Srpski pčelar

Но у колико си драг свакоме хришћанину, још не обичним миљем и посебним уживањем испуњаваш данас груди пчелареве с тога, што си ти једини празник у години, који широм отвараш врата на палати и колиби, благословеним производима наших злаћених пчелица. Нема ваљда српске куће, која на Божић не припаљује воштаницу и не медља јела своја богоданим сокомпчелињим. На свакој богатој соври и сиромашној трпезици трепери већа или мања воштаница, а јела се слађаним и миомирисним медом заслађују, јамачно с тога, да и тело бар до некле ужива сласти, у којима душа данас плива. У српској кући поред сваког божићњег колача стоји суд са медом. Ту је вареника замедљана медом, ту кухано воће заслађено медом, па резанци с орасима и медом, па чесница преливена медом. Полаженик се служи медљаном ракијом, а где се уз то кава слади и и колачи месе с медом, ту мора свакоме пчелару срце бити на мери, те задовољно кликнути „а куда ћеш више!“ Благо ли би било и нама и пчеларству, када би нам наши столови чешће тако изгледали, а не један пут у години. Потрудимо се да нам бар у том погледу буде Божић што чешће преко године, те да не морамо уздисати, што нам је Божић један пут у години. Отварајмо на нашим домовима широм врата благотворном и лековитом меду, а затварајмо их пред углађеним и белим момчетом шећером, које се само да би нам се допало заодело у црно салонско одело, а уз то баш према данашњем модерном добу и укусу нит’ смрди, нит’ мирише. 0 благодатном утецају меда на тело човечје, писано је већ доста и у самој српској нчеларској књизи ; iia ипак још смо увек доста далеко од оне сретне мете, којој би хтело то писање да нас одведе, јер још не умемо достојно да еценимо мед као храну и лек. Ми се хвалимо и поносимо да смо одмакли далеко у култури, а овамо не умемо да ценимо мед ни онако, као што су то прастари и стари народи умели. Јегипћани, Јудеји, Грци, Римљани, стари Словени, Германи,

50