Srpski pčelar

прозаљчки, кад се пчелари туже на саревљивост, кад је међу њима слабо дружељубље, велика непредусретљивост. Па то и нису пчелари; мајстори то су, трговци и конкуренти. Не разумете ме? Разумеће ме моји и још који. Пролеће куца на вратима пчелињака. Код нас се последњих година у то доба спрема за врбову пашу. И ове тако. Мислите: низина па је ту врбе надовољ. Силом је и за Врбицу нађемо. Ради пчелиње паше идемо под Драву, у Сарваш. Без мене додуше. А . . . који одлазе, враћају се богато. Ми који остајемо код куће, не стижемо их никад. Друг Волић хоће да доскочи томе и сади овог пролећа 10.000 врбових стабиљика на свом земљишту. Може да буде двоструко корисно. Па ако доспемо, да се његовој паши и ми остали приближимо са нашим пчелама, неће му, надам се, бити криво. Та, пчела се не води на пашу за улар! Кажу да је тамо на врби необично богата паша и траје од сад па до багреме. Ту Су све могуће врсте беле шуме, од најранијих до најкаснијих. И без те ране паше, а нарочиту ове врбове, просто изгубимо багремову. Ову рану пашу не може ни прихрањивање надокнадити. О томе ме уверава, сад већ пчелар Урош Прокин, тврди ми то и искусни практичар Чарнојевић и Тато-Станко, који ме већ по неколики пут такорећи гони, да и ја своје пчеле метнем на осовину- Нисам му се никад одрекао, али жалим, да не могох досада испунити. Знате, ја вам не волим компликација, а туђ подвоз за мене је компликација. Додуше наш човек нешто радије меће пчеле на кола него мачку. али, сачувај Боже, да се нешто догоди. И ако постаје разне приче, ја јамчим да се то десило којом другом приликом а не код превоза пчела. Хоћете ли веровати ? Ја сам на својим колима једном превозио пчеле и на чисто се отворио сандук, па ништа. А знате шта сам радио? Разастро сноп кукурузовине по коли и дошао сам кући без штете. Него, како би то лепо било, кад би држава доспела једном од ових свакидањих брига, да се побрине и за ове ствари, које се на први поглед чине тако ситне и незнатне. И коровом обрасло земљиште је корисније него гола земља; а колико ми имамо у сваком селу земљишта, на коме а ма баш ништа, па ни корова нема, а где би могла бити добра врбова шума: Па нека не буде намењена пчелињој паши, него огреву. Па колико ми имамо голих пашњака, на којима би ту и тамо требало по које дрво за пландиште! А наша стока на највећој припеци стоји у подне , око бунара. И ништа за то погодније није него врба. Али само, молим вас, нека не буде намењено пчели. Јер чудан некако имају поглед непчелари на пчелу, ако није и у свему тако: не волим, да имаш ти оно, што ја немам. Благословеном се зове земља, кроз коју тече мед и млеко. И код нас тече ал га не видимо, и отиче, јер га не збирамо. Збирајмо га а не бојмо се, да ћемо зајазити светеску потрошњу. То није хмељ, коме смета прохибиција и