Srpski pčelar

СРПСКИ ПЧЕЛАР

ИЛУСТРОВАНИ ОРГАН „СРПСКЕ ПЧЕЛАРСКЕ ЗАДРУГЕ”

У Новом Саду, 1. фебруар 193l.

Под високом заштитом Њег. Краљ. Вис. Наследника Престола Петра.

Број 2.

Излази једампут месечно. Уредници: КОСТА СЕПЕРОВАЦ. ЂОРЂЕ ЖИВАНОВИЋ.

Година ХХVШ.

Анатолије Степановић Буткевић,

руски пчеларски стручњак.

Пре појаве Ђерзонове и Берлепшеве Русија је дала пчеларству класичног пчелара Прокоповића, официра у оставци, који је први конструисао кошницу са покретним саћем. За њим се у Русији појављује пчелар Ломакин који је први покушао израду вештачког саћа. Иза њихове појаве настаје у Русији дужи застој у развијању напредног пчеларства, док је ово напредовање бујало у Немачкој. Застој у развијању напредног пчеларства у Русији пресекла је бриљантна појава Александра Михиловића Бутлерева оца рационалног пчеларства у браће Руса. Бутлеревљев рад прихваћају и развијају многи пчеларски књижевници и стручњаци, уносећи у народ пчеларство американског типа. Поменућемо само неке од њих: П. Кондратјејева, који је превео на руски чувено Лангстрот Даданово дело ~С’ Abeille et la Рисће“;Изегрина, који је уређивао „Весник стране пчеларске књижевности“, проф. Николу Михаиловића Кулагина; М. А. Дернова; С. К. Красноперова; А. Курочкина; А. Е. Титова; проф. А. Н. Броханенко и друге. Међу новијим руским практичним пчеларима и пчеларским писцима без сумње је најпознатији и најплоднији у народу Ана-