Srpski pčelar

III. Спајај слаба друштва!

ирошлога месеца да једва има у свакој кошници шака пчела? Вараш се ако мислиит да ће тп онај мед или шећер иропасти који би ти дао твојим пчелама у гладно доба. Накрмиће оне теби већ ту твоју љубав чим им се даде прилика. Зато кад нема паше и кад нема у кошницама меда, а ти вољно и вредно прихрањуј твоје нчеле, оне ke ти то десетоструко вратити.

Да ти се даде прилика, па да реком потече мед и млеко али да знаш да ће то тећи само за кратко време, зар не би пожелео да имаш што више руку или што више друштва које ће грабити док се може ? Мало час сам напоменуо да шака пчела не може ни за себе нанети колико им треба а камо лп и за тебе па ма мед и реком текао. Друштва пчелиња треба да су јака па да нанесу за себе колико пм треба и да преостане за ичелара. Зато пе трпи слабице пего их спајај. Боље ти је имати и десет ваљаних друштава него стотипу слабих. Одг. уредник

Један важан прилог историји пчеларства у Срба.

„Гласу Српске Краљевске Академије“ LXIV други разред, 40. 1901. има од Дра Драг. М. ПавловиКа чланак са натписом: „Финансије и иривреда за време аусшријске владавине у Србији (од 1718. —1739.) ио гра(и из Бечких архива.“ У томе прилогу има један сдломак који пам приказује како се неговало у оно доба пчеларство у Србији. Тај одломак на страни 22. овако гласи : „Пчеларство је било најразвијенија грана срнске привреде. Рачупало се. да би само порез од пчеларства могао дати контрибуције. У поче.тку аустријске владавипе оно је још више коракнуло у напред. Тако је београдски округ у почетку (због велике војске) имао

169