Srpski pčelar

јева, као што се то и данас још ради код првих пчеларских мајстора, код напредних Немаца, него имитирамо природу, одређујемо и извађамо сами приплод свога пчелињака, како и колико хоћемо. Ако и није то његова оригинална мисао, он ју је пригрлио, опробао у пракси на много начина и најбоље нама предао. Како ми је жив у души још и данас онај осећај дивљења, који се родио у мени пре 20 година, кад ми је први пут мени самом! (ПроФ. Живановић није тражио само велике аудиторије, него ако је нашао ма у једног само воље за пчеларење, упућивао га је неуморно и одушевљено, као што други раде само пред великим скупом) проф. Живановић показивао на свом пчелињаку у пракси вештачко ројење, кад сам гледао први пут нашег пчеларског вештака, како размешта и матице и пчеле и трутове и саће и мед и кошнице по својој вољи! Као што вештак на гласовиру заповеда своме инструменту, тако и он заповеда пчели и њеној природи и ту свест своју и ту власт своју дао је и нама. Професор Живановић има велика смисла за наше пчеларске прилике. Први ученици у пчеларству били смо му ми свештеници. И он удешава пчеларење управо за нас. Он добро зна, какав је свештенички позив и посао, јер и он је такорећи свештеник без мантије. Он хоће да сачува свога свештеника, да не мора летити за ројем у суседству, да не мора на дужности својој мислити: сад ће ми рој утећи, него нас је научио да кажемо: „сутра ћу направити толико и толико ројева од ових и ових кошница*. А колика је то добит за чиновника, зна најбоље свештеник пчелар.

Учитељу драги! Као што оно апостол Господњи Петар рече у храму јерусалимском: „Сребра и злата нема у мене“ (Дј. ап. 3,6), тако Те и ја поздрављам: Сребра и злата нема у мене, да Ти принесем на дар о Твојој седамдесетогодишњици, нити Ти то од мене

51