Srpski pčelar

рист од пчеларења. У тијем се ппсмима разлаже: Шта нам даје пчеларство? Ко може нчеларпти? Матерпјална корист од пчеларења. Пчеле оплођавају биљке. Морална корпст од пчеларења. Пчеле оплођавају биљке. Морална корпст од пчеларења. Здравствена корпст од пчеларења. Научна корпст од пчеларења. Прво упутство у пчеларење. Писап је све то разложио лијеппм коректнпм језиком п врло лаким стилом тако да та иизма његова добивају прпвлачну спагу. те ће многога, који није пчелар, а буде пх читао, задобптп за лчелара. Ми препоручујемо ова ппсма од свега срца почетнпцима, у којпма ће не само наћи поуке пего п душевне насладе, које отварају врата пшром у чаровно царство појезије екопомске. Г. у. ф** Србобран народни сриски календар за иросту 1899. г. уредио Игњат 11. ДимиВ. Цена 40 новчиЛа. Оно што рекосмо у прошлом броју ирпказујући „Орао“ календар можемо скоро од речп до речи поновптп овде приказујућп ову народну књпгу. По садржају п но спољашњој лепоти заслужује ова књпга пме „народни српски календар“, По вредности не бп се та књига постидела нп као пародна књига и код већих парода. Осим многлх лепих слика и многих добрих и корисних чланака, који украшавају ову иародну књпгу спомињемо овде пчеларски чланак пз пера глав. уредника овог листа: „0 кошницама и ичеларењу*. Ову народну књигу препоручујемо свакоме те и оиет ионављамо да би требало да наши свештеници и учитељи обавесте народ, коју књигу да узимају, да не би у место „Србобрана и и „Орла и иреварени били и куиили „бофл“ из књишаре Bpafie М. иод именом „„Велики" Србобран“ или „„Велики? Орао и . Д* Сриски великокикиндски илустровани Калсндар за 1899. год. уређује Љубомир ЉотиЛ, година 19-та. II ово је већ од пре познат као један од добрпх мањпх календара. II ове годпне му је садржина леиа и здрава и зато га препоручујемо оиима, којп купују мање календаре, пена му је 25 новч. У овом калепдару пма пчеларски члаиак одМиливоја Чудомировића са натппсом: ДВз ичеларства?“

Пабирци

На снупштини њемачних и австроугарсних пчелара држаној сепгембра у Салцбургу говорио је Дикел о својој ипотезп, која иде против теорпје Ђерзонове. На тој се скупштппп појавпла Диклова ипотеза, ту се расправљала и ту је сахрањена заједио са лажним ексцериментпма Пењића, уреднпка „Хрватске пчеле“. На пстој је скупштпни углављено да се држп до годпне скупштпна пчеларска у Келну. У Винодолском Законику од год 1288. долази §, ноји се тпче пчеле, овај: OuJijif, ако нигдо в ноцји ће Bкрлд к оснкB ники ског, кола на гBлlнB жито, вола на Здници. к /ИЕСТИ ГДИ Cf С\'ранаlo Пчf Д f, ЛЈ fД : TđKOf П/ШТИ KHf3S иикар.

51