Srpski pčelar

ПОГОВОР.

Госп. се Жигић затрчао у овом чланку, кад каже да су њеки чланци у мојој књизи „Српски Пчелар“ застарјели. Из тога се види, да г. Жигићу није позната литература о нојединим члавцима. Тако он каже за мој чланак „Духовна страна у пчела" да се мјесто тога данас каже: „Инстинкат и интелигенција у пчела". Шта xofce тијем да каже г. Жигић? Зар „инстинкат и интелигенција“ није „духовна страна у пчеле"? Шта се из тијех натписа може видјети? Садржај тијех чланака требао је изнијети г. Жигић, па казати каква је разлика између њих, па онда бисмо могли видјети је ли чланак „духовна страна у пчела" застарио. Требао нам је изнијети како мисле природњаци и филозофи о духовној страни у пчеле и јесу ли сви сложни у том питању. Г. Жигић вели: мјесто „духовна страна у пчеле" данас се каже „инстинкат и интелигенција у пчела." Из овога се види, да му није позната ова ствар како данас стоји. Данас има четири мишљења о интелигенцији у пчела. Једни мисле, да пчеле све раде по својој намети и не ће, да знају о каквом инстинкту. На челу им је био Бихнер и Брем. Други мисле, да су пчеле blosse Reflexmaschinen olme sinnliclie Empfindung und VVahrnehmung. На чему им je универзитетски проФесор Бете и познати пчелар поп Герстунго, који пчелу назива strohdumm. Трећи мисле да код животиња, па и код пчеле влада инстинкат и интелигенција. Који тако мисле, то су ови знаменити природњаци : Дарвин,) Романее, Форел, Шенихен, БутелРеиен, Циглер. Ови дакле мисле, да код животивьа влада инстинкат и интелигенција као и код човјека, само што код човјека интелигенција превлађује инстинкат, а код животиња инстинкат иревлађује иптелигенцију. Осим бвијех мишл>ења има још једно мишљење. које заступа Васман. Он држи да код животиња влада само инстинкат. Осим инстинкта он држи да и оно, што је код животиње на искуству основано, да и то припада инстинкту. Он одлучно пориче, да је интелигенција код животиња оно, што је основано на искуству, на памћењу, на опажаљу, на сјећању. Он држи, да све то спада у инстинкат. А интелигенција је њему само оно, гдје се може говорити о субјективној свијести смјера, о Формалним закључцима логичним, о духовној моћи апстракција, дакле о духовним исказима, који специфично припадају човјеку. Вазманова је књига о инстинкту и интелигенцији (Instinct und Inteligenz im Thierreich) у животиња врло оштроумно написана, али нама се чини, да је Дарвиново, Форелово и других мишљење о инстинкту и интелигенциЈи основаније. Својом деФиницијом инстинкта и интелигенције смјера Васман на нешто друго. Он је својом деФиницијом начинио провалу између животиња и човјека, Тијем држи, да је ослабио Дарвинову теорију, а већма поткријевио ексистевцију Божју. Он вели за интелигенцију у својој књизи ово: „Интелигенција је што човјека човјеком прави..