Srpski narod

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

19 август 1944

ШЕР&ТИ ОПРШЈШАУ

Др Ранко Бановић: ЦРВЕНА ЗАВЕРА. Бебграл 1944, стр. 1/9. Кшига Црвена завера има за циљ да неупућене људе упозна .,са развојном лини.јом марксизма, да раскри.је његову суштину, праве циљеве и позадину ко.ја де од апстрактног, у суштини неоригиналног и неинтересантног учења јеврејина Карла' Маркса,. изградила једну идеолотију и један антинационалан поглед на свет преко кога се више, по сили ствар,ности. не може прелазити." Ова књига уствари је једва олширна, сав:есна и документована студша свих оних горућих проблема, која су свет поделила НЗ' нацИонализам и бољшевизам. а коли у садашње време налажу императив опредељења. Садржад књиге је следећи: Уместо предговора, Карло Маркс и марксизам. Марксизам у Русији до 1917 године, Јевреди изводе Револуцију, ббрба измећу црвених и белих, Капитулација пред стварношћу, Стаљин се боои за власт, Стаљин влада, Стаљин о.бмању.је, Завера прртив српског народа. У свима овим поглављима са пуно података читалац се мирно. објективно упозорава на рушилачке смерове бољшевизма, уводи се у механизам његових мрачних намера, и исцрпно доказу.је тему да марксизам није наука. да ,је бољшевизам у Русији место слободе донео тотално поро'бљавање радничких маса, а што се тиче нас Срба, др Ранко Бановић ,је зналачки изнео истори.јат марксизма код нас, рад његових, главних подстрекача и претставника, вршљаља коминтерне, наводећи кон-

кретне примере како су комунисти код нас с. „планом све растакали, подривали. омаловажавали. осме.јавали, да би у данашње време патничком српском наТзоду нанелн катаст.рофалне штете дод маском „ослободилачког поКрета". Црвена завера је књига писана дасно, прегледно, с чињеницама које се износе без злрбе и мржње. али које баш, тиме. добијају дош јачу снагу убећења. Та књига је озбиљан и документован прил®г данашњод прекод потреби „императивног опредељивања", па де нарочитв млаћи и .не обавештени. свет треба с пажњом да прочита.

ЧУДЕСНИ ПРИРОДЕ Валдемар Бонсес: Деца неба, бајка о цвећу, животињама и Богу. Превела с немачког Вера Стојнћ. илустровао И. Шеншин, корице израдио Ђ ука Јанковић. Београд 1944. Изд. „Југо• исток". одељак „Пл^ва птица". Стр. 216. Добили смо још једну добру књигу из пера доброг писца, у врло добром преводу, у врло Vкусно : оиреми. књигу коду могу са задовољством читати и стари и млади,

ДОСИТЕЈ 3А ДЕЦУ

Доситејеве басне за децу. Савременим језиком пре• причао Милош Стевановић. Илустровао и корице израдио Ђука Јанковић. Београд 1944. Издање „Југоисток". Стр. 95. Стари Доситед, пун мудрости и благонаклоности за свод народ, ;ош увек де актуелан добрим делом сводих просзетитељских идеја. Његова теорида о здравом разуму . током времена и током развоја људске мисли. претрпела (е неке измене, као што де уопште рационализам измењен, али је стари Доситед умео да прибере довољно зрелих и традних опажања, кода ће увек бити на дневном реду. Једно од традних дела {есу До ситедеве расне. У њима је изражено искуство . целога света. V њима је на лак и пригодан на чин , казано много од практичне

мудрости. па се као такве увек радо читају. Сада су се подавиле Доситејеве Басне за децу коде де Милош Стевановић зНалачки препричао савременим дезиком. тако да'су такорећи препрроћене. врл-о приступачне и врло придатне за читање. Доситејеве Басне за децу веома пригодно је илустровао Ђука Јанковић. Цртежи су дасни коректно раћени. и својом симболиком потпуно одговараду тексту, тако да ова књига претставља леп прилог нашод дечјод" књижевности. Са овако савремено опремљеном књигом. српска деца још при својим првим коратдима на путу просвећивања, моћиће без замора да ^ћу V мисли старога Доситеда и да преко његових басана осете како су наши писци тш пое 200 година имали на првом месту жељу да буду „полезни своме отачаству".

односи и ЉУДИ Валдемар Бонсерс те неоспорно даровит ' писац. прави песник у прози. богат у мотивима. са сдадним огшсима природе. фабулом живом-; заплетом. ^анимљивом. тако да се књига Деца неба не испушта , из руку. Писати ба.дке о. цвећу, о живо: тињама. о Б огу ни надмање ниде лако кад се зна колико де о том предмет^ већ 'писано, али Бонсерс 1е обдарен богатом маштом, а поред тога свет бадки уме да претстави на реалистички, уверљив начин, тако да код њега чудесно и немогуће изгледа као стварно и могуће. Оно што де он написао о смрти старог храста. о .тундељу. о ладолежу. о вилинскод ноћи. о виљењакуч Vзори су како савремени писци и савремена књижевност обраћУДУ надтеже проблеме маште. како невероватним догаћадима даду тон тако зване „зачаране истинитости". Деца неба је књига кода ће дати многе поуке и самим надцим дечјим писцима а причинити мно га задовољства свакоме ко де узме V руку. Превод је врло добар. језик чист, ведар. испоаван: књига спа да V успеле обрасце преводне књижевности. Илустрована страна такоће де успела. Понављамо. добмти смо дедну добру књигу, с кодом се иде корак даље у нашод преводнод књи жевности. књигу кода ће и нашим писцима и на-шим читаоцима припомоћи дг боље схвате чудесне односе измећу природе и људи онако како их савремени писци решаваду.

ИЗ КУЛТУРНЕ ИСТОРИЈЕ

Родитељи Вука Карацића, Стефан и Јегда. имали су пре њега 1ош петоро деце. али се нидедно не могаде одржати у животу. На род V Тршићу. а и сами родитељи Вукови. веровали су да вештице деду децу те зато брзо умиру. Зато смислише да новороћенчету даду име Вук. дер су веровали да „вештица не сме на вука — курдака", И збиља Вук не подлеже судбини своде браће. Он оддача и . на радост сводим родитељима. на славу Србима и свима Словенима. ни дедна му вештииа не нахуди."

Кад се В ук био обратио Димитрију Давидовићу и Фрушићу, власницима и уредницима „Србских новина" у Бечу, са предлогом да задедно израде српску граматику, ови му одговорише: — Прођи се. богати. будалаштине! И не хтедоше ништа учинити V том смислу. Још у првом издању своде „П.јесна^ице", 1814 године. Вук се залагао за граматику чиду де потребу озбиљно схватаб. Он де ту предлагао да се неко дави сам и напише граматику. пошто је себе сматрао неспремним за тад задатак. Напомињао је да би се ове граматике морао држати свако ко пише и претио је: „Црн му образ коди не буде умео, или не буде хтео владати се по ономе", тодест по ономе што би било прописано у тод граматиии.

Последње речи Симб МилутиноВића-Сарадлиде. на самртном одру. биле су: ..Кад бих се опет родио. желео бих да будем оно што сам био!"

/Ј