Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

•Еше до 8д . Вук га (поваіипиріісе). ГГотом вукодлак нзлазн ноііу и-з гроба и дави луде во куЬама и ші]е крв апову. Поштен се човек не мо.-Не повампириш н, веіі ано да ярено н>ега м,ртвл прелетн нанва шні^а , или друго накво жявтіте пређе ; зато сьагда члваіу мрца да преко н>ега што не пређе. Вукодлацп се обычно поІавлуру зимы (од Вожийа тамо до Спасова дне'. Како почну .ъуди маого умпратц по селу, онда почну говорите да ]ё вукодлак у гроблу (а ^еі-.о}и почну казиватк "да су га ноћу вуђелн с понровом на рашѳку)п стану пога^ати ко се повапшкрпо. Кашто узяу врана ждри]едца без билеге, па га одведу на гробле и вреводе прейо гробова, у ко]има се бо]Є да нп]е вукодлак : зашшо каагу да шакоёи ждрніебаі; не ће, нити сйшіє, прећи преко Еукодлака. Ако се о ком ув]ереи догодисе да га ископаваіу, онда се скупе сви се.ъаци с глоговязі колеаі (зашшо се он само глогова коца борі : зато говоре, кад га спомену у куіш, „на путу му брой. п глогово шрае” — зашгао су п бротіЬаірі покривеніг глого. вим пгріьея —■), па раскопаіу гроб, и ако у тему на^у човена да се ни]е распао , а онк га избоду оніійт колем, па га баце на ватру те изгори. Кажу да іпаковога вукодлака нађу у гробу а оц се угодно , надуо и поцрвеіьео од луцке хрвя („црвен као вавдпир”). Вукодлак долази нашшо и сво]о] жены (а особишо ако му (е ли]епа и іилада) гпе спава с коме; и кажу да оно дн]ете.не ма костиіу ко)е се роди с вукодлаком. А у врн]еме глади чбєто га привиђаіу око воденица, око амбара жишн;і]е и око-чардака и кошева кукурузное-. Еуноіе , т. Шіар.ябПвВіг/ пошеп тігі. Вук-'зедина, ї, Ьег >ШоІт.:6і§, абшогяиз іпрі; (прішовё]еда]у) кад жена трудна )’еде вхеса од обцє , или од козе, ко]у ]е вук ]во, онда по Н.ЄЗИН0М ђетету, кад се роды, изиі)У некакве ране, ко]е се зову в уК о ] е д и н а. В у ко] едина се кади измечетом. и тим се ли]ечи. Вукола, т. ЗКйппбшше, потеп уігі. Вукоман, т. Жаппбпатс, потеа уігі. Вукьсав, т. ЗДіаппепате , потеп уігі. Вукосава, В '§саиеппате , пошеп Геіпіпае. Вукоша, ш. Жйипйіяте, потеп тігі. Еук Вукотпйп, т. рі. сБ с]екутпіш (само у оно] загонешки). Вуксан, ш.- Шїапабпате, потеп уігі. Ву’кша, т. Жаппёпат;, потеп уігі. Вуле , ш. Шїапг.ёпате / пошеп УІГІ. Вулеша, т. Жаппвпате, потеп уігі. Ву'на, Б Ьіе ©0ІЇЄ, Іапа. Вунен, на, но, кюПеП/ Іппеиз. Вушнца , і. і) біт. р. Буна, а) вунени концн, Ьег ШЗоП§ШІСП, Шисц Іапеит сіоріісаіиы. Вунко, ш. Жаппёпате , потеп УІГІ. Бунта, {. (у Срп]ему, у Бачк. и уБан.) Ьаё 'ІЗ-^цпЬ, ропбо. Вунгпаш, т. пі. ]. лан, '^ТипВгоеі^е і)<ігЬаіі|Є (пегрисВ) гоігЬ, Ііппт ^иоб ]"ат репзит уепбііиг. Вуншашкй, ка, ко, н. п. каншар, Ьіе фТипЬтаде, ІіЬга ^иае-ропбо ехћіЬеІ. В.'нцут, ш. Ьег фипЬё(ои (о|1егсфіШЬёІигі) , пеЬиІо. Вунцутарпіа, і. Ьіе фипЬё^о^егер, гев зсеіезіа. В у руна* (вуруна), Б лібе пеБ. Вурунш;а (вуруница) , Б біт. р. ву- ' руна. Ву'рунскЙ, ка, ко, н. п. лончиА, ©(«Ш/ іогпасаііз. Вурунџніа*, т. 2) Ьег €>(ептай)еі;, іогпасагіиз. 2) Ьег ЗЗесЕег, різіог. Ву&н, вучем, у. ішрБ §іе^еп, [фіер= реп, ігаћо. Вуцибатина, Б і) Ьег тИ Ьет <&(осЬе ђеситі'ра^егі, оііозпз сит Ьасиіо. 2) Ьес сірепбас @{га?1іфе, Ьасиіо бідпиз, рет зе^иііиг Ьасиіиз ехресіап* іііит гриі у-егЬеге(:. Вуча, т. (ст.) ЗВапПёпате, потеп уігі : „Шемлук чини Вуча пенерале Вучан. ш. Жаппёпате, потеп уігі. Бучей, т. їїіаппбпате, потеп УІГІ. Вучеіье, п. Ьаё ©фіерреп, ЯіеЬеп, Ігао’Я° (?)Ву чета, т. ІВЬапНёпате, потеп тігі. Вучи]а *, Б еіп аи(сефіііеі;епЬе® З'й§> ©аппе, сабі §епиз. Вучй)Ца , Б біт. о. вучи]а. Ву'чина, Б і) Ьіе ©оітбђаиі, реііізіирі. 2) ап§ш. воп вук, 3) Шїаппёпате, потеп уігі. В (чигпрн, т. варош у Косоиу код во» де Сшпшііїє. Ву'чиіі, т. їїіаппбпате, потеп уігі. Вїчица , Б Ьіе ®о!(їп, іира. ВуЧ]й, ч]а, Ч]'е', ©о!Сё=, Іиріпиз. В\ чко, т. Тоаппвпате, потеп УІгЬ Вшсннца, Б (у Ері;.) гібе шєницй.