Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

доЗ Гон Гос Гос Гбнпе*, пета, п. (у Србігіп и у Босни по варошима) ружа, ко]а се ]ОШ ни]е расцв]етала, него тек напупііла, е'ше йо|‘е, Ьіе (о еђеп Ьіе Ыпоіре де= бугпеі, гоза гесепз. Гон>?йЄ, П. ђае Хссібеп, адіГаііо, 2) Ьаё Зіаттеіп Ьег -Іраіеп, єоііиз Іерогиш. Гора, і. Ьа§ ©ебігде, топз. Гбражде, п. варош у Ерцеговпніг: „Док )е мени соко Сннан паша „У Горажду на ЕрцеговиниГбрак (сотр. горчи), рка, ко, уіЛегрк. IV-,анкути , не, УіЛе гркнути. Горанпа, ї. (ст.) ©гапіеп , Агаизіо: 5,Ешо на ше во)ске небро)ене: ,,Седам крала, од седам земала, „И ^ево]ка Англифка кралица „С Дуком зетом од земле Горанпе— Горе (у Ерц. говорисе и горіе), оЬеп, в-арга. Гор?нье, п. Ьа» ЗЗгЬппеп, агЛог. Г-'реши, рим, уісіе горіеши. Г.'рица, ї. Літ, ». гора. ГйріанпК, ш. ѲеЬІі-дёЬетођііес, шопіісоіа , тоиіапиз : вуче гор]’аниче! Горіе, (Ерц.) уісіе горе. Горіети, рим, у. ішрГ (Ерц.) 5геп= иеп, агсЗео. Горніак, т. н. п. віешар, камен воДЄНИЧНИ, ђег СЬеи І(і/ і)сп еЬеп ЇОГППЦ. зирегтіз , Лезирег уепіепз. Горнье чело, п. уісіе зачеле. Гбргыї, н>а, іье , о&Ы', зирегіог. Горіъбземац, мца, ш. Ьег ОбегІсіпЬег, іпсоіаг Іеггае зирегіогіз. ГораоземсшТ, ка,ко, і) о&егТапЬіГсђ, е рагіе зирегіогі. з) асіу. о & е СІЙ ПЇ>І ("ф , тоге іпсоіагит іеггае зирегіогіз. Горбвшп,та, то, деЬігдід, топіиозиз. Горбпадан, дна, но , П)йђіі|ЇПпід, ЛіП05И5. Горопадник, т. Ьег ШЗсфпГтпіде, 9гй= ТЄиЬе , ііігіозиз. ■Горопадшіца, {. Ьіе ЯЗафіршііде, Лігіоза. Горски, ка , ко, ©еЬігд§*, шопіапиз. Горушица, Г слачица, Ьег ©сіі[, зіпарі. Гору шігчны, на , ио, и. п. зрно , ©егф, зіпартиз, Горчііна, 1'. Ьіе , ашагііийо. Гбса, ш. (у Бачко] и у Сріцему) Ьег феи (аіб @1депг!)йше'г), Лошігшз, сі'. господар. Госин , на, но, Ье8 госа, гіотіпі ; гоопно му шане (еіп ѲфеЦшогі Ьег 25ліГФег). Гсісішица, 1’. Ме 3‘гац еіисб госа Дега. Гбспа, і. і) (Ьур. V- гобпо^а) §гй», 30$ ©ате, Лотта. г) еіпе ©фюашпь Ьег -§еіШгаІіе $иде(фгіе;= Ьеп тоегЬеп, (опіі кнегтьа, іап§і §ЄШ15. Госпава, і, ЗїйИеппате, потеп шінае. Гбспіш, на, но, Ьег $гст, сіоттае, Гбспино бвд>е, п. ©й(фо[5 , §ІуеіггЫга діаЪга Ппп, Господ (Бог),т. Ьег ф(п, Ботіцизі ,,Помогло га ГоеподБог„Теко нш га Господ сачувао „Бритке сабле Ан^ели]Еа БукаГоспода, {. (соіі.) Ьіе Лотіпі. Господар , го. ђег фегс (@ідеііфіішес)> Лотіпиз, §єеттотїзд )а саат госпО' дар од тога;ши шцесп надаашсш господар. У Србіци до г8о4 годные само су Турне (и то бегове н спаіце) звали господарнма (као п сад по Босни и по Ерцеговинн) ; а од онда су звали господаром Ц р н ог а Ђор^и]а, н осшале поглаиарѳ и во]воде, ко]и су власт у рукама пугали , као и сад шшо зовуМплоша О б р е н о е їїІ а, и осшалекнезове, ко]іі власту рукама нмаіуг и запови]еда]у. у.Сри]'ёму пак и у осталим ІБёмачкпм државама,’ зову іі наіманіега трговчиЕа господаром. уСрбіі]'п су огппрніе знатніце Срб.ъе, као свиіьарске трговце , звали г а з д а м а. Господарев, ва, во, уісіе господаров. Господа’реіье, Ьй8 їБе^е^Іеіъ фегг= [феи, сіошіпаБо. Господаритн, нм, у. ішрі'. 6е[е^1еп , ђеггСфен, сіоштагі. Господаров, ва, во, Ье§ -йеті, Лотіпі. Госпбдарскн, ка, ко, і) Ьеп госпо» дареп деђсгід, Лошіиогит. 2) аЛу, ЮІе еіп господар, Лоіоті тоге, Госігбдин, т. Ьег фегг, Лотіниз. у Србігрг само цара іі крала (у п]есмаша), пашу (у п]есмама, а у говору му кажу: „чесгокши пашо!“) владішу, архимандрита, шумна (у п'|есмама , а у говору: „ оче нгумне.'), прошу'н учітіёла (и жене ђекога і;ети:ћа у куйп : свекра, или Девера) зову г ос п одни о м; а у Срн(ему и у осшалішІЬемачним'државама господни значн оно, шшо у Србіфі господар. Госпбдннов, ва, во, Ьеё феггп, .йо» 1ІЦПІ, Господнчий, ш. Ьег ішіде ->3егг, Лотісеііиз (?), Яііиз Лошіиі (Ііегіііі Шіиз.)