Srpski pčelar

знањем и топлом захвалношћу. Признање и захвалност, то је једино, чиме му се и ми као и многонапаћени народ наш можемо одужити«. Прећи ћу преко других листова, који су онда оценили велике заслуге Живановићеве, па ћу понешто изнети из чланака, којима су „Нови Србобран“ и „Застава" обележили тридесетогодишњицу рада проф. Ј. Живановића, на пољу пчеларства. „Нови Србобран“ у својем увоцном чланку: „Тридесет година рада“ (бр. 189. ех 1905.) осим осталога рекао је ово : »Филологија и економија, две доиста раздалеке струке. Па зато обично људи, који се баве једном од њих, неће да знају за другу, што није ни чудо, јер свака од тих струка тражи цела човека. Ретко је наћи човека, који се интересује за филологију и економију, а камоли који се у исто време одаје свом вољом једној и другој струци. Међу те ретке и заслужне људе спада и познати наш српски филолог, заслужни пензионовани професор карловачке гимназије Јокан Живановић. Ове године навршило се ето 30 година, откако тај вредни радник са изванредном истрајношћу, гвозденом вољом и великим разумевањем ради на једној од најлепших привредних грана Када узмемо, колико је Живановић поред своје проФесорске службе радио и урадио на српској филологији, и када ма и летимично прегледамо његове по силним листовима разбацане и посепце штампане радове, мислили би да je у ту струку ставио сву душевну снагу своју. Али вредни Живановић не задовољава се само тиме. Његова племенита душа и другу бригу брине бригу о својем народу, о материјалном подизању и напретку тежака нашег „снази нашега народа* и т. д. „Проф. Ј. Живановић показао је, како гвоздена воља поред свију препрека долази жељеноме циљу. Живановић осим тога што је изједначио рационално пчеларство у Срба са рацион. пчеларством осталих

41