Srpski pčelar

слабица. Кошнице са назови матицама не вреди узимити и одржавати, јер оне тешко примају младу матицу, а спојити их са другим друштвом већином је незахвално и без вредности, а на концу обично се уверимо да нам је узалудан труд био. Треба се ослободити друштва са трутовњачом или са назовиматицом. Најбоље је саће повадити и дати мед и полен (рђу) другим кошницама а- пчеле истрести ван пчелињака на земљу, па нека се пчеле разиђу по другим кошницама; Код јесење ревизије при узимљавању треба све тачнопобележити и то: старост и способност матице; стање друштва и caha, количину залихе меда; које друштво треба са' другим спојити односно које друштво треба појачати, које кошнице треба идуће године узети за умножавање, треба ли' поред залихе меда прихранити шећером; коју матицу при спајању треба одстранити и коју као добру и плодну треба’ оставити, јер развијање друштва и напредак кошнице у идућој години зависи од доброте и плодности матице. Особито треба пазити на то, да се старе и подеране кошнице замену добрим, јер се оне могу преко зиме оправити и за идућу годину упорабивим учинити. При јесењем спајању кошница треба пазити да се пчеле међу собом не покосе. Спајање, кошница треба раније у јесен извести да између спђјених друштава настане право јединство. Добро је после стајања прихрањивањем подстицати нагон за ношење јаја, јер ће легло везу између два друштва најбоље учврстити. Добро је у јесен матицу подстицати на ношење јаја и ради тога што he друштво у зиму ући са већим бројем младих пчела. У јесен излежене пчеле врло добро издрже зиму и на пролеће хране легло а после излећу на пашу. А јесење су пчеле оне, које у пролеће прву пашу у априлу и мају искоришћују. Код прихрањиваних кошница пчеле имаће живљи лет, па he више сабрати цветнога прашка, који је у пролеће потребан за храњење легла. Пчеле морају имати добру залиху меда. Увек је боље оставити више меда у кошници него омањити, јер ако их омањимо мораћемо на пролеће прихрањивати, да нам пчеле* не помру од глади. Па како ћемо проценити, колико има меда у саћу? Обично се узима да 300 см 2 (3 дм 2 ) поклопљеног’ саћа има 1 кг. меда. Тако ће пчелар од прилике установити колика је површина у саћу поклопљеног меда па he тачно знати колико има меда у кошници. Сувишак меда из добрих кошница треба дати слабијим кошницама или оставити у сандук за прихрањивање у пролеће. Али ако кошница нема доста меда тада треба јој меда у саћу шећерни сируп. Треба да се растопи 1 кг. шећера у 7 2 л. воде. Од 1 кг.‘ раствора шећерног добије 700 гр. меда. Пчелама треба датњ само толико шећерног раствора колико могу за једну ноћ у cahe пренети. На хладном времену не вреди прихрањивати јер пчеле неће се доле спуштати.

134