Srpski pčelar

онолико, колико у оној за Ш. разред. У место да је у читанци за IV. проширено и недопуњено оно што је учињено у Ш. разреду, овде је иредмет о пчеларству баш никако обрађен. Пчеларство је у тој читанци заступљено неким рогобатним чланчићем без репа и ушију, који носи натпис: „Како сам нашао дјецу пчелиих матица“. Чему хоће тај чланак да научи децу, ја незнам. Натпис исте приче не слаже се са садржином, јер се из садржине види да дечак који прича, није знао ни шта је матица, није дакле могао ни наки. Из целе приче може дете научити неколико искварених управо неичеларских израза н. пр. одројити, пчеле су гудјеле, ројка, за тим ’ препотопско мишљење: да је матица то исто што и краљ у народу и т. д. То је све чему се могу наша деца у Ш. и IV. р. научити. Пчели тој саразмерно најкориснијој животињици поклоњено је исто толико пажње а можда и мање, колико змији, жаби, кртини, јежу или другој којој животињи. Где је учитељ пчелар, тамо се при свем лошем градиву можемо надати успеху, јер ће учитељ добром вољом и приватним трудом надокнадити ону празнину, која се у градиву налази; но тамо где учитељ није пчелар, те се буде држао само у читанкама прописанога градива, тамо ће дете изаћи из IV. разреда, а иеће знати разликовати пи пчелу од трута, од користи пак коју нам пчела доноси, дете ни појма нема, и у таким случајевима биће дакле успех из пчеларства раван нули. Оно што је нренебрегнуто у редовној школи, хоће да се надокнади у читанци за опетовнице, тиме што је у истој повелики чланак намењен пчеларству. Но кад знамо како по огромној већини наших села стоји са опетовницама наиме како се исте похађају и како се у њима учи, то само жалити можемо што се пчеларству у редовној школи више бриге не поклања, тако да пчеларство деци још у редовној школи омпли, тада би дете и као опетовничар радо продужило оно iiuo му је већ раније омилело. Осим дакле школских књига, узрок је још што пче-