Srpski pčelar

ница ма које величине. Незнам да ли је когод и о томе мислио, али мени изгледа, да матица није један аутомат за ношење јаја, којега ће начин исхране, боље рећи интензивност храњења, те прилив меда, као неким механизмом навијати, да носи јаја, кад се хоће и колико се хоће. Она је један живи организам, који се развија и опада. Она је истина један орган у пчелином друштву само за умножавање овога,. али њена моћ лежења иде само до једног просечног максимума, који, ако је појединачно и различит, те ако се да нешто и потенцирати селекцијом, пашом, а можда и још којим средствима, ипак се не да подизати у бескрајност. Она као и све живо, подлежи замарању, које неминовно доводи до застоја у лежењу. Јулиј, и његова непосредна временска близина, код нас је типичан са застојем паше и као наручен за одмор матици. Време после ројидбе, у најмањем размаку од 10—14 дана, док рој још не изгради довољно саћа, по природном стицају прилика, служи за одмор матици. Ово напомињем за то што се стандардизација врзе око кошница великих димензија. Када се већ иде за великим кошницама не знам, да ли би било добро, кад би уза сваку стандард кошницу (велим великих димензија) била по једна мала са резервном матицом. Кад се у великој кошници матипа изнесе она би долазила у малу кошницу, као у неки опоравни одео, на регенерирање, а из мале кошнице резерва неизнесене матице долази као одморна на њезино место. Немојте, молим вас, то примати ново за готово, јер то није опробано, то је тако као нека обична теоријска комбинација. Иначе ма колико се то питање вентилирало, оно се не може решити без претходног споразумевања и споразума свих пчелара, а они се опет споразумевају преко неколико листова и евантуално о пчеларском конгресу. Ово све наводи реч на питање једног пчеларског листа, или, да се изразим у стилу стандардизације, једног стандард-органа. Јел’те да сам вам мало рекао? Тја, дао сам колико знам. Најпосле, не рекох ли, да вам ја тога мало знам? Бобота 25 маја 1932. г.

Најбољи начин прихрањивања.

„Ругала се тигањпца лонцу*Нар. пословица “Пчеларски гласник" из Новога Врбаса, доноси у својем. 4 броју за Април месец под „Разно* белешку, у којој критикује „Пчелара" из Београда, што је донео чланак. „0 практичноме прихрањивању„. те му замера што већ неколико пута покреће то питање а и сам начин прихрањивања кри-

107