Srpski pčelar
мене температуре и сунце не може лако да загреје кошницу те пчеле и не излећу без потребе. Кошнице треба правити од дасака дебелих 3 до 4 sm. Ово је добро још и за то, гато оваке кошнице дуже трају и што су сигурније за пренашање на бољу пашу. Неје забадава речено: што је боље то је јеФтиније. Ако cg мед ушећери треба пчелама дати меда у заклопљеном саћу. Ако су изгубиле матицу, треба такову кошницу забележити и доцније јој додати залишну матицу или је спојити са другом кошницом. Домаћа живина, пси, мачке и птице узнемирују пчеле. За то их треба гонити са пчелињака. Пчелињак треба да је ограђен. Ако буде лепих сунчаних дана, пчеле ће излетати. Из којих кошница пчеле не излећу, из тих не треба силом гонити пчеле на излет. Сваки излет у зиму однесе много пчела. Пчеле не ће излетати, ако смо их као што треба узимили и ако имају преко зиме мира. У време зимских излета добро је посути пепела или исечену сламу између редова кошница. Дугачка слама неје добра, јер се у њој пчела заплете и док се искобеља озебе, укочи се и пропада. Ако смо кошнице узимили као што треба онда је најглавније мир на цчелињаку. Ко је вешт и ко има времена може сад у зиму, кад и онако нема великих послова, правити кошнице и друге пчеларске приборе спремати. Ко није вешт и ко нема времена за те послове, тај нека се обрати на трговца и пчелара г. Јосима Живановића у Ср. Карловцима, па нека иште ценовник, па ће тамо наћи све што му треба и биће добро и тачно послужен. Зимске дуге вечери треба проводити у читању добрих пчеларских књига и листова. Кад будемо стекли више теорије, тада ћемо боље познавати природу пчелину и тада ћемо према томе и мање погрешака у „пракси“ правити и тим с већим успехом пчеларити и биће нам пчеларство „забава драга“.
Сима Жигић парох.
Пчеларева реч на нову годину.
„Док нерадин мора да тражи своју срећу у другима, дотле човек навикнут на рад, налази у самом себи највише задовољство“. Жил Пејо. „Ђаво се брине, да нађе посла онима, који ra немају“. Пословица. Живот је био и биће кад тежа кад лакша борба. Ту борбу осећају сви и физични и умни радници. Терете, који су нас све као Алпи притиснули, осећамо сви, па опет нас је тако мало, који се држимо мудрих речи: „помози себи, па ће ти и Бог помоћи ! ц Живот је све тежи, па зато морамо тражити што је могуће више извора, који ће нам борбу за живот олакшати.
3