Srpski pčelar

црвене дјетелине, из које наше пчеле не могу, јер немају доста дугачке рилице, којом би могле допрпјету до нектара у црвеној дјетелини. Учитељ Мук на скупштини њемачких и австроугарских пчелара у Франкфурту у својем говору каже да је мјерио рилицекрањских, талијанских и златнпх пчела (американских), па је нашао да крањске пчеле имају најдужу рилицу, па онда талијанске, а најкраћу рилицу да имају златне пчеле. Ђузепе Гарибалди био је таксф пчелар. Из његовадневника впди се, да је 24. ц 25. маја 1873. из 22 кошнице добио 50 фунти меда и 20 фунти воска. У 9. 10 брсју „Hrvatske pčele“ каже се да је директор реалке Евген Каменар потпредседник земалскога ичеларскога конгреса. Ми бисмо молили славно уредништво „Hrvatske pčele“, да нам каже какво је то друштво, јер под тијем именом није нам познато, да живи какво друштво у Хрватској и Славонији, илп можда не допушта стомак уреднику „Hrvatske pčele“ да каже право име томе друштву. У 9. 10. броју „Hrvatske pčele“ има интересантан пабирак с натписом „Питомост и наука у зкивотнња и . Тај пабирак гласи: „У наше доба не има више животпње, која се не би дала марљивошћу и устрајношћу више, мање припитомити. Збиља нам се често чудити, каквим се различптим мајсторпјама и најмања животиња научи. Тако је путовао прије неколико година Њемачком неки Америчанин који си је служио свој свагдашњи хљеб својим укроћенпм пчелама.. На подану заповјед сјеле би му пчеле на браду и лице у облику роја и тако му начиниле браду, а ниједна га не би убола. На други знак оставиле би га и с.јеле на објешени сат. У циркусу је представљао дпвљака, који је бпо сасвим покривен пчелама, а када би. на то пукнуо из самокреса, одлетео би за хитцем читав рој у два скупа. Какав је труд уложио овај вјештак, док је своје пчеле научио овим мајсторијама!“ Овај је пабирак уредник „Hrvatske pčele“ преписао из „Pobratima“ и пропратио га овијем ријечпма: „Како је то лист за нашу младеж, а и старији га радо читају, многи се сигурно зачудио оваковим вјешто дресираним нчелама“. Ми се пе чудимо што се многп непчелари чуде овоме, али се чудимо, да једаи уредник пчеларскога листа „Hrvatske pčele u може вјеровати у овако што!!! Рој се пчелпњп не може дресирати, а како је могуће онаке комендије изводитп с ројем, казаћемо у другом броја „Српскога пчелара“. * Под знаком сабира пабирке уредник „Српскога пчелара“.

176

За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. треба се обраћати на „Српску пчеларску задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСНОГА ПЧЕЈIАРА“ у Нарловце. Власник и издавалац Српска Пчеларска задруга у Руми. Штампа Српске Манастирске Штампарије 1907. 478.