера. У пустињи уздаха занемео је и живи крик.., Волим те... Волим свом својом снагом и крви. Волим чежњом свога неокаљанога срца... Волим те ма да ме то сазнање мрви И ма да ми душа у томе очају грца... И знам да ћеш у мојим сећањима остати вечва Мелодија среће и сазнање да је постоји Са тобом, о само сам са тобом била срећна . Од тих сад кобних часова душа се моја боји... Мучи ме прошлост у отсутности среће праве, Мучи ме сећање на два твоја светла ока. О. ти си одраз мутни моје болне јаве, Ти си рана прошлости жива и дубока. Растали смо се када ]е киша падала У једном }есењем сутону тужном. О, после тога сам много и много страдала, И тражила лепоте у животу овом ружном... &ЖА А ХОПАДОВШа

Већина оних који са усхићењем гледају ведре и љупке коме дије Косте Трифковића мало зна ју и за живот његов. онај живот приватни, ко.ји се само наслућује у комеди.јама. Дела писаца обично носе и нешто од суштине самог пишчевог бића. У њима треба да се огледа душа о-них који су их стварали. њихов карактер. темперамент. њихова личност. Тако и У Трифковићевим комеди.јама ми можемо видети да их је писао човек ведрог расположења. који није имао нити хтео да решава заплетене трагичне проблеме људског живота. И заиста је Коста Трифковић био такав. Хоћемо да га прикажемо на овом месту онаквим какав је био у правтном животу, да св осврнемо на његову младост врло интересантну с обзиром кроз какве је фазе пролазила, да прикажемо једног надмање познатог Косту Трифковића, комедиографа српског, чија је стогодишњица рођења скоро прослављена. Још V првим вишим разредима гимнази.је Коста Трифковић са бавио писањем лирских песама, али главну његову пажњу и његову бујну дечачку машгу обу'зимали су авантуристички омладински романи. на првом месту Фенимора Купера и шведске романсијерке Карленин. Приче о пустоловинама по морима јунака тих романа, распламсали су у младом Трифковићу неодољиву жудњу за једним другим живоТом, који би се потпуно разликовао од живота .једног „сувоземца". једног континеиталца, После шестог разреда гимнази.је поверио је своме оцу. адвокату и сенатору новосадске општине, жељу да се пбсвети мору. Отац га је одвраћао на све могуће начине. мећутим. када де дедно вече неки њихов познаник причао у породици Трифковића о чарима путовања по морима, Коста стане преклињати оца да му испуни жељу и упише га у по морску академиду. Надзад де отац пристао. Сав усхићен што му се остваруде велики младалачки сан, Коста крене на Ријеку где де била Наутичка школа. Али чим де спазио град v коме ће се спремати за по. морског официра. већ де био мало разочаран. Ридека ниде на њега направила утисак какав де очекивао. Годину дана де био у школи, после ког времена де ступио на један трговачки брод и пошао на прво своде путовање из Трста преко КрФа у Одесу. Сада тек за Косту Трифковића настали су тешки дани. Он де надедном видео да нема ни трага од оног живота v романима ко.ш де он желео да наће опредељудући се за море. Капетан брода био де врло строг човек, готово суров. Он де поступао са сводом посадом безобзирно, нарочито са надмлаћима мећу кодима де био и Коста. Прва дужнО 'ст му де била рибање капетанове кабине. Радио де тешки морнарски посао, слушао издирања капетанова: — Разбићу вам нос! Бацићу вас у море! Глупани! Стоко! Како му де сада изгледала жалосна изрека Виктора Ига да гледати океан то је исто што и читати Шекспира. Не. он ниде био за морнара, нарочито не за оваквог морнара, коди де надгрубљи физички радник на броду са .кога ниде смео за све време пута нидедном да крочи на копно многобро.ших пристаништа. Али де ћутао. Сводима де писао, напротив, да де живот на. броду сношљив. а капетан чакврло добар човек. С тутом је мислио на оне дане до доласка у морнарску школу. коди су сада изледали као нски лепн саљ

Било де вече. Брод де стодао У ' пристаништу цариградском. Сви момци су изишдв на обалу, сама де Коста са још дводицом надмлаћих остао на броду. Нагнут преко ограде бродске гледао је v море и мислио како ће се ратосиљати оваквог живота. Ниде ви-< део другог излаза до — бекство. И таман де био одлуку већ донео да дош ово вече напусти кри- : шом брод, а капетан доће и пре-< 1 даде му писмо од оца. Отац му, де слао новац и питао га може ли доћи на регрутску комисиду У; Новом Саду. Коста се брзо досети те мало „дотера" текст пи-' 1 сма тако да де сада изгледао кз-1 тегоричан. Изишао де пред капе-< : тана н молио отјдуст на основу писма. | Капетан де био изненаћен, ал« прочитавиш писмо он потапша придатељски Косту по рамену в први пут му благо проговори: ј — Па добро, кад морате ондЛ идите. Али мени де жао што идете. Ви сте били врло добр.и У , служби, а знам да се нисте нИ оцу никад жалили на мене да сам да строг човек. ко.ш де навикао на овакав живот. Просто де капетанов говор тронуо Трифковића. Опростили су се срдачно и другим бродом Коста се вратио кући. Мећутим, сада тек ниде никакву школу свршио. Одлучио Се да заврши гимназиду после прекида од две гси дине жртвованог једном^ погрешном идеалу који де роћен у узбудљивим авантуристичким романима. Повдто де нл Ридеци надбоље познавао прилике и људе, то де опет отишао тамо и за годину. дана положио седми и осми ра Ј зред гимназиде. Одмах де проду-« жио да студира права кода де на време завршио. • Као свршени правник служб.овао де у Новом Саду и доцниде де тврдио да му. де надсрећниди час био када де положио адвокатски испит. Коста Трифковић је био „танки, вицкасти момак, како га описуду савременици, овлашног. немарног, пипавог корака, али поузданог." Поглед му де био оштар, „кобно светлуцав". Лице озбиљно и лепо, а коса црна, густа и кудрава. У браку д"е био савршено срећан, а живот де волео са пуно ведрине, готово са заносом. „Ја волим, говорио |е. тад живот, да се учим надрадије практично, ја сам жељан да сам искусим којн догаћај. те да онда могу о њему изрећи пресуду своду. Књиге би требало да су само упутстава, како да се учини што. па да се не накања одмах у почетку." Умео де да ужива, волео де пића. „Ја не марим за човека коди не мари вино. Ја љубим песму. да љубим људе коди певаду." Као што смо напоменули, у браку де био потпуно срећан. Оставио де за собом сина. а ћерка му се пред смрт родила и брзо умрла. „Отишла де да дочека тату свога", говорио де умнрући. А умро де рано, врло рано, узалуд тражећи лека тешкод бољ ци по српским горама, немачким бањама и под благим италиданским поднебљем. Али док де живео, живео де ј;> дним ретко спокодним и задовољним животом. часним и трудољубивим. намењеним да и ^лижњима својим разведри чела и душе у тешкод свакидашњици. В. Ф.