Srpski pčelar

друштво дозволило атентат на најспособнијег и највреднијег радника на иољу пчеларства, који је у колико ми је познато, у самој краљевини Србији. четири пута одликован од разних друштава дипломама почасног и редовног чланства и кога је бивша београдска „Пчела“ назвала: оцем рацијоналног пчеларења у Срба. Претпостављајући то нећемо за сада да досађујемо cpn. пчеларском друштву, него ћемо да се поразговоримо са г. А. Ж. Јадни г. Ацо будите уверени да вас од свега срца жалимо што џилитом којим се бацисте на г. Ј. Ж. сами себе љуто осакатисте. Жалимо вас, што већма него Топал паша за славом жудите, а слава од вас бега далеко далеко. Жалимо вас али вам помоћи не можемо, што сте се тако касно родили а још дуже спавали, те људи већ све измислише, а вама баш ништа пе оставише. Та ми знамо да се ви љутите и на тога Ђерзона што измисли кошницу са покретним саћем, и на Берлепша због његова оквира, и на Хрушку због центриФугалне снраве и на Меринга и друге. јер ми смо уверени да би све то ви г. А. Ж. измислили. А како тек да не нланете својим нраведним (?!) гњевом на проФ. Ј. Ж. који до њега пусто пчеларско поље најлепшим миомирисним цвећем окити, одакле сте се и ви г. А. Ж. п многа пчела туђица слатка нектара насисала. Ко да се не љути на тога Ј. Ж. који већ четврт века на томе пољу ради у кад би то све новорођени реФорматор г. А. Ж. преко ноћ створио. Што се г. А. Ж. тако касно из дупље ваше на рад кренусте, зашто се боље не пожуристе? Па ако не онда када је пчеларску њиву почео обрађивати проФ. Ј. Ж. за што бар не нренусте и ви и ваши сарадници онда када је пре својих 14 —15 година „Кчела“ у Београду излазила, него пустисте да се и по њој опет тај проФ Ј. Ж. са својим ученицима шири. Три четврти чланака у „Пчели“ радови су г. проФ. Ј. Ж. и његових ученика г.г. С. Косановића, Гене Илића, Јов. Жнвковића, Јов. Милојевића, В. Лукића и т. д. Па и саме слике које је та пчела доносила цртали су опет богослови и ученици Ј. Ж. покојни Манојло Жутић и писац ових редака. И гле чуда! Не нађе се тада ни г. А. Ж. нити икоји од садашњих сарадника „Пчелара“ да стану на пут тој инвазији Ј. Ж. и његових ученика; већ је тај рад оберучке п са највећим похвалама приман, јер је добро дошао. Данас пак нашли сте се ви г. А. Ж. да се блатом баците на сав тај благословени и берићетни рад, заслепљени жеђу за славом. И нехотице ми падају на ум дивпе Гундулићеве речн: Ах! чјем си се захвалпла Ташта људска охолостп! Све што више стереш крила, Све ћеш пака ниже пасти. Па тако и ви г. А. Ж. у место славе побрали сте срамоту пред

42