Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

Г ан Гаиі Гпб 53 Гануши, нем, тібе уганутя. Гаовпца, і. еіпе ЗІгРЕІеІиег $іГфе, різсісиіиз : не та ня гаоЕдце (кажу рябари кад не ма рнбе). Гар, 1. Ьіе и§іде §агђе (©фти§), соІог іиБеіпёиз. Тара, і, гц§&гаипе» ©фаГ, оуіз аіга, іШ§іпоза. Гарав, ва, во, ги^ід, іиіі§іпозиз, Гарда, і, награда у Дунаву фе сз моруне вата)у (од Пореча до.ъе), еіп Заипюесб іп Ьег ©спаи §иш $аи= (ЄП апде, зерішеиіит саріепбо ћизопі Ібіш. Гаревина, і. (аидта. ?) уібе гар. Гареіье, а. Ьаё Зіи§ідшафеп , бепі§гаііо. Гарпн, на, но, Ьеё (фшаг§еп ©фаГеё, оуіз аігае. Гаршпи, им, V. ітрі. ги§ід тафеп, іиіідіпё беді§гаге. Гарбв, т. еін (фтааг5ек фипЬ, сапіз а(ег. Гарбвіьев, ва, во, ђеё гиКагбепеп фцпЬеё, сапіз іиіідшозі. Гаситл, им, V. ітрі. Іб[феп, тєзііпдпо. Гасишисе, имсе, у, г. ітрі. аиёїо[феп, ехішдиог : гасисе СБИ]ећа , ватра. Гат , т. уібе )аз. Гаталица, і, т. ]. кн>ига, у ко]0] су ко]екакве прітови)етке , или гашіье, еіп Цішіфаііипдёбиф, ІіЬег уепизііог (аіа @едепїа($ »ои &ігфеп« Ь иф). Гатало, т. ђег '§абефапё, іаѣиіаіог, Гагпаіье, и. уібе врачаае. Гатар. т, уібе врачар і. Га'тара, і. уісіе врачара. Гатарев, ва , во , уібе гатаров. Гатарина, і. уісіе врачарина, Гата’ров , ва, во, уісіе ьрачаров. Гатати, ам, уібе врачаши. Гатала баба да ниіе мраза, па освануо снп]ег до гузпце ; „Стара баба" у бработке гата : „Жив1 ми синци све су гола говна. Гагика, і. Ьаё ®едеп{1йсї еіпес ЗЗеде; Ьепђеі: оЬег фанЫипд, гез гезроибеиз : гпо ]е іьегова гатка. Га'тн,а, ї. @г&аІ)(ііпд, паггаііо. Гатньіїк, т. ђее ^оГеигіет, ђаё ■§оіеги ЬапЬ, іазсіа Ьгассаііз. Гаћё, і. рі. Иппепе (апде фОГ«К , саіі§ае Ііпіеае. Гаћетине, і. рі. аидт. ». гаће. Гаћііце, і. рі. біт. ». гаће. Гашшк, т. уібе гатаик. Гаііурине , і. рі. уісіе гаБетіше; Гадко , п. ©едепї) іп Ьег ^ег^едошіпл. Гача, ш. 'Біаппёпате, пошеп уігі (»оп Таврило). Гашеае, в. Ьаё 2о(феп, гезііпсііо. Гвбж1)а, и. рі. і) Ьіе §аПе , Іадиеі. 2) гвожђа пушчана, т. ]. гпабанџе. Гвожђар, т. Ьег @і[епі)апЫег, тегсаіог і'еггагіиз, Гвожђарница, і". Ьег ©і(епІаЬеп, ІаЬегпа і’еггагіа. Гвожђарсыі, ка, ко, і) еі[епЬапЬ!егі(ф, іеггагіогпт. 2) абу. ШІС Ьіе @І[ЄПІ)аііЬ» Гег, тоге іеггагіогпт. Гвбжђе, п. Ьаё йііеп, іеггит. Гвож^ушина, І. аи§т. ». гвожђе. Гвбзден, ш, Жаппёпаше, потеп УІГІ (іеггеиз), Гвбзден , на , но , еIГегП , іеггеиз. Гвозденьак, т. і) котао од гвен.ђа, еі[егпеіг ЙеГГеї, сгаіег іеггеиз. 2) гвоздей буздован : узе кади)а гвоздеівак," те удари нашега Муіу над прдеаак — сі. оклкцнути. Гдб, (Рес,) уііє ђе. Гд°яде, (Рес,) уібе гіђегђе. Гдбгод, (Рес.) уібе ^его^. Гдекорі, ко]ега, (Рес.) уібе ђеко)и. Гдбму драго (Рес.) уісіе ђе ту драго. Гдешто, (Рес.) тібе ђешто. Гдй , (Срет.) уісіе ђе. Гдйгди, (Среот.) уісіе гђег^е. Ггйгод, (Срем.) уісіе ђегођ. Гдикорі, ко]ега, (Срем.) тісіе ђеко]"и. Гдііму драго, (Срем.) у ібо ђеоту драго. Гдйшто, (Срем.) уійє ^ешто. Г^б, (Ерд.) уісіе ђе (тіі аііеп 21Ыеи іипдеп). ТЦётђе, (Ерц.) ђіе НпЬ Ьа, раззіт. Геак, т. ципор, еіп детеіпег ипдег ЬіІЬеіег ЖепГф, Ьото бе ріеѣе. Геа’че»е, п, ђаё Жафеп ^ит геак, ■ арреііаііо аиі зітиіаііо гизіісі. Геачнна, і. аи§т. и. геак. Геачити, нм, у. ітрі. 5«т геак та= феп , іасіб гизііеиіп. Геачнгписе, имсе, V. г. ітрі. (іф 5ШІЇ геак таб)Єп , зітиіо гизіісит. Геачкіс, ка, ко, і) бсіигіГф, рІеЬеіиз. 2) асіу. баіІГІГф , гизіісе. Гє:уі , т. Ьег ^МІЕап , реіісапиз : смрди као гем. Геиерал, т. уібе џенерао шіІ аПея ЗШеііітдепГергёшег, т. намастир у Фрушко) гори.Гергбтежанин, калуђер изГергетега. ГергйтешкГі, ка, ко, »он Г ергетег. Гёрзелез, т. брдо у Будиму.і Срб.ыі прішови]едаіу да ]е некакав Турчии из Босне, Г е р з е л е з А л и) а (ко]и се п]ева и у п]еомама), скочио на [коту с тога брда у Дуна, во, за царево здравл>е кад су їурци осво)или Будим. Гйбак, пна, ко," [фІапЕ, біедГат, біо* хіііз. '