Srpski pčelar

тове дакле не убијају пчеле као што се обично мисли, него они умиру од глади, јер им пчеле немају да даду млијеча, немају млијеча да их њим нахране. Што пак видимо да пчеле извлаче трутове напоље из кошница, то чмне и са пчелама мртвим и неспособним за рад. Па тако су сад и трутови малаксали од глади, изнемогли, на умирању, те их пчеле као болесне вуку напоље по инстинкту и што их више не веже никаква Физијолошка свеза са њима, тј. не хране их, не дају им више млијеча. Трутове дакле не туку пчеле и то је лијепо протумачио стари свештеник ШенФелдо младопчелар. Ово се дакле све да лијепо протумачити и по законима развитка легла и народа, чему је ударио темељ Герстунго, који стоји иа врху младопчеларске школе. Ја сам овде покушао да вам у кратким потезима представим органско схраћање друштва пчелињега, да вам представим да и у друштву пчелињем владају закони, да и у развитку легла владају закони и њеки ред. Ако и није све свето, што говоре младопчелари, али је оно бар тијем ударен тсмељ за даљи рад на бијогогији пчеле, о којој се досад сасвијем мало што знало или се управо ништа није ни знало. Ђервон и његове присталице говоре да је све ово што говоре младопчелари о органском схваћању друштва пчелињега и о законима и реду у развитку легла и друштва пчелињега, несмпсао и просто трабуњање, а ја мислим да није тако и да све оно што уче младопчелари има смисла и да треба на томе даље заједнички и сложпо радити, а такође ћу слободно рећи да неувели вијенац оплетен партеногенезом на глави Ђерзоновој губи од своје свјежине, кад се диже глас неправедно на Герстунга и ШенФелда и младопчеларе, који очевидно имају заслуге за, бијологију пчеле.

Пчелиња паша.

и највеће познавање теорије пчеларства ни најбоље умење практичног пчеларства не може осигурати пчелару добар успех ако нема добре пчелиње паше т то зна сваки. Поред добре паше пчелари и са малим знањем теорије и умењем у праксп олако долазе до

208