Srpski pčelar

ђаци једу и пију, изрезана су бритвама имена старих ђака, који су њекад штудирали у Ерлангену и садашњпх, који сад штудирају. До зоре разлијежу се улице од пјесама накресаних ђака. Па у љето кад притисне у јулију она несносна врућина, ђаци би изнијели столове из крчме, па би их понамјештали насред улице, те би тако у пијаначком весељу и вици проводили до зоре. Никоме тамо није то зазорно и полиција се и не осврће на то. Шта више курзисте, који су пз Австрије тамо били на пчеларским курзовима тврде, да у Ерлангену и нема полиције, јер нијесу никад опазили којега полицајца, мада су проводили и они ноћи као и други ђаци у Ерлангену. Курзисте су заборавиле, да су пчелари. Пчела не трпи пијаначке теревенке. Шта ће на то рећи наше антиалкохолисте ? Ми ово нијесмо навели за подражавање другима, него да се види, да овај двадесети вијек није чист двадесети, јер у њему има гадних навикв још из осамнаестога вијека.

Јов. Живановић.

Пабирци.

У 11. броју „Орпскога Пчелара' 4 у пошљедљем пабирку оно продуцирање са ројем пчелињим може се протумачити, ако је онај, који се продуцирао са ројем, имао у руци матицу свезану па концу, те је рој морао ићи за матицом. Гдје је онај, који се продуцирао метнуо матицу, тамо је за њом морао доћи и рој. Тако је то морало бити, иначе се рој не може дресирати. Рој се апсолутно не може дресирати. То је сваком појмљиво ко зна шта је рој и да пчеле љети живе само шест недјеља.

—ОГЛ А С 1 На продају имам 12 пуних америнанни. Јаково, 16. X. 1907. п. п. Сурчин ЛАЗАР ПOПOIШБ равн. учитељ.

188

За све што се тиче администрације од I. јануара 1963. треба се обраћати на „Српску пчеларску задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСНОГА ПЧЕ/IАРА“ у Нарловце. Вдасники_издавалац Српска Пчеларска задруга у Руми. Манастирске Штампарије 1907. 706.