Srpski narod

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

24 јуна 1944

НАШ КУЛТУРНН НАПОР

У току месвца јуна о. г. навршило се две године, откако је почео да излази наш лист СРПСКИ НАРОД. За те две године српској читалачкој публици дата је прилика да својим очима види какву је културну мисао спроводио српски народ. Наши дани више су него истори. ски дани. Наши су дани, дани прекретнице две историје: стара одлази нова се'ствара. У стварању нове ,историје,>)овог поретка животних услова, зна се колико је жртве српски народ дао још их даје у борби за одржање европске културе; у стварању нове историје треба да се зна какре прилоге српски народ даје и на културном пољу. Јер, у данима када се на све етрана труби да свет једино култура може спасти, кад и поред челичнпх урагана, које овај немилосрдни рат просипа и лево и десно, св.и слободн^ и окупира«и народи Европе и даље негују своја кулгурна стремљења па и српски народ, икао једа« од највише настрвдалих, није могао и није смео да своју културну нит прекина. Српска културна нит од историске је важности: српска култура, саставни део европске културе, и раније, како у срећи тако и у најтежим приликама, дала је доказа 1 и своје ваљаности и своје стваралачке моки, Наш лист Српски народ скромно али истрајно већ две године из недеље у недељу спроводи своју мисију: наставља рад на одржање наше културне нити. У томе напору ето прошле су две године. Шта је за те две године Срп еми народ учинио на културном пољу? ОДРЖАВАЊЕ ОРГАНСКЕ ЦЕЛИНЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ Ако неко прелиставз двогодишње комплете Српског народа, ако обрати пажњу на т. зв. његове културне стране, непристрасно лложе рећи: Да /е СРПСКИ НАРОД у век водио рачу.на о органској целини српске културе; да је СРГ1СКИ НАРОД неговао све гране српске културе, и науку и филозофију и религију и књижевност и у метност; да је СРПСКИ НАРОД у оцењивању наших културних вреднооти био сгрого објективан, далеко од ускогрудог шовинизма, далеко од искључиве самонаклоности, већ напротив да је оштро у-

казиџао на наше културне нетачности. олакости. искрено поздрављајући праве и трајне вредности; да ,/е СРПСКИ НАРрД без насиља, убеђивањем и прнмерима чистцо .срлску мисао, српску културу од негативних туђинских утицаја, од интернацио.нално јудео-марксизма, враћајући српску к-ул туру своме извору, Светосављу и родној груДи, где је , о.на могла да добије нову, антејовску снагу за нова ~кул. турна и духовна стварања.• ' Руководе^и се овим начелима Српскн народ за ово ?реме учинио је ово: Далеко од сваког секташтва и потцењивања, исти интерес и исту љубав Српски народ посветио је сваком родољубљу српске културе. Тако је у том смислу обратио нарочиту пажњу, Старој Српској Књижевности као извору у почетку српске културне мисли уопште. Као што ]е познато т& је Стара Српска Књижевност била; код нас дуго занемаривана. До Стојана Новакови-ћа и филолошке школе о н»ој се водило рачуна, али после тога наши књижевни историчари, пошав за Европом, почели су је запастављати. На^јпозна^ • тији наши критичари Љубомир Недић, Јова« Скерлић, Богдан- ; ГНзповиК, Исидора Секули-ћ нису ниједну реч налисали о њој, Напротив само су је неповољно осенчили а то није право. Не може српски народ као не потребно и излишно да 'баца неколико векова свог културног стварања; не може српски народ да Кутке пређе преко извора своје културе. У тим намерама, а рад« повезаности наше културе ми смо донели читаву серију' 'чланака и есеја о првим српским мислима и осећањима, наглашујући • сву мудро1ст и сву лепоту Старе Српске Књижевности, једнаКе по вредности Српском Народном Песништву. Неко Ке ре^и: »То је рбакционарство, враћање на мртву прошлост«. ; Зар је то реакционарствр, кад хо^емо да покажемо да је српска култура стара вековечна, да она не почиње са XVIII веком, а да је прва по својој несумњивој вредности међу Јужним Словенима. То су.и странци потврдили, па зашто ми да се одричемо овога блага. Зар је то реакционарство, зар

је то шовинизам? НеЈ То је историска чињеница двбродошла српском народу у овим данима самоодбране, јер утврђује животну везу прошлоети и буду+тности, утврђују^и континуитет културног стварања, свбдочанство националног битисања једног народа. У вези с тим Српски народ исто та«о откривао је нашим савременицима старо српско сликарство, неимарство. земље, како народна песма каже од 77 градова. Зар је то реакционарстео када откривамо једно овако велико културно богатство нашег народа, са којим можемо да ставимо упоредо са великим нардиАла? СИНТЕТИЧКИ ПОГЛЕЦ НА САВРЕМЕНУ СРПСКУ КУЛТУРУ Негујући м одржавају^и континуитет српске културе, Српски народ исто тако обратио је пуну пажњу и српској. савременој култури. За ове две године објављени 1су многобројн.и еСеји, критике и прикази о савременој српској науци, филозофији, религији, књижевности, уметностима. Није п.ропуштена ниједна културна појава у Србији да је Српски народ није забележио и прокоментарисао. У сваком броју листа бар две, три стране биле су уве« посвећане српској савременој мисли. Публика је нарочито зфпазила приказивања наши старих и савремених писаца од стране редакције, из пера једног нашег по« знатог књижевника. Нз [едан нов и оригинала« начин освежавана је успомена најствријих наших писаца, као и оних запостављених и заборављених, намерно -или ненамерно, са тенденцијом или без. И о савременим књижевницима речена је нова: реч и бачена је нова светлост на њихова стварања. Из низа ових малих есеја добија се једна нова слика српског књижевног стварања од најстаријих времена па До данас. Многи су постављени на своја места, било да је њихова вредност преувеличана или смањена, други заборављеми избили су опет на светло дана. Овај приказ српске књижевности привукао је многе самосталношћу и новином својих судова, као и свежином свога стила, у којима су дошле до изра-

жаја лепоте нашег старог српског језика као и народног говора. Исто тако Лорамо истаћи значај и позоришних критика, које је објавл.ивао стално Српски народ, не пропуштајуКи ниједну позоришну манифестацију да не пропрати обилним коментарима. То је била објективна* на првом месту позоришна критика, пуна најбољих намера према српском позоришту, имајући једино за циљ да допринесе да оно у овим „судбоноеним чаеовима настави своју традициокалну мисију у српском народу, да буде знак његове виталности и његове воље за препородом. У истом смислу негована је музичка и уметничка критика увек са истом тенденцијом да се осветле наше праве вредности и да се српска култура прикаже што потпуније. У свима тим својим радовима Српскк народ, једино гласило нашег културног континуитета, држао се у првом реду начела об-

јективности, заступајуКи одлучно синтетично мерило — мерило о*» ште, мерило трајно. Шта је то синтетичко мерило? То је мерило, које садржи и веран приказ чињеница, и претлед органске целине, и резултате савременог етичко-естетичког за.кључивања: то је мерило, које више прибегава синтези него анализи, мерило тачног и исправног суђења, потеклог из општег нивоа знања и осеКања. Да ли је Српски народ у томе успео то Ке доцнија покољења судити, али да је у том циљу многа отргнуо од лењости, многе потстакао на рад, као на једино спасоносно решење то је несумњиво. Надмено би било набрајати и« мена свих оних културних наши* радника, који су из најиепших самоодбранбених националних разлога, дали прилоге Српском нд ј роду, сматрајући да и у најтежим часовима историског постојања један народ не сме да прекине сво-<

СВ. НИКИТА ФРЕСКА ИЗ ЦРКВЕ СВ. НИКИТЕ

Ј