Srpski pčelar

му се родитељи вратили. Отац му је био научно образован човек те је од њега наследио тежњу за науком уопће а особито за микроскопским истраживањима. Из љубави према пољском животу настанио се у околини Лондона. Ту се 1860. године почео бавити пчеларством. У први мах држао је три до четири кошнице са покретним саћем ради свога уживања, но наскоро када се боље упознао са пчеларством умножио је број својих кошница до великог броја. Од године 1870. почео је свом снагом на томе радити да подигне значај рацијоналнога пчеларства на висину народноекономске вредности. У ту сврху пресели се он у други крај много бољи за пчеларење. Ту је он показао и доказао сјајне успехе у своме пчеларењу, тако н. пр. од 12 кошница добио је једне године 700 Фунти меда а одмах друге године од једне једите кошнице добио је 209 Фунти меда. Своју тежњу за ширењем и утврђивањем рацијоналнога пчеларства у народу засведочио је и тиме што је од године 1870. вазда подстицао народ у својој околини примером и живом речју на пчеларење. Осим тога о свом трошку набављао је много кошница са покретним саћем те их је поклањао почетницима. Кошнице са покретним саћем поклањао је само оним почотницима, који су му дали реч да неће пчеле гушити сумпором. Уз то је делио кошнице као награде оним пчеларима, који највише меда наберу. Тако он и данас чини. Када се 1874. године основало британско пчеларско друштво буде изабран за председника тога друштва. Од то доба вазда врши Кован ту часну службу на коју га друштвени чланови сваке године избором постављају са задовољством на опћу корист. Колико је томе друштву привредио види се из тога што се то друштво разгранало у врло много око 50 окружница, које са успехом живе и раде. На његов предлог установила се такова једна комисија, која има задатак да поједине људе испита колико знају и колико су вешти у пчеларењу, па према томе да истима издаје сведоџбу првога, другога или трећега реда. Такве сведоџбе су многима од велике користи биле, јер су многи на основу њих добили службу као „пчелари/ Кован је од почетка био вредан сарадник познатога пчеларскога лпста „Britisch Вее Journal“-a. Његови чланци у том

70