Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

іаЗ Дев Денї Десёпгак', тка, т, Ьа§ 9ЇСИПІеЪ попае. Девётаіье, и. Ьйё 21ђрсйдеІп ,'Яо1аЬіо(?) Девётати, ам, V. ітрі. а&РсеГфеп (а&* ї>гййЄІп), їизіе Фоіо. Деветеро , уіФе деветоро. Девбтії, та, то, Ьег петііе, поппз. Деветн у плугу (Ьег пеипіе аш фіїіідс Ь. і) ЬйЗ КігДе 91аЬ ат -2Ба= дсп, ріапе зирегЯииз. Девётина, ї. &ег пеипіе 2ђеіГ, попа рагз, Девётица , {. Ьіе 9їеіш (еіп ЙаЕіег.(фіе(), потетп рцпсіа. Девёшнаесш, пецпзеђп, поуетФесіш. Девётнаестеро , уіФе деБешнаесторо. Девётнаестіі, та, то, Ьес пепп$е^п* Ге , ипФеуісезітиз, Деві’тнаесторо, еіп 9їеіШаЄІ}П, поуетФесіш. Девето , шога, п. ЬаЬ 9?«ип(еї, попае» Деветбрица, ї. Зіп§аіф Уоп пеип, поуеш, Дёветоро, пеип, поуєш. Девёчанії, на, но, н. п. брдо, аи? Ііеип еїпзегіфіес, поуепагіиз. Девёчар, ш. Ьес Ьаё 91 е и п іе Г пітті, соі попа рагз ігидит ФеЬеіиг, иопагіиз. ДеБОваіье, п. (Рес. и Срем.) уісіе ђевоваае. Девовати, деву]ем, (Рес. и Срем.) уісіе ђевовати. Дёво]'ачкіТ, на, но, (Рес. и Срем.) уісіе і)Єво]ачки. Дев6]ка, {. (Рес. п Срем.) уісіе ђевоіка. Девоічеае, п. (Рес. и Срем.) уісіе ђеБО)ЧЄІЬЄ. Дєбо]чин , на, но, (Рес. п Срем.) уісіе ђевоічин. Дев !]чина , С. аи§т. V'- девофа. ДевІ^чити, нм, (Рес. и Срм.) уісіе ђево]Читіі. Дев/дчитисе, имсе, (Рес. н Срем.) уісіе ђево]чішшсе. Девфчица, і‘. фіш. в. девона. Дево)чурина, і. уісіе дево]'чнна. Дегёнёк*, т. ЬесфЕИдеГ, уегЬег: ударили му педесет дегенека. Д :д, т. (Рес. и С’рём.) уісіе ђед. Д.'да , т. (Рес. и Срем.), уісіе ђед. Дедак, т. (у Срн]ему и у Бачн. по варошима) еіп іпттйс йегі, Юіттг» ЇСф(, зїоіісіиз. Деде (таф, таф), аде: деде га зовни , деде гпи то узми. Дс'дов, ва, во, (Рес. и Срем.) уісіе ђедов. Дёдовнна, {. (Рес. и Срем,) уісіе ђедовина. Дёжева, і. ЯЗегд ипЬ Оіпіпсп 6еі; Нови пазар : „Код Дежеве старите дворова Дёжменаст, та, то, тіїифђі, фдаФпфиз, Де| Дем 12| Де]ан, ш. 9)1апп$пате, потеп уїгї. Дёкаіье, п. Ьаё деДадеп, Фесаііо (?) Дёкашн , чем, у. ітрі. ЬеДадеп, .‘-г* ђепі), Фісо й«: шті га дечеш, удри га батином. Дс-кнугаи, нем, у рі, еіишаі де [адея, іпсіато Фе. • Дёла , уіФе де. Дёлеае) п. уіФе де.ъен>е. Дели*, „Онда рече делп Радиво]ЄДелибаша*, т. ріЬегГгег Ьег ііеіЬтафе, ргаеіесіиз ргаеіогіапогит, Делпбашик, на, но, Ье§ делибаша, ФеІіЬаззае. Дёлиград, т. (ЗїаггеирйЬі) |Ш іВоб. еіпе ®Фап{е Ьес ®еі&еп (блнзу Ниша) дедеп Ьіе Хйгїеп. Дёлніа*, т. і. Ьег 2еі6(оГЬаі, тііез ргаеіогіапиз, Феііа. 2) Зй'іедес иЬЄС= ђаирі:, тііез, СІ. (унан: „О) Бога шіі незнана делніо Дс’ліфін, на, но, Ьс§ Йсііа, ФеБае. Делії]нски, на, но, і) н. п. калпак. •ЇЬеІІг 932и6е, Феііагит рііеі. 2) асіу. паф 21гЕ ЄІПЄо ®ЄІІа, тоге Феііае. Делй]свй, ка, ко, уісіе дели;нски. Деликанлц]а*, т. уісіе Моман. Дёлшпи, ни, (Рес- и Срем.) у.Фе діг) елшпя. Дёлитисе, иаісе, (Рес. іі Срем.' уіФє диіелишнсе. Дёло, п. (Рес. и Срем.) уіФе ђело. Делаае, п. (Рес. и Срем.) уіФе ђед>ан>е. Д'.ъаоншда, і'. (Рес. и Срем.) уіФе іђелаонпца. Дё.ъатн , (Рес. и Срем.) уіФе ђе.ъатц. Дёіъеіье, п. (Рес- и Срем.) уіФе дфелен>е. Делкаае , п. Фіш. у. делаае. Дёл>нати, ам, Фіш. V. де.ъати. Дёмбел*, т. ліёнивац, ко]и од ліі]‘еностк нпшта не може радити. Кажу да Турскн цар деатоеле рани и одфева , али на]при]Є свакога огледаіу ]Рли ^траво за дембеле: да не би могао што радити. Тако су под дворгцом, што ру били дошли да и узму у дембле, запалили рогожину (да би де шта йе радити), онда (едак од гыі рече ономе другом: „устани да сіфемо с ове рогожине, нзгорейемо” А она] му одговори : „йутн Бога тп! како те не мрзя говоришп? ” Онда овога узму у де.мбеле, а онога, што ]Є рекао да устану, ойераіу, и кажу му да он ніі]е за' дембеле." Деме, ета , п. уіФе нарамак. Дёмир - катфа* , і', Ьаё еі|‘егпе Зфов (іи Ьег 2>РПП«), рогіа і'еггса (іц Ізіго):