Srpski narod

/5 |ула 1944

СРПСНИ НЛРОД

Страна 7

ТРЕБА РЕВИДИРАТИ ВРЕДНОСТ ЛАЗЕ КОМАРЧИЋА

Смисво за књижевност је, вероватно, чисто једна психолошка поставка, изграђена на духовним и физичким моментима живота. Потреба посматрања и дисчоеције доводи до књижевности. После оеог прилаза књижевности, све је остављено личној имаги.чацији ради обраде мотива, оно џјто 'чеки називају надахнућем, а ш-о је у суштини смисао за књил<евност. Као класичан пример из домаће књижебности може нам поспужити Лаза Комарчић, писац в^еликог броја приповедака и нехоликих романа, новинских чланака и есе|а. Све теме које је обрађивао, према личном признању у остављеној аутобиографији, он је претходно проживео, па тек онда ставио на хартију: Као човек јаке опсервациЈе прибирао је у црнобарскојј механи непроцењиво градићб за своја будућ$ литерарна дела. Једном приликом је сам рекао: — Црна Бара је мбј универзитет.. " Лаза Комарчић рођен је у Колирицама код Плеваља 9 јануара 1839, а умро је у Београду 9 јануара 1909. Како је од маленз био остављен без родитеља, Комарчић је свагдз биб упућен само на себе. Оно што нам је дао, Он је заиста сам створио, Ни један се наш други књижевник овим до танчина не може похвалити. Још кдо дете био је пренет у

Србију, у Ваљево, где је и одрастао. После свршене школе, сТупи на терзиски занат, и постане одличан терзија. Пошто је имао урођеног смисла за уметност, он пронађе нов начин вежења, т. зв. рељефни-пупчасти-златали вез, и био је много тражен. „На овај вез калфе су се купиле као нз неко чудо«. Међутим, као што је наглашено књигд га је привлачила. Он сврши у Београду гимназију и ступи нб Лицеј, научи неколико језика (немачки, француски, а из раније је знао турски) и посвети се науци. Нарочито је волео природне науке. У, то некако баш дође и бомбардовање Београда 1862 године, Као одушевљен патриота он учествује « бојзбама на барикадама, бива рањен и Изгуби прсте са десне шаке. Од тада је био присиљен да пише левом руком или стиснутом десном шаком, што га је брзо умарало. Да би могао даље живети, онако сакат није више био за терзиски занат, средстава за студије није имао, напусти за увек редОвно школовање и прими Се за сеоског учитеља. На селу је у миру много читво и посматрао. Нарочито се занимао природом па је радо студирао дела Птоломеја, Канта, Њутња, Кеплера, Лапласа, Галилеја и др. Отуда и потиче његово знањв космичких закона, пв и могу1»ност да касније напише врло занимљиву студијицу »један лист из

СРПСКА ЖЕТВА

И ове године, баш у ове дане настала је и отпочела жетва, по старом закону: шта је ко сејао то ће и жњети, А Срби су, и поред тешких прилика, својски орали и сејали, па сад и својски жању, да по долинама и пздинама падз сноп за снопом у челичним одсјајима бритких косзЖетва зз хлеб насушни у пуном је јеку. Златно жито као одојчад повија се по бронзаним мишицама и сељака и сељанке, све је у бљеску као да се по сунцу гаЗи. Јер дани жетве, дани су пуног изједначења сунчаног злвта оног горе и зрнастог златз овог доле. Српскз жетва и у најтежим животним приликзма обавља се уз питоме жетвене песме — тај триумф љубави и захвалности премз земљи — Црници. Јер кад златни сноп обилно пада нема јада.

живОта наше земље«, а после већ и успели фантастични роман »Једна угашена звезда«. Жива природа и потреба стварања Комарчића гурају даље од систематског рада. Када умре сестрин муж, механџија у Црној Бари, он &е напустити своје место учитеља у Липама, примити се да води ову механу, и на томе ће послу провести пуне четири године. За.то време је писзо и поучавао народ. Његови дописи Каљевићевој Србији, Буду1%ности Уроша Кнежеви^а, Видовдану, Истоку и Виделу били су за уредништва читава мала откровења, па га једног дана позову да прими уредништво сзмог Видела. Пошто јв већ од раније, од 1875 имао у томе нешто искуства, јер је у Крагујевцу издавао лИст Збор што га је материјално доста упропасшло. Комарчић се радо прими овог посла, па је Видело уређивао све до његовог престзнка 1896 године, т. ј. пуних петнаест година. Паралелно са овим радом, који је трајао све до саме смрти, Комарчијч је дао књижевна дела: Драгоцена огрлица — прича у своје време (1889), Бездушници, ромдн (1889), Два аманета роман (1893), Један разорен ум (Кант нашег доба) роман (1893), Приповетке Л. Комарчића (1894), Једна угашена звезда — илустрован роман (1901), Претци и потомци, историјске сликв из постанка данашње Србије (1901), Просиоци роман (1905), Спике и приповетке (1906) и Мученици за слободу роман (1907). За два делз добио је својевремено највише књижевно признање, награду Академије нзука за роман Један разорен ум, а од Нупи^еве задужбине за дело Мученици за слободу. Мада лепог гласа у народу, Комарчић је са критиком пролазио доста рЈјвво. На његове радова дато је мало осврта, и тораније, у почетку његовог стварања више, иего после. Ако узмемо две доста позитивне оцене Милана Савића на Комарчићеве романе Два аманетз и Један разорен ум, изашле у 176 и 178 свесци Летописа Матице српске, правих приказа и нећемо имати. Доста, високе награде које је Комарчи1п однео, речитије говоре од икакве критике, али јавност тражи и за себе гласа! А њега није било. Баш супротно овоме, постојала је тенденција дз Се Комарчић каО књижевник сакрије пред очима света. Узрок је лежао у његовој вези са Напредном странком, која је тада баш губила све више терена код омладине, затим сз тадз владајуЈчом династијом, као интиман и лђчни контакт са Милутином Гарашином, коме је и посветио једно дело Драгоцена огрлица, а затим, што је био уредник, тада омраженог код опозиције напредњачког листа Видела. Нису га нвпадале само радикалне и либералне присталице, већ и сами млађи напредњаци, лично нерасположени према овом органу и водећим личностима у странци, који ве после коалирати са радикалима. У вези са оеим од интереса је један детаљ у вези овог претеуивањз- Већ јб наглашено да је Комарчи^ био прилично начитан и образован човек, мада недовршеног школовањз. Зз то су м;ноги знзли, па су га и нападали. Тако, иначе његов лични пријатељ, Паја Маринковић, када је КомарчиН публиковао своје дело Једна угашена звезда, објави у Дневнику један чланак, у коме напздне Лазу Комарчића, како је он смео, као нестручан човек, писати о једној тако деликатној теми, наводећи при томе као аргументе за незнање, што је писац некада био механџија у Црној Бари.

Књижевник Лаза Комарчић

У истом броЈу изашла |е и духовита карикатура Лазе Комарчића, писца романа, како посматрз звездано небо са кафанском натегом зз вино. Колико је Маринковић имао право, било је остављено нз -оцвну читалачкој- публици, али треба; сматрати бар данас, мало даље од оног времена, да је сам напад промашио. Све ово укупно узевши имало ја ипак својих последица: Комарчић је делимично заборављен, са приказом књижевних радова није ушао ни у једну историју књижевности, з Јован Грчић и Павле Поповић, у својим књижевним радовима из ове области, само га спомињу као трудбеника на роману и приповетци. Први КомсЈрчи+1вв нзпис о посматрењу живота, људског друштва и свега оног около њбга, остао нам је сачуван као епитаф на једном надгробном сломенику. Он гласи: „Путниче стани!.,. Видиш, и ја сам негда,' као и ти сад, ходао по белом свегу, „слушао грома, слушао олују", посМатрао величанствено рађање сунца и његов сутонски смирај: у првом тледао слику живота, а у другом слику смрти... И све је то за мене 6ило и прошло, а само ,/е остао ова.ј тужни споменик мога негдашњег бића на свету... Пази. и теби ваља једног Дана проћи кроз ове дВери божднствених тајни и отићи пред праведни Божји суд са твојим дббрим и злим делима!" Интересантио је, дз је Лаза КомарчиК, у скоро свим својим будувим књижевним делима задржао овај доследан филозофскомооализаторски став. Са најужег, малог, Комарчић посматра све шире хоризонте, па коначно долази и до васионе. Са једног објакта пре+>и ће нз други, из догађаја створиће историју, з у историји-ће нам приказати субјекте. Ови ће заистз бити живи, реални, могући, јер.их писзц слика по сећању, пошто су негде у његовом животу живели, па их је он срео и запамтио. То и даје драж његовим делима. На крају приказз овог реалистичког писца, који је волео своју уметност изнад свега, и у њој заиста гледао лични успех, без обзира на говор околине, треба подвући још нешто, што је некадз у нас заиста била реткост: већи део дела Лазе Комарчића из-

дали су разни издавачи (Академи. ја наука, Библиотекз задужбине Илије Коларца, Чупићева задужбина, Српскз књижевнз задругв), па се стога опет треба упитзти, сада с правом, зашто онда заборав који се спремзо да покрије Лазу . Комарчића?! Зар то смв бити? Зар народ не живи на величини својих предака и снази њиховог духв, без обзира на схватања и .мишљења политичке већине? Уметност не сме да зна за грднице, не сме знати ни за политичке струје, јер је божанског порекла. Лаза КомарчиК је заелужио да се уздигнв изнад мишљења критичког форума свога времена и поново стави пред оцењивачки суд савремене критикеВ. М, Алекеи|@еи1« ОСНКЗАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ О оснивању Српске књижевне задруге записује 22 мапта 1892 гбдиие у саојим успоменама Милав Ђ. Милићевић: „У згради Академије састали Се нас 17 књижевника: ја, Ст. Новакбвић, Сб. Николајевић, Зма.1 Јовановић, Ј. Ђорћевић, др М. Јовановић. Др М. Ј. Батут, Љ.уба Ко .вачеВић, Пеоа Ђооћевић, Св. Вуловић, Јћ. Јовановић. Живаљевић, Андра Гавриловић. Живан Живановић, Љуба Стојановић, те склописмб друштво ЗаДругу за издавање к.њига и ширење истих По наОбДУ. Нравила склбпиће Нбваковић, Жибановић, ЖиВаљевић и А. Гаврилбвић." ЛИСТ БЕЗ УРЕДНИКД Гбдине 1865 издао је Јован Јбванбвић-Зма.ј Заједно Са Ђорћем Рајкбвићем шафиби календар ..Нреклапалб", Изгледа да ншедан није хтео примити на себе одговорносг поед јавнбшћу, јео је'у наслову календаоа стојало написано..Нит' питајте, ко урећује ни ко изда.је, већ самб купујте гз читајте !"