Srpski pčelar

вија. У тим месецима оно налази обилну пашу у околини, нарочито кад почне да цзета воће и врба (воћно-врбова паша). Ако је про.-еће рано и време погодно, онда се цветање пролетњих цветнмца протеже на сва три месеца (фебруар, март, април). У томе случају цзегање воћа и врбе пада отприлике у другу пзловлну марга и у прзу по швину априла. Пчеле тада успостављају јак ciočpahaj са околином. Пчелиње друшгво долази у везу ст сзаковрсним биљкама, али се оно не понаша према свима блљкама подједнако. То се види најбоље по пчелама, које до ioce цвегни прах. Тако кагкада већина пчела сабирачица до шси поглавито жут цвегни прах, други пут пчеле доносе полајвише цр-зенкасте товаре цветнога праха, и 1И долећу c t тозарима неке друге боје. Али у неким случајевима поједнне пчеле долећу са шареним „гаћицама" што значи, да су оне при излетима у поље посећивале две различите врсге цветова (несталност према цвећу). Године 1932 цчегање раних протетњих цветница јако је задоцнило. Тако су шумске зељасте б.-.љке цветале тек у првој половини апр ла, а воћно-врбова паша отпочела тек средином а Iрила Кад су почегком априла нагтупили топли (не обично топли) дани и кад је шумска флора нагло отворила своје пветозе, пчеле су свом силом почеле да лете у шуму. Оне су летеле у шуму датеко око 5 и више километара. 5 априла пчеле су цео дан интензизно доносиле цветни прах. Средње јако друштво прлмало је тога дана сваки минут одприлаке по 30 пчела, које су се враћале из поља са товарима цветнога праха. Хватао сам поједине пчеле и прегледао им товаре праха. У једном мчкроскопском прегледу нашао сам да су скоро све пчеле, које су тога дана долазиле са шареним „гаћицама", т. ј. са мешззитим тов рима праха, посећивале у шуми висибабу (Galanthus nivaiis) и процепак (Scilla bifolia) Обе биљке оне су посећивале наизменично, што се лепо видело на самим товарнма праха: сваки мешовити товар се сасгојао пола од жуто цовеног праха (Galanthus), а пола од мрко-плавог праха (Scilla). Пчзле су, дакле, за време једнога излета у шуму најлре посећивале само цзетовеједне биљке. па су онда преште само на цветове друге биљке. Оне су у једној истој посети биле најпре сталне према првој биљци, па онда према другој. У току једнога излега оне су се предрасиралз са јед ie биљке на другу, и тиме су уједно показале и једну врсгу несгалносги према цвећу. То нестално понашање пчела сабирачица према изнорима хране није тако чесго. Много је чешћа сталност пчеле према цвећу. Али се у овоме крају пчелиња несталност према цвећу ипак може констатовати на више места. На мешовитим биљним станишгима птеле под одређеним условима прелазе п нпр. са мртве коприве (Lamium purpureum) на мишјакЈњу (Stellaria media), или на веронику (Veronica), а каткада и еа маслачак. Тамо где заједно цвега маслачак и новчић (Beilis perennis) пчеле могу такође да прелазе са једне врсте биљке на другу. Једном приликом пратио сам понашање пчела пре-