Srpski rječnik : istolkovan njemačkim i latinskim riječma

*4$ Доч Дра Дочекиватп, куіем, У. ІтрБ ЕШР^ЙІІг дея, ехсїріо. Д шегцати, ам (и дошеЬем), V. рБ 1>ег&ЄІ(ря|>І«ЄП, асітепіо атѣиіапз. Драва, і' Ьгс 55га»?, Сгауиз. Драг, драга, го, гђеиег (іісб), сагаз; драго тмя ]е, тіс ЬеГісЬі её» Драга , і. (сш.) ©еііебі , атаіа : „Драга мо)а ! }еси л’се удала ? „Драг’ се драго] на водігци вали Драга, т. (Рес. и Срем.) уісіє Драго-. Дд.г^н, т. (сш.) уісіє драги: „Чу] драгане одо за другога Дрігана, I. і) (сш.) уісіє драга: „Цуп цуп цуп цуп драгана, „Шгао гни ни си казала 2) уссшепг.атсп , потеа Ретіпає. Драгаш, т. Жаппёпате, потеп уігі. Драги , гога (и драга) , т. (сш.) Ьес @ЄІІеЫе , ашаЧпз : „О; ђевоіко пмаш ли драгога? „Имала сам брата и драгога Драги камен, т. (5ЬеІрет, §етша. Драги^а, і §їлиеппате, котеп їетіпае. . Драгиша, (. '§сяиеппагае, потеп йтіпае. ДрагиА, т. і) іШяппёпяте, потеп уігі. 2) (сш.) као сКт. и. драги: ,,Драг драгийу Чово ЕуіунџиЬу! Дал’ ме проси, ]ал’ ћусама дойи Драгиша, т. ІШаппёпате, потеп уігі. Драго , п. (сш.) ђяё йігЪ , атаіиз аиї атаіа : Дарко сунце на вясоко ти си! „Драго мо)Є на далеко ти си Драго, т. (Ерц.) Ьур. ». ДрагиЕ ітЬ Драгутин. Драгобрат, т. Йаппёпате, потеп уігі. Драгбвић, т. намастир у Далмаціи. Драговић, т. іп Ьег ЗЬеЬеп§ЯіЧ: брагае драговиЕу! (яіё еіп И е 0 е ё 0п= гадсп ісЬеё апђесп ІЛатепё, Ьеп таи теі§ , еЬег аиф піфг теі§). Драгоіе , Шїаппёпате, потеп уігі. ДрагбДа, І. ^гяітшааіе, потеп іеті. пае. Драгб]'ло, т, ЯЯяППёПяте, потеп уігі, Драгокуп, т. (ст.) Ьес і&егіег @гЕяи(> Н/ саго ешіиз : „Була еоди роба драгокупа Дра'гол.уб, т. і) Ьес Й'ариДпег Яге§ , Ігораеоііиіі тіпиз. 2) Йаппёпате, потеп уігі. Драгомир , т. ‘ЮсЯППёпате, г.отеп УІГІ. Драгбмира, і'. Згаіштате, потеп Гетіпае. Драгомііриз, {. намастир уБуковини. Драгосав, гп, ®раг.пёцятеі потеп уігі. Дра Дрв 146 Драгош, ш. 'Шаппёпате, потеп уігі, Драгутин, т. Шїяппёпатс , потеп УІГІ. Дража , т. ШїяппёИЯте , потеп уігі. Драже&е, п. Ьаё ІУЕєСуЄП , 9ЇЄІ$ЄП, іггіІаЬіо. Дражета, ш. ©Дппёпате, потеп уігі. Дрзжпвашка, т. сіи ©ріђпате Ьес 'Йоі’ТСФніієп (д[еіф(ат ©гогеп* І) II п ђ) , ІигЬапз сапез. У Сріцему , у Бачко) п у Банату, зову дражіівашке по милиціи сраігпове, а по паорніи бироБе и пандуре, корі иду по селу од куйе до куЕе, гпе зову д>лгде на робпіу и на заповиіести (и драже вашке), Дражити, ши, V, ітрБ геі§еп, іггііо. Драило, т, 'ЖаппёПЯШв, потеп уігі. Дракша, т. ЖяпиВпяте, потеп уігі. Драм, т. і]4оо од оке; или онолико, колико ]едан дукат тоежи , еіп ©ег гоіфі (»оп Хшбяіеп ©фгоегеД ©гяф» 1ПЄ, бгнсћта. Драмбсер, т, ко]и (од тврђе) на драм и іеде и сере; овако сел.аци зову шрговце варошане (у Ср=. биіи), Іігафтепіфшеі§ег, сігасітіосасиз(?), еіп ©ріђпяте (ііс ЙанІІеіие. Драмлніа^, ї. еіп ©фгоіі »оп Ьее ©фюесе еіпеё драм, §ІоЬиІиз ріишЬеиз сігасћтае рошіеге. Драпагье, п. ђаё ^са|еп, Мсііо. Драпати, аот, V. ітрб. Есяёсп , . їгісо. Драча , і. намастир у Србіі]и. Драшко , т. ОЗіЯПпёпятс, потеп уігі. Дрвар, п. ко)іі дрва носи, или прода]ё, &ес фоІ5Єі' , Іі§цагіиз. Дрвареае, и. Ьаё ^)0І5ЄП , Іідпаііо. Дрварина, і‘. ^с^абдабе, рогіогіит іі^пягіит. Дрваритн, им, у. ішрБ тіі ‘і?г* (еђеп, ргоуісіеге Іідпіз: како се дрвариш ? оы ме дрвари. Дрвен, на, но, ђбі§есп, Іі§педз. Др’венаст, та, то, ^б^еш (ипст= рііпЫіф), іі§пеиз. Дрвёшіца , і. на Самару оно што ]'е од дрвеша, осим сшел>є, Ьаё ђоГ=8егпе (і5егіі(Т:е Ьеё ©аит(піііІё , сіііеіІае. ДрЕвНИШНСе, ИМСЄ, V, г. Ітрі'. ђі)1; ■ {ЄШ іресйеп , Б§пезсо (?). Дрвёівача, ї'. н. п. чаша ђоііесисй їгІпЕдеГфІСС , росиічт Іідпеит. Др'вегьеі-ьє, п. Ьаё йєсіДійєгп, іі§пе» і’асііо. Дрве&е, п. (соіі.) Ьіе Збаите, агЬоге§. Дрвіъад, і. (соіі.) 0феііЄЕ ф0І5,зе§о тепіа Іідпі (?) Дрвіъаніїк, т. гомила дрва прсу$ куйом, Ьес фоідђаиреп, Дрв.ъе, Іірпит.