Srpski narod

Цвштарин? плађена у готову

РПСКИ

Јг : бр З

НЕДЕЉНИ ЛИСТ

Бр. 24

ГОД. N

Београд, 3 јуна 1944 ПРИМЕРАК 5.— ДИНАРА

ИСТОРИСКО или-или Е&рапа или кочАМбЖи&ам, Од Нарла Антона Принц Роан

Један енглески часопис недавно је избрбљао да је у Техерану постигнута сагласност о начину и мери ка.жљаваља немачког народа и да је створена чврста одлука; али да /е Стаљин уложиа свој вето против објављивања ове пресуде, јер се б оји да би се ца_ тај начин немачки отпор још појачао. Англоамериканска штампа није ни V ком случају ни пре ни после Техеранске конференције скривала предлоге и планове за уништење Немачке и њених савезничких народа и држава. Ма колико да су се све ове фантазије разликовале. ЈЕДНО су има заједничко: целаг који се узимао .у изг.лед била је увек СОВЈЕТСКА РУСИЈА. Иза тога се кри.је двострука иамера: прво хоће се савезницима бољшевицима преко политичке штампе да докаже да се ствар ло џомпипло са бољшсиизира&ем Европе — идеално плаћање у роковима с којим се нада и надало се да ће се за неко време још нешто моћи одложити отварање другог фронта; али с друге стране претресала се толико нашироко безизгледност. судбине европских народа после евентуалне победе баш због ОНОГ утиска, који Стаљин предвиђа кад -би се об.јавила техеранска казнеиа осуда. наиме да би се немачко-европски отпор против Совјет ске Русије још појачао. За Америку би права победа Совјетске Русије у Европи з.начлла — 8 то је најмање што се о томе може рећи — не почетак, НЕГО КРАЈ АМЕРИЧКОГ СВЕТ СКОГ ПРВЕНСТВА. али за Енглеску непосредно угрожење ње. ше егзистенције. Јер ако је британска политика започела овај рат верна старом предању, да спречи немачко господство у Европи, онда јо ј не може бити при јатна ни РУСКА премоћ, која би се практично протезала од Влади востока до Калес-а и Атине Англоамериканци имају један циљ, кога се они раздражено држе: националсоцијализам и бољшеви зам треба да се мећусобно толико исцрпе у на.јкрвавијем од свих ратова, да би свет сазрео за америчку превласт. Да /е ово увек била само утопи.ја и да то сваким даном. с којим се одлука овог рата ближи, све више постаје утопи.ја, биће да су неки с оне стране канала већ увидели: јер у Енглеској као и у Америци има већ гласова који указују на то да је рат Због огромног развијања бољшевичке снаге добио сасвим друго и по човечанство опасно лице._ Али званична политика у Белој кући и Доунингстриту неће о томе ништа да зна. Адолф Хитлер /е у свом говору 30 јануара поставио алтернативу о којој се стварно ради: ЕВРОПА ИЛИ БОЉШЕВИЗАМ То не знамо само ми. то з.нају и Турци и Шпањолци; то почињу у овим недељама да увићају и Швајцарци и Швећани.

У овоме или-или нема никаквог двоумљења. А ко би сумњао у посто.јаност бољшевизма и желио да нађе излаз из неумољиве су^бинске алтернативе. у којој неумољиво стојимо, у сасвим без основној вери у његово преображење, та.ј нека помисли на Наполеонове речи ко.ји је пре више од сто година рекао: „АКО СЕ ЕВРОПА НЕ УЈЕДИНИ.ЗА СТО ГОДИНА БИЋЕ РУСКА." Судбину европских народа после победе бољшевичког оружја над армијама које бране Европу није тешко предвидети. За то нам не требају ни публикације британске и североамеричке штампе. нити нам зата.јивање Техеранских закључака може много скрити. Европа није у овом рату поставила неки светски програм. него искључиво ограничене захтеве безусловног животног иитереса. У томе. да се битност рата у свести њених непријаеља променила и из висине европске моралности вратила у бруталност примитив.них старих времена. увића Европа гранипе свога властитог све т ског де.јства у сад ашњости. У оквиру овога има свето право. како културно тако и природно. да се до задњега брани против једне ка^астрофе, коју /е већ. хиљаду година успевала да отстрани од себе. јер зна шта /о/ претстоји. ако би била слаба. Европа ће у крајњој одлучности остати јака и тиме спасити своју слободу.

ИНВАЗИЗА И „ИНБАЗИЗА"

У данашњој судбоносној ситуаци.ш од необичне је важности познати тачан положај Србије на Балкану и У свету. као и опште прилике целокупне светске политике. Од тога зависи как^ се опредељуду читаве задеднице, као и по.јединци. Због погрешне процене ситуације из непознавања чињеница и стварног стања. појединци и нациде могу доносити погрешне закључке, који могу били фатални, кобни по опстанак и живот било подединца било читаве заједнице. Зато пре свега треба познавати стварно стање. па онда доносити одлуке о сво.шм поступцима. Не треба радити обрнуто, као што се дбшава код_ већине света, који под утицајем стране пропаганде и из лакомисленостр и одлучује ово или оно. незнајући прави положад српског народа V односу према суседима или пр-ема великим гветгким силама. С/ша се кного говорн,- и пише и преко радиа се обдављу.је да треба да доће до „инвазије" до стварања „другог фронта" V Европе од стране британо-америчких трупа: Сви се питаду данас дали ће доћи до инвазиде дер британо-американии много причаду о томе. Зато се и почело сумњати да се не ради само о некој подвали. о неком блефу. јер добро је познато V војсци да се у напред не објављују намере. јер то даје моГућности противнику да се споеми и да спреман дочека непријатеља. Зна се тако исто

у војној вештини да изненаћење ипра велику улогу. а то је н потврћено искуством из данашњег рата. То обдављивање унапред да се спрема искрцавање доводи донекле у сумњу озбиљност тога подухвата и може се претпоставити да британо-американци имаду друге намере. Можда они очекују да ће обдављудући искцр цавање и стварање другог фронта, европски народи на са,му ту вест подићи устанак у свима европским земљама противу Немаца и да они уствари сврше посао ко.ш они обдављују свету да хоће да изведу, односно да ослободе Бвропу. Или можад ће доћи до искрцавања у надкраћем року, али не у ствари озбиљног, да се по сваку цену задрже се на европском тлу и ступе у озбиљну борбу са браниоцима европске тврћаве. Исто тако можда оечкуду да ће вест о искрцавању британо-америчких трупа дош боље дедствовати код европских народа, да се још сигурнИ1"е побуне и да они ступе у праву борбу са Немцика, а да они воде б&абу кас што су толико месеци радили у Италиш. напредудући корак по корак. Из овог досадањег иЗлагања може се извући први закључа-к да може бити врло опасно за срп ски народ у целини као и за појединие ако се поведу за енглеском пропагандом о искрцавању и о стварањУ другог фронта, па почну да врше саботажу. да напададу Немце илц да дижу опште уктанак. С друге стране било би исто тако опасно ако и доће до Искрцавања. коде се може десити сва ког часа. да подедини Срби или

српоки народ у већини сматра да де рат готов, да је свЛпена ствар, да су Немци побеђени и да ће они одмах напуститн окупиране земље. Од причања о инвазиди па до стварног искрцавања има као од речи до дела, а тако исто од »скрцавања па до стварања друг.ог ф-ронта. Они коди поверуду у дедном или у другом тренуткУ да де ствар свршена и сходно томе учине неке непромишљене поступке било као подединци или као нацида тешко ће се преварити. Та погрешка у процењивању догаћада може бити Фатална, коб на по њих. Треба имати дедон на уму да ако Немци и не успеду да задрже напредовање британо америчких трупа, да ће то традати доста дуго и да ће за то време они имати начина и могућности да униште оне народв коди брзоплето бууду устали против њих и покушлаи у позадини да ометаду њихову одбрану од брита.но-американаца. То многи заборављаду, дер мисле да ће се ствари дешавати као прошлога ратз. Мећутим нема никаквих изгледа да ће историда да се поновнти. У данашњод Немачкод постоје Хитлер и његова партида. која неће лако пбпустити и кода ће се борити до победе. С друге стране савремено наоружање којим располаже Немачка тако де ефикасно да може за кртко врае. ме да буквално покоси живаљ целе дедне земље ако о« покуша да омета Немачку у њенод одбрани. Зато ми нарочито скрећемо пажњу на овад моменат, дер многи се завараду и заборављаду на ту чињеницу да их може нестати за увек пре него што доживе да их Британо-американци ослободе.

СУДБИНА БАЛ КАНА

Један важа« моменат у данашњој европској и међународној ситуацији који се непосредно тиче и нас, јесте однос измећу савезника односно између Енглеске, Америке и Сов;ета. У центру те дискуси;е долази борба за превласт на Балкану Енглеске или Совјета. Није потребно нарочито доказивати колико су неискрени, са мало поверења односи између Енглеске и Совјета што признаје Идн у свом говору! Енглеска, некада моћна и поносна Енглеска, данас мора да извршава сваку жељу црвенога диктатора Стаљина, јер он нештедимице да;е руску крв у борби противу Немачке, уштећујући проливање драгоцене британ-ске крви. С друге стране Стаљин свестан своје жртве и возања енглеског са другим фронтом врло је упоран и самоуверен у постављању својих захтева према Енглеској и Америци. У том кошкању измећу »савезника« Балкан, и наша 1емља са њим, играју велику улогу; Неки мисле да он може да буде и повод за прекид пријагељства и. савезништва.

Балкан био је одувек јабука раздора измећу Енглеске и Русије. Енглеска је непрестано сматрала да Балкан мора бити под њеним утицајем, јер се налпзи на једном од главних путева који спајају Запад са Истоком. Познато је да целокупна енглеска политика састојала се углавном у држању главних светских саобраћајних чворова од којих је Средоземље било једно од најважнијих за британску Империју. С друге стране царска Русија сматрала је да има веће право на балканске земље, пошто на њему живе углавном народи једноверни и једнокрвни који су у Русији гледали свога великога заштитника. Совјети данас на основу великих жртава, које су дали у рату, полажу право на балканске земље и желе излаз на Средоземно море. Енглеска не може на то да пристане, ади исто тако не сме отворено да се изјасни противу захтева Стаљинове Русије. Неки мисле да у спучају да Руси пробију Источни фронт и да почну Дунавом да се спуштају на Балкан да би то моментано иза-

звало раскид између саве*зника и да би сваки покушао што може да захвати на Балкану. Јасно је да би Балкан постао поприште борби између бивших савезника и да би балкански народи тешко имали да страдају у тој борби између два империјализма, Зато греше они националисти који се ослањају на Енглеску и мисле да се ставе под њену заштиту од Совјета. Тада би се са Балканом десило оно што се догодило са Италијом после прилажења Енглеској, која је не водећи рачуна о потребама и интересима Италије направила поприште својих операција и била немоћна да спречи да комунисти преузму маха и да они воде главну реч у Бадољевој влади. Зато балкански народи треба добро да разМисле шта их чека у сваком случају, ако успеју Руси и Енглези. Тада ту на Балкану настао би хаос и узајамно трвење између Енглеске и Совјета. Ако 'добро размисле и схватају суштину односа и циљева Енглвске и Совјета на Балкану, онда ће извући закључак да једино

Немачка која је само економски заинтересована на Балкану даје балканским народима гаранцију да у миру могу живети, развијати се и везивати се измећу себе. Дакле, то треба знати да Совјети и Енглеска доносе борбу и уништење балканских земаља, а Немачка ред и мирам развој. Уосталом смешно је ово погађање измећу савезника око Балкана, ово располагање са земљама, које нису у њиховим рукама, далеко од тога. Треба пролити много крви, дати много жртава, да се потисне Немачка са овога простора, где она чврсто стоји. Не може се располагати ни са једним делом Европе без договора и сагласности са домаћином Европе, са Немачким Рајхом, који је најпозванији као европски народ, који највише даје за одбрану Европе да одлучује о судбини европских земаља. Зато све ово погаI)ање око Балкану личи на ону сваћу око печења зеца на ражњу, а зец је још у шуми. С друге стране сва та празна надмудривања могу се означити оном народском »рачун без крчмара«. , В. А.