Srpski pčelar

Добар пчелар мора помоћи. да му и у рђавој години не буду друштва слаба. А до јаких друштава и у слабој години, долази се прихрањивањем, само прихрањивањем. Неприхрањивање је узрок пропасти наших пчелињака. Неприхрањивање у мршавој години, па и у доброј години кад настану дуже паузе (размаци) узрок је, што су у нас ретке добре године. Ми зовемо добрим годинама само оне, кад је и »прошће медовито« и кад и последња кубура од пчелара добије пуне канте меда. А ако нема непрекидне паше и то добре паше, настаје кукање међу већином наших пчелара. Нећу да браним доиста рђаву годину 1923. Али истини за вољу морам рећи, да је више у средњу руку добрих година за пчеларство, него рђавих, и да би биле ретке праве лоше године, кад би пчелари прихрањивали своје пчеле кад је то потребно. Ова је година доиста била рђава за већи део Срема, али ипак да су пчелари своје пчеле прихрањивали за време размака и да су тако одржавали своја друштва на снази, добили би колико толико меда, јер и у овој лукавој години, било је од времена до времена понешто ма и кратке паше, али су друштва била преслаба, да ту кратку пашу исцрпе. Многи ће пчелар рећи: па шта ћу ја имати од пчеларења, ако ћу непрестано пчеле хранити ? А све кад бих хтео, меда немам. а шећер је прескуп. То, баш то је невоља, што у наших пчелара много пута нема ни за лек меда. Мед се прода брже боље, а о прихрањивању пчела, у случају рђаве године, не мисли се. Истина, у Срему се могло пчеларити и без прихрањивања, јер у већини сремских места, налазило се поред две три главне паше и у размацима по нешто цвета, који је пчелама давао меда и одржавао их на снази. Зато, што су таке прилике биле у Срему, којих чини ми се да помало нестаје, наћи ћемо у Срему пчелара, који су оседели пчеларећи, а не знају за прихрањивање, нити како се прихрањује. Они су се, захваљујући издашности своје флоре, провлачили из године у годину без прихрањивања. Али ево и у Срему дође једна од најлошијих година за пчелу, да сети и сремске пчеларе, да пчелињак несме бити без залихе меда и да је залишан мед темељ успешнога пчеларења. 0 томе •сам више пута писао и говорио,*) али је мало пчелара, који су те речи узели озбиљно. У првом од тих предавања истакнуо сам за мото ове Кованове речи: „Највећа тајна за усаеишо ичеларење јесте, имати свагда јака друштва, која су увек сиремна дочекати и исиристи добру иашу.“ Да, то је главни увет, то је ремек у пчеларству. Без јаких друштава сав рад пчеларев не вреди ништа, јер само јака друштва, која имају у време добре паше довољно пчела за излет, могу потпуно исцрпсти издашну пашу, која каткад траје тек неколико дана. А до јаких друштава долази се само прихра-

*) Види Срп. Пчелар г. XIV. с. 90. и 108. и г. XVII. с. 101. —112.

179