Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

75 В]е 74 Віепчавати, ам, т. ішрі (Ерц.) ігаиеп/ Іипдеге соппиЬіо. ВІенчаватнсе, амсе у. ітрЕ (Ерц,) (їф Ьгаи/П !а)ТеП, іипді сошіиЪіо. Віекчан:', на, но, (Ерц.) н. и.прстен, ношу-ъа, Хсаи = ЇЙіпд еіс., сориіаіо. гіиз. Еіенчаняца, і. (Ерц) і) ноеци шшо се дя]у попу (а поп владици) за Б]енчан>е , М'е їсаіідеЬйђг , ресипіае сІеЬіІае рго сориіаііопе. -г) ншока, или гредица у какове зграде, Ьег2гат= Ьаит , ігаЬз. Е]‘енчан,е, п. (Ерц.) Ьіе Хгаиітд, со. риііаііо. соп]и§іа1із. Е]ёнчаши, ам, у. рЕ (Ерц.) (гаиеп , сохцидіо ]ип§о. В)енчатясе, амсе, V. г.-рЕ (Ерц.) де* ігаиі гоегЬеп, (їф ігамеп ІаЦеп, соппиЬіо Іип§і. В]енчиЕ, т. сііт. ». вгценац. В]ёра, і. (Ерц.) і) Ьег ©їаибе, Ыез. з) їгеи хшЬ ©Іаибе, йсіея. 3) (сш.) (Юапп уоп 2«и ипЬ ©ІаиЬеп, Ьото , атіспз Й(3из : „Здрав Милошу Б]еро и нев]Єро : „ІГрва в]еро, потоіьа нев)еро В)еран, риа, но, (Ерц.) Ьіеп, бсіеііз. В]ерёница луба, Е (сш. Ерц.) ш. р в]ерна луба : „Вели я>ему луба в]'ереница В]ёрица, і. аіт. #. в)ера : в]'ерицу му аегову ! Віе'рносгіі, Е (Ерц.) Ьіе їгеие , бсЫііаз. Віероваае, (Ерц.) Ьаё ©Іаибеп, Я(ІЄ5. В)ёровати, руіем, у. ітрЕ ипђ рЕ (Ерц.) діаи&еи, сгесіо. Волнм (лакше ]е) віероваши, него и В и те пишашя. В]ёшар, шра. т. (Ерц.) Ьег 2ВІпЬ, УЄПІ05. Віёшреаак, т. (Брц.) Ьег 2ВіпЬ6еи> (ЄІ, уапиз , діогіояиз. В]ёшреаача, Г. (Ерц.) т. ]. воденігца, или пушка, і) ®іп5пшђІЄ, тоіа УЄВІІІІ8. 2) 2ВіпЬ6йф(Є, Іеіит рпеитайсит. В]ешрен>е, п. (Ерц.) Ьаё Зіиёсаифеп, еуарогаііо. В]ётрцна, Е аи§ш. у. В]еніар. В]ётрити, им, у. ітрЕ (Ерц.) Ьип» (їепетарогог. В]ёшрић, т. сііт. в. Б]етар. Віетрбвнт, та, то, (Ерц.) тідЬід , УЄПІ08«8. Віешрогоіьа, т. (Ерц.) уісіе віетреіьак. Віетрбмет, т. (Ерц.) Ьес 2ШиЬ|Кот , Яитеп Уепіі. В)ёчят, ша, то, (Ерц.) етід, аеіегпи*. В;ёшала, п. рі. (Ерц.) Ьег ©аГдеп, раІіЬиІшп. В]ёхлалнца, і. т,]. меса, еіп 0(йс?де* Е]е ГЙііфеНс§ (5Іеі[ф г зецшепіиш сагпіз Еито сіигаіае. В]ешаае, и. (Ерц.) Ьаё фапдеп, зиіреЦ5ІО, В)ёшати, ам, у. ітрі. (Ерц.) ђапдеп, визреосіо. Е]ёшт, та, то, (Ерц.) Ьег её »єі:(!є[іЕ де(фісЕЄ, регііиз. Віешшак, т. (Ерц.) Ьег ©Є)"фШе, регііиз. В]ёштац, В]ешца, т. (Ерц.) Ьег ^іе* реііте:(їес, уепеСсиз. Віештііна, ї. (Ерц ) Ьіе @е(фісї(!фЕеі1, 9Леіі1ег(фат(, зсіепііа. В]ёштнца, І. (Ерц.) Ьіе ■§ере, уепеЕса. В]ештіш,а се зове жена, ко;а (по прітови]еткама народним) има у себи некакав І5аволскіі ду , норі у сну из н,е изиђе и створнсе у лепира , у кокош и,\п у Вурку, па лети по кућама и ]еде луде, а особито малу ^ецу : кадна^е човека ђе спава, а она га ударн некаксом шипком преко ли]ЄБе сисе те му се отворе прси док она извади ерце и из]еде , па се онда прси опет срасту. Неки тако изіеденіе луди одма умру, а неки живе више времена : полнко ]е она одсудила кад )е ерце ]ела ; и оиаковом смрти умру, на какову она буде намиіенила. Віешшице не іеду бв)елога лука, я зато се млоги о 6и]елим и о божитн>пм покладама намажу би)елимлуком по прекма, по табанима и испод пазуа: зашто кажу да оне на покладе на)вныіе іеду луде. ■— Ни Іедно) младо] и лн]Єпо] жени не кажу да ре Б)ештица, него све бабаіча (млада курва стара Е]ештица). Кад се віештица ]едан пут нсповіеди и ода, онда вшпе не може Іссши луде, него постане лекарица и да^е траву изіеденима. Кад віештица лети ноВу, она се си]а као ватра; и наівнше се скупла)у на гунну; зато кажу да она, кад оЕе да полети од куЕе., намажесе некаквом масти испод пазуа , па ре.че: ни о трн ни о грм , веЕ на помешно гувно. Жена, ко]'а]е в]ештнца, кад из іье изиђе онаі ду, лежи као мртва, и да ]оі човек окрене главу ђе су іо] ноге биле, не би се више нн пробудила. Кад у каквом селу помре млого Цеце или луди, и кад сви повичу на ко]у жену да ]е в)ешійица. и да и ]е она гю]е/ а: онда ]'е вежу и баце у воду да сиде може ли потонути (зашто кажу да в;ешгаица не може пошонупія); акв жена дотоне, а они