Srpski pčelar
Књижевност.
Д Изашла је књига: Српске земљорадничке задруге Разговор Срба ратара о земљорадничким задругама чуо и ирибележио Павле Аршинов Загреб 1898. Стр. 86. вел. осмине. Цена 40 новч. (1 динар) штампа сриске штамиарије. Ову красну књигу која је популарно написана у облику разговора а која има сврху да уиозна читаоца са коришћу, коју пружају земљорадничке задруге препоручујемо најтоплије свакоме и свима. *** Изашао је 11. и 12. број „Hrvatske pčele“ у којем уредник тога листа на чланак: „Ђерзон, Дикел и уредник „Хрватске ичеле“ који је штампан у прошлом броју „Срп. Пчелара“ од гл. уредника не одговара ништа! Зашто? ! на то eefi одговора не треба! Г. Пењић се држи оне латинске и у овој прилици: „si tacuisses. . .“ јер мнслп може бити многима неће доћи до руке тај број „Срп. Пчелара“ па се неће знатп за његадајеон „врло вешт и кад се ослони па оно што је туђе. У истом броју уредник „Hrv. Pčele“ праш.тајући се са овом годпном признаје спромах да је била „кобна“ по њега и његов лист II каже: „Hrvatsku pčelu“ stiže u toj godini čudan udes, koji bi ju i skrhati mogao da nije jošte u nje krepke životne snage i žeIjezne volje“. Ту изјаву уредника „Н Pč.“ могу читаоци „Н. PČ.“ узетп на знање с том изменом, да је заиста чудно да се „Н. PČ.“ под уреднпштвом таковога уредника као што је Пењић могла одржати п може одржаватп, јер ту нема ни трунп „krijepke životne snage“ као што он сам па своју руку то тврдп али има заиста „жељезне воље“ у онпх, којп одржавају на челу оргаиа пчеларскога друштва Пењића. Поред таковога рада задесиће без сумње „чудан удес“ и наићи ће „кобна година“ не само на „Hrvatsku pčelu“, њезина уреднпка него п на пчеларско друштво, јер ће изгубити свакп углед п код непчелара п код странаца као што су изгубплп углед код онпх, који пх знају п познају.
Пабирци
У „Пчелару“ београдском бр. 12. читамо ово: „Чувени амерички пчелар, отац амерпчког пчеларства, Лангстрот, умро је ове године и сад амерпчкп пчелари прпкупљају прилоге да му подпгиу споменик. И заслужпо је, јер је он доиста био велики пчелар“. Ту белешку мора бити да је послао г. Јов. 11. Јовановић г. Аци Живановићу, уреднпку „Пчелара“, јер он по својој навици илп пзврће ствари пли из незнања пукога говори и пише. Тако је и овдје казао да је Лангстрот умро 1898. г., а могао је у „Српском Пчелару“ од 1897. г. у бр. 6. читати, да је Лангстрот умро 1895. г. 6. октобра. Јосим ЖивановиЋ, трговац и пчелар има више готових
66