Srpski narod

ОСУЈЕЋЕНА ЗАВЕРА

Вест о неуспелом злочиначком атентату противу Вође Немачког Рајха Адолфт Хитлера од стране једне незнатне клике официра у служби интереса непрнјатеља Немачке и Европе, изазвала је дубоко узбуђење V земљи. Они су разумели какав би био далекосежан значај овога злочина да ]е успео баш у овнм трагичним момеитима, које преживљује Европа, када бољшевичке хорде по кушавају да упадну у срце Европе. На Западу исто тако води се једна судбоносна борба и нерви народа пренапрегнути су. Вођа Рајха у своме говору после атентата рекао је: „Можда је само ретко ко у стању да схва ти каква би судбина задесила Немачку да је атентат данас успео", а ми смо свесни какву би судбину доживела и Европа, да је тај паклени план успео. Сви знамо шта би било са Европом у том случају и како би бујица варвара са Истожа сломивши отпор Немачке и Европе, чије је оллчење Вођа РаЈха, бацила Европу т огањ револуције, која би зиачила краЈ европске културе и васовно уништавање европског штл>а. ; Зато мораио еви бити благокарни Господу Богу игго је сачувао Европу, спасавајући Вођу

Рајха од смрти, коју му је припремала једна мала шака издајника немачких и европских ин, тереса. Ми верујемо да ће овајј срамни покушај изазвати не само дубоко огорчење и гнушање код немачког народа, него да ће се његов револт претворити у још већу одлучност и још чвршћу вољу, да се, окупљен око свога Фирера, бори до последњег даха за свој опстанак и за сво.ју победу. Лакоћа са којом је завера осујећена, верндст Вођи Рајха коју су пока^али немачки официри и војници у брзом ликвидирању завере, , непобетан су доказ колико је покушај ових безумника и издајника без везе са вољом фронта и са расположењем иадтачког народа. Њихова вера у бођу Рајха је непоколебљива и они ће сада са још већом оданоитђу следити свога Вођу на путу спасења немачког народа. Да је успео овај покушај, Европа би доживела Један нагао преокрет, који би као све нагле про мене у исј _0| и|и, имао ,црвенствено деструктиван* карактер. Српски народ је свестан несреће, која би задесила и њега у том случају, када се искључује решење, до кога би се дошло постепено, по етапама.

Уклањање Адолфа Хитлера са у историске позорнице значило би за Европу почетак грађанског рата и она би запливала у крв, била би претворена у пустош. Међутим, чврста војничка одбрана Европе као и споразумевања и договори, обезбедили би њен нормалан живот, срећни.ју и бољу будућност Европе. Српски народ, имајући у Немачком Рајху непосредног суседа, са којим га вежу одвајкада културне и економске везе не може никада бити равнодушан према оном што се догађа у Немачкој. Зато он захваљује Провиђењу што је спречило да силе хаоса и мрака завладају Европом и омогућило да се догађаји развијају за срећу и корист Европе. „С,—Н."

ВОЂА РАЈХА АДОЛФ ХИТЛЕР (Архив: ..Српски народ")

Н Е Д Е Л> Н И ЛИСТ Бр. 31 год. и Београд, 22 јула 1944 ПРИМЕРАК 6.— ДИНАРА

РОДОЉУБИ, ЧИНИТЕ СВОЈУ ДУЖНОСТ!

Досв^вЈи св јппку у "едном 6рком тамлу, тмсо да јв тешко лратитм мх у корак. Међутим опасмо )в бит* у мдоцњењу за |тм догађа )има, који ее нижу на саепгскоЈ шаховско| табли. Има (ош увек међу иама људи, који све олако схватају, праве брзоцлете прогнозе, због којих многм пофешно процењују ситуаЦију м доносв иеправилне закључке. С друге стране има људи за које је важнијв, која ће личност бити начелник округа или среза, а мање воде рачуна да ли је народ сложан и задовољан. Исто тако уносе немир у народ људи старих партиских схватања, чија партиска загриженост поново долази до изражаја. Ти људи не Могу да се излече од мирнодопских болести и они су сметња смиривању духова и остварењу националне слоге. Међутим прилике су тако озбиљне, да сваки патриота који има ма и најмањи део одговорности, мора се питати пред својом савешћу да ли је испунио евоју дужност према народу или не. Свакога часа могу догађаји захтевати од нае да дамо извесна решења, а ми смо неспремни иако је у питању судбина народа, а и глава сваког од нас. Зато је потребно да се сви патриоти сложе на време и да буду епремни за све евентуалности, а не да губе главе. Питамо наше родољубе аашто увек, кад се постигну извесни резултати у погледу

остварења народне слоге, одједном јаве се неке мрачне и тајанствене силе, које цео посао укоче ипи га сасвим понваре. На тај начин оне збришу напоре родољуба, који се труде да ту слогу оживотворе. Не верујемо да те људе, агенте подземних мрачних сила, креће на посао љубав прама земљи и нашем народу. Боже сачувај! То су или плаћеници, који раде за туђе интересе или безумници, којима је ■ марксизам свест помрачио. Ми ове можемо и да разумемо, јер. њима ништа није свето, али не можемо да разумемо оне чија је воља слободна у одлучивлњу . Ако осмотримо наш српски простор, онда ^емо се уверити у каквој се опасности налазимо, ако остане све по старом. Останемо ли и даље несложни, шта ће бити са нама ако се комунистичка бујица са Јосипом Брозом поново сручи на нашу земљу. Неће нам ништа помоћи што су српски , комунисти једна мањина, Јер они могу добити превагу исто онако као што су 1917 године у Русији после владавине Керенскога. Многи родољуби, којима су интереси Србије и српског народа пречи од свега, јасно запажају ове опасности м чине велике напоре да . их отклоне. Злто «ине све-пмчне ^фт»» дз моглс

Они тако раде, свесни да српском народу нема спаса и опстанка све док је подељен у два национална фронта. Србија зна да њен спас лежи у једном сложном народном фронту. И зашто сада када су сви напори добронамерних родољуба упућени стварању јединственог националног фронта, зашто се затеже ,оклева и чека, иако догађаји великом брзином одигравају се. Комунистичке банде Јосипз Броза вршљаће и даље по нашој земљи, све док се Срби не оспособе да им пруже сложан, Заједнички отпор. Они ће бити опасност све док српски народ не заштити се српском слогом која би била у стању да га потпуно заштити. Треба схватити ову истину и сви треба њом да се руководе. Зато је потребно одстранити све заблуде, прекинути бесциљна наклапања, оставити се сваког ситничарства, а нарочито напустиТи клацкавицу са два краја. Треба заузети један мушки, отворен и поштен српски став. То треба одмах учинити, јер ако се несре&а деси, невреди вајкати се и кукати после. Трогодишњи напори српског народа да се сачува и спасе треба да буду крунисани успехом. Родољуби који већ толико дуго време - носе тешко бреме исто—зворности, учинили су о ? , г»лч. п' -~каз своје ј, , ; ради,

ве^ Србије и српског народа ради. Тај први патриотеки корак јесте позив свима родољубима на заједнички рад, јер комунистичка опасност постаје претећа за наш народ. Питамо те родољубе зашто оклевају са одговором? Зар Срби нису више самостални у доношењу одлуке, него треба да питају некога? Зар не треба сви да служимо само српском народу и његовим интересима? Искуство из овога рата поучило нас је колико је тачна наша народна мудрост која каже! туђа рука свраб не чеше. Спас нашем народу доћи ће од нас самих и никога вии1е. Помишљати да се до њега може доћи и другим путем или да постоје и друге могућности, велика је заблуда која нам се може тешко светити. Наша је дужност да је што пре разбијемо, да би и ови родољуби могли независно да размишљају о својим поступцима. Очекујемо да чујемо одлучну реч независних родољуба, који ће не само умирити народ него и подићи дух у њему како би био на висини догађаја данашњице. Кад таква реч падне, онда ћемо моћи сви заједно кренути на заједнички посао у љубави и у слози. Знамо да за такву мушку одлуку потребно је много самоодрицања, много праштања и заборава. Али ми смо рођена браћа, запојена истом љубављу према своме адроду и српској отаубини, зато верујемо да ћв

Ј пака срца сви поднети потребнв жртве ради остваривања заједничкога нацио1*алног фронта, Треба прећи преко много суревњивости и осетљивости, и у заједничким жртвама остварити данашњи народни идеал, за којим чезне наш народ. Апелујемо у последњем часу на све родољубе да у овом историском тренутку, руководећи се само савеш^у и љубављу према отаџбини, помисле на овај несрећни народ, који вапије за миром и слогом и који ће бити најсрећнији кад буде могао да благослови сложну браћу. Треба се брзо одлучити и испунити народну вољу ]вр свако закашњење у овом историском раздобљу може значити нашу нову националну катастрофу. Б. Ђ. Н.